Kolumna Dragutina Matanovića: Uvek ćaci, nikad naci!

Kolumna Dragutina Matanovića o napadu na Miloša Pavlovića i njegove kolege.

Pale su sve maske posle šest meseci prodavanja magle da studenti plenumaši i blokaderi protestuju zbog novosadske nadstrešnice. Da „mladost“ Srbije žali za nevinim žrtvama. Postalo je jasno da je od početka ovo najsurovija i najbezobzirnija borba za rušenje Vučića i suverene Srbije. I da je jedini cilj obojene revolucije društvena nestabilnost, haos i sunovrat naše države.

Zato su golobradi nasilnici, bez ideje i obrazovanja, u isplaniranoj i koordinisanoj akciji, mučki iz mraka, napali i umalo linčovali najbolje srpske studente, koje oni zovu ćaciji: Miloša Pavlovića, Vladimira Balaća, Luku Laloševića, Milutina Mijovića, Milutina Cimešu i Luku Jevtića. Udarali su ih pesnicama, gađali punim limenkama i flašama piva. Divljački i bezobzirno.

Teroristička rulja je najpre udarala u prozore kafića u kome su sedeli Miloš i njegovi drugovi i mirno pili piće, nikoga ne provocirajući i ne ugrožavajući. Dalje je sve podsećalo na horor filmove. Zombirani blokaderi, preplavljeni svojom ubilačkom mržnjom, nisu poštedeli ni studenta Milutina Mijovića, koji je operisao bubreg kada je imao 11 godina.

Mladi huligani su ga baš po tom osetljivom bubregu krvnički udarali, inspirisani besnilom koje se svakodnevno izliva iz šolakovskih glasila. Ovo nepatvoreno zlo blokadera i plenumaša rođeno je iz mržnje koju su im upumpali u mozak stranci preko kontrolisanih medija i društvenih mreža. Ubedili ih da neki novi boljševizam i nacizam može da pokori Srbiju i srpski narod.

Sada se očiglednije nego ikad ranije vidi koliko je otpor spolja izazvanoj obojenoj revoluciji postao borba dobra protiv zla. Borba znanja i pristojnosti protiv neznanja i primitivnosti. Borba onih koji zaista žele da uče i ostanu u svojoj zemlji i skorojevića koji žele da im zanimanje bude student-blokader.

Sa jedne strani su naši „ćaci“, najbolja srpska deca koja žele da postanu doktori, inženjeri, pravnici, stručnjaci koji će doprineti budućnosti Srbije. Sa druge strane su fizički, umno i moralno dekadentni plenumaši, sa alkama i često belim prahom u nosu, neznalice i šarlatani, spremni na nasilje i zlo prema svakom neistomišljeniku. Za takve ne postoji nijedna sloboda do sopstvene i nijedna ideja do sopstvene.

Rektor Vladan Đokić sramno ćuti dok mu studente tuku i pokušavaju da linčuju. Skoro svi dekani takođe ćute, a brojna profesorska drugosrbijanska akademska zajednica likuje u tišini. Svi su oni u istom stroju pod komandom zapadnih gautlajtera protiv Srbije i Vučića.

Gledam oči Miloša Pavlovića, briljantnog studenta medicine, ispunjene bolom, tugom i nevericom. Pokušali su da ga premlate njegovi studenti vršnjaci. Ne tuguj Miloše, ponekad neki istorijski događaj izbaci na površinu najgori ljudski šljam. I mlade ljude prepune čudovišnog bezumlja. Takvi su i ovi studenti blokaderi koji su hteli tebe i tvoje drugove da linčuju.

Takva je ta bezumna i zločinačka „mladost“ Srbije koja urla „Miloš Ćaci nalazi se kod Fontane“ i koja preti da će da mu „našminka lice kao Janičić Bojkoviću“. Pokušaj linčovanja Miloša Pavlovića i njegovih kolega vrednih studenata, može da se uporedi sa brutalnim nasiljem mladih Musolinijevih fašista i nacističkog Hitlerjugenda.

Musolinijevi crnokošuljaši, organizovani u fašističke borbene odrede, bili su udarna snaga u uličnim borbama protiv nevinih građana. Zastrašivanje, premlaćivanje i ubistva dostigli su u leto 1920. kulminaciju u Italiji. Slično je bilo i u Hitlerovoj Nemačkoj, gde je do kraja 1930-ih nacistička organizacija Hitlerjugend u svojim redovima imala većinu nemačkih tinejdžera.

Po istom nacističkom obrascu su mladi srpski politički zombiji krenuli da se fizički obračunavaju sa našom najboljom decom. I zapamtimo: studenti plenumaši i blokaderi ekstremisti su ljudi opasnih namera i instrukcija, spremni da bespogovorno srljaju glavom bez obzira u građanski rat, samo ako neko proceni da im to daje i promil šanse da se dokopaju vlasti za račun svojih nalogodavaca. Zato je sada važno da pristojna većinska Srbija ostane ujedinjena oko odbrane svoje države koju domaći i inostrani neprijatelji žele nemilosrdno da sruše.

Ustaški mediji iz Zagreba, posebno „Jutarnji list“, sa zadovoljstvom pohvaljuju nacistički napad na Miloša Pavlovića i njegove kolege studente. Tekstovi hrvatskog „tiska“ kao da su izašli iz priručnika genocidnih hrvatskih ustaša protiv Srba pravoslavaca.

Samo, morali bi svi da znaju, i u zemlji i inostranstvu, da Srbija uvek na kraju pobedi svako zlo, pa će i ovo.

P.S. Aleksandar Vučić: „Reč ’ćaci’ postaje simbol slobode”.