KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: "Nezavisno sudstvo" u kandžama zapadnih centara moći

Kolumna Dragutina Matanovića o "nezavisnom sudstvu".

Na sastanku 12. marta u Novom Sadu, u prostorijama parlamentarne stranke Pokret slobodnih građana pripreman je državni udar u Srbiji. To je očigledno iz audio zapisa jednog od učesnika koji je tajno snimio svoje kolege, zaverenike, i snimke dostavio medijima. Sastanku su prisustvovali Mila Pajić, Dejan Bagarić, Mladen Cvijetić, Branislav Đorđević, Marija Vasić, Srđan Đurić – ukupno njih dvanaest. Na snimcima se čuje planiranje priprema za nasilnu smenu vlasti. Detaljno su analizirane gerilske akcije i različite mogućnosti na protestima 15. marta. Planirali su da dovedu najmanje 200 nasilnika pod njihovom komandom. Jedan od učesnika kaže da bi bilo najbolje „da se desi neka pizdarija“ i da će onda da krenu neki Kraljevčani, Čačani, da će sve da se izmakne kontroli. Dovoljno za državni udar. „I onda građanski rat“, rekao je Srđan Đurić.

U toku dva sata razgovora nije ni pomenuta tragedija u Novom Sadu i nadstrešnica, ali je do tančina analiziran napad na RTS. Plan je bio da se pozove okupljena masa ljudi da upadnu u zgradu državne televizije, a Jovan Dražić je rekao da to treba uraditi teroristički: „Ja bih unutra bacio molotovljev koktel“.

Prisutni zaverenici konstatuju da im je potrebno „100 čekića i sto prsluka“, a Pajićeva dodaje: „Vučić če biti tu 16. marta. Mi nemamo nikakav legitimitet da njega smenimo u ovom trenutku. Jedino što može da se desi je da se njemu nešto desi. Da ga ubiju“.

Ono što su prisutni dogovarali 12. marta u Novom Sadu predstavlja jasan primer planiranja protivustavnog i protivzakonitog, nasilnog i zločinačkog državnog udara. Zato su na osnovu rešenja tužilaštva pritvoreni aktivistkinja Marija Vasić i još troje osumnjičenih za organizovanje državnog udara. Svi ostali su pobegli, verovatno po scenariju hrvatske tajne službe, u Dubrovnik i dalje u „lijepu njihovu“.

Usledio je 15. mart, neupešni „dan D“ obojene revolucije, gde je masa blokadera i građana šetala Beogradom. Strane zapadne službe, koje nesumnjivo komanduju obojenom revolucijom u Srbiji, donele se odluku da se obustavi fizički napad na Pionirski park, u kome su bili studenti koji žele da uče i studiraju. Traktori, koje su poljoprivrednici poslali kao podršku, onemogućili su nasilnicima da u talasima fizički prodru u zaštićeni prostor Pionirskog parka. Zato je odmah lansiran plan B i izmišljena priča o zvučnom topu. Laž dostojna Gebelsa nedeljama je neprestano ponavljana na propagandističkim šolakovskim medijima.

Na centralnom Svenarodnom skupu 17. maja u Nišu govorio je predsednik Vučić. U tom istom Nišu u kome su 21. marta, dakle nepunih nedelju dana posle beogradskog skupa, prisutni blokaderi učinili najjezivije divljaštvo prema neistomišljenicima. Niški blokaderi su hteli da ukinu najelementarnija ljudska prava – pravo na slobodu mišljenja, kretanja i okupljanja, brutalno napadajući i ponižavajući sve one sa kojima nisu politički saglasni. Simbol tog stradanja, te fašističke pomame blokadera, jeste Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu. On je bio je žrtva nezapamćenog terora i pokušaja linča od strane blokadera na ulicama njegovog rodnog grada, u kome je proveo ceo životni i radni vek.

Vučić je tada izjavio: „Sa svim zahtevima je gotovo. A što se vas, koji ste nam decu uvlačili u prljave političke igre, i vas odavde i spolja tiče: Vuk je zimu preživeo, ali je dobro zapamtio ko je Srbiju hteo da ruši”. Blokaderi, plenumaši i antisrpska opozicija pobesneli su zbog veličanstvenog skupa u Nišu. Zato su najegresvniji opozicionari ponovo započeli histeričnu kampanju protiv Vučića, prizivajuću mu sudbinu ubijenog bivšeg rumunskog predsednika Čaušeskua.

Počevši od prvih studentskih zahteva, pa sve do danas, uvek je iza svega stajala samo i jedino politika. Postoji ozbiljna organizacija i politički centri u inostranstvu, i u samoj zemlji, odakle se kordinisano rukovodi obojenom revolucijom u Srbiji, uz stalni dotok novca. A jezgro protesta su pojedini profesori Univerziteta, studentski plenumi i mnogi tužioci i sudije u „nezavisnom“ sudstvu.

I zato je doneta nerazumna odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da se ukine pritvor aktivistkinji Mariji Vasić i drugim zaverenicima koji su 12. marta pripremali pučistički udar na državu. Pokazalo se da je sudstvo u Srbiji nezavisno samo u odnosu na državu Srbiju, ali je poslušnički zavisno u odnosu na strani faktor. Svedoci smo nepravedne i nepravne odluke suda, gde se iz pritvora puštaju oni koji su osumnjičeni za najteža krivična dela.

A četvorica mladića koja su branila prostorije SNS-a, studenti koji su štitili imovinu svoje stranke od napada nasilnika i huligana, i posle četiri meseca su dalje u pritvoru. Ti momci čame u istražnom zatvoru samo zato što pripadaju nacionalnoj i slobodarskoj ideologiji svoje partije. Nepravda rađa heroje!

P.S. Aleksandar Vučić: „Ljudi u Srbiji dobro razumeju zašto ćemo morati da da menjamo zakone, da mnoge stvari u našoj zemlji menjamo, jer ovakvu nepravdu narod više ne može i neće da trpi“.