Kolumna Dragutina Matanovića: Opasni politički performansi rektora Đokića

Razvoj visokog obrazovanja u Srbiji može se pratiti od 1808. i perioda Velike škole, i od 1905. kada dobija zvanično ime Univerzitet. Mnogo mudrih, izuzetno stručnih, obrazovanih i patriotski svesnih Srba, bili su rektori Univerziteta. Ali, nikada u istoriji Univerziteta rektor nije bio jedna tako intelektualno tanka i moralno mizerna ličnost kao što je arhitekta Vladan Đokić.

Očigledno vaspitan u duhu partijske škole iz slovenačkog  Kumroveca, od oca koji je bio dekan na fakultetu, na kojem je Đokić, gle slučajnosti, studirao i postao profesor.

I nije problem što se mučenički sklupčao na stolici u kafiću i pokrio ćebencetom da ne ozebe. I nije problem što se stidi da izađe iz ormana. Problem je što je studentska godina suštinski propala i što je žrtvovao generacije mladih.

Problem je šta su sve učinili rektor, mnogi dekani i anarhističko-boljševički profesori, da se srpsko obrazovanje uništi i prinese na oltar zapadnog globalizma. Problem je što svi oni predvode obojenu revoluciju čiji je cilj slamanje Srbije i znaju da je prvi korak ka uništenju nacije upravo uništavanje obrazovanja.

Svojevremeno je Srbija imala priliku da od rektora Đokića čuje nezamislivu glupost da „univerzitet nije obustavio rad“, već da „na univerzitetu ne postoji nastava zbog blokade studenta“. A zna se da upravo profesori bezrezervno podržavaju nekakve studentske plenume.

I da su svi „studentski zahtevi“ sastavljeni u nekom od centara moći u inostranstvu i tako napravljeni da na njih ni teoretski nije bilo moguće odgovoriti. Na kraju se ispostavilo da tu nije bilo nikakvog pijeteta prema žrtvama tragedije u Novom Sadu, već da je od početka sve to isključivo bila politika. I šta koga interesuju nekakvi izmišljeni plenumi? Izmišljeni zborovi. Ko nam je nametnuo ova zla vremena kada rektor, dekani i profesori deklarativno podržavaju demokratiju, institucije i autonomiju univerziteta, a da upravo oni budu ti koji sve ovo narušavaju i gaze?

Sada je jasno zašto su rektor Đokić i njegova ideološka bratija iz proširenog Rektorskog kolegijuma svojevremeno odbili susret sa predsednikom Vučićem.

Prvo su pristali, a zatim se povukli kad je stigao mejl iz nekog Brisela. Rektor koji treba da ima moralnu obavezu na dijalog i sa studentima koji to traže, odbija poziv predsednika države. To je zato što svi oni pripadaju drugosrbijanskoj kvazieliti i rajinskom mentalitetu. Zato što za njih ne postoje državno jedinstvo i interesi nacije.

Tragično je za Srbiju što se pokazalo da za rektora Đokića nije problem ni trenutno stanje u društvu zbog blokada i bezumnog nasilja i da su za njega i njegove profesore važne isključivo sopstvene plate. Oni ne žele da rade, ali žele da im visoka primanja budu redovna. Sramotno.

Tragično je za Srbiju što postoje Srbi blokaderi i studenti plenumaši koji teže da u ovom uzburkanom geopolitičkom trenutku rasturaju srpski politički sistem. Po komandi naredbodavaca iz nekog Brisela.

Tragično je po Srbiju što Tompson u „europskoj“ Hrvatskoj po hiljaditi put peva da će nas stići i kazniti njegova ustaška ruka, što peva nacističke pesme o Čavoglavi i Jasenovcu, a da istovremeno neki u Srbiji i dalje ne razumeju zašto Zagreb, sa rukama do ramena ogrezlih u nevinu srpsku krv, podržava studentske proteste.

Nemoguće je opisati na koliko je različitih načina rektor Đokić pogazio Ustav i zakone Srbije. Nemoguće je rečima opisati strašnu krivicu koju će on zauvek nositi kao svoju ličnu odgovornost.

Posle razgovara sa premijerom Macutom sitnoskorojevićki duh rektora Đokića odlepršao je u Brisel. Mora gazdama da referiše o situaciji u Srbiji i dobije nova uputstva. I tom prilikom patološki je lagao. Izmišljao je da vlast u Srbiji sprovodi nasilje i da je veliki broj studenata uhapšen.

Istina je da su jedino hapšeni nasilnici blokaderi koji razbijaju javnu imovinu, onemogućavaju slobodno kretanje ljudi i fizički napadaju neistomišljenike. A privedeni su i brojni građani koji su s pravom bili revoltirani ponašanjem blokadera i usprotivili im se.

I dok njegovi profesori i studenti, kao drogirani, plešu na ludačkim „rejv žurkama“ ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj, dotle Đokić „rejvuje“ lažima u Briselu. U svom opasnom performansu, pleše kao neka politička striptizeta. Zastrašujuća je njegova tvrdnja da su studentski protesti započeti kao reakcija na „inertnost vlade“ nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. A dobro zna da vlada nema nikakve ingerencije u istragama. Poruka rektora je jasna – kada bi Đokić, blokaderi i studenti plenumaši preuzeli vlast, vlada bi na svojim sednicima određivala kome da se sudi, ko da ide na robiju, a ko na streljanje.

P.S. Aleksandar Vučić: „Uništili ste nam univerzitet, srozali školstvo, ali nam ovo otvara neke nove puteve“.