VIDIM VAS: Da li vas haos plaši - ili vam je svejedno?

Protest? Ne, gospodo, ovo više nije protest. Ovo je studentska verzija rijalitija u kojoj glavni glumci ne žele da polažu ispite – nego da instaliraju novu vlast. Scenario? Loš. Gluma? Preterana. Režija? Anonimna, ali prepoznatljiva.

Operacija „Atlas“, „Vidovdan“, „Kukavica“ – nazivi koji zvuče kao da ih je smišljao neko ko se previše nagledao Netflix trilera, a premalo otvorio knjige.

I šta hoćete? Da padne Vlada? Da se raspišu izbori do jula? Da se blokira svaka opština? Da se narod, koji vas nije ni izabrao – povinuje vašim pretnjama? Važi. 

Hoćete haos. Jer jedino u haosu vi ličite na nekog.

A Informer? Informer vam je skinuo masku. Pokazao da iza parola ne stoje studenti, već politički paceri, sponzorisani pokušaji i paravojni nacrti. Paravojska? Vi? Vi što paničite kad nestane WiFi? Hajde bre, sedi – i čitaj nešto osim parole.

Vi ne branite obrazovanje. Vi ste ga sahranili.

Zato danas imamo situaciju da akademska godina praktično ne postoji. Ali zato postoje parole, mikrofoni, transparenti i ultimatumi. To vam ide bolje nego ispitni rokovi.

A onda – dok svi vi "štitite" budućnost, jedan student – Miloš Pavlović Ćaci – štrajkuje glađu. Ne zato što mu je dosadno. Ne zato što se kandidovao za odbornika. Nego zato što ima jednu jednostavnu želju: da 1. juna može da nastavi da uči.

Zato što mu je dosta vaših blokada. Dosta vaših pretnji. Dosta toga da manjina koja viče odlučuje umesto većine koja ćuti.

I šta radite vi, borci za slobodu?

Ismevate ga.

Jer nije vaš. Jer ne viče. Jer ne nosi transparent.

I dok ste Marinikin, kao i štrajk glađu Marije Vasić obožavali kao "herojski čin", Milošev vam smeta jer je – stvaran.

I zato, kad tražite izbore – znamo da to nije iz vere u demokratiju. To je iz straha od birača. Jer znate da narod ne glasa za paravojne ekipe s lažnim diplomama. Znate da ne možete da pobedite Vučića. Zato i vičete.

Ali narod – ne viče. Narod pamti.

I sad vas pitam:

Da li vas sve ovo plaši – ili vam je svejedno?

Jer ako vas ne plaši činjenica da deca ne mogu da uče jer ste vi zauzeli učionice, onda ste mnogo opasniji nego što izgledate.

I dok vi pokušavate da napišete istoriju flomasterom na čaršafu, podsetiću vas na Bajagin stih koji tačno opisuje sve što pokušavate, ali vam nikako ne ide:

“Godina je prošla, a na srcu mome leži ista želja....”

Da zapalite. Da prevrnete. Da rasturite.

Ali ne ide.

Jer Srbija ne ruši. Srbija gradi.