Kolumna Dragutina Matanovića: Ulazak studenata plenumaša u politiku i plan za otimanje vlasti

Studenti blokaderi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, oni isti koji su, primenjujući nacističku ideologiju Musolinijeve Italije i Hitlerove Nemačke, sprečili studenta Balaća da uđe na svoj fakultet, održali su plenum posvećen izborima.

I nisu jedini.

Postoje zapisnici koji svedoče da su još neki studentski plenumi napravili izborne štabove i pripremili izborne liste. I na taj način nezakonito ušli u politiku, pokrivajući se nekakvom „logikom" o autonomiji Univerziteta.

Studentsko boljševičko jezgro pravi se kao da ne zna da autonomija Univerziteta ima isključivo za cilj organizovanje nastave, ispita i naučno-istraživačkog rada. 

Autonomija Univerziteta ne odvaja ovu instituciju od države koja je finansira. Na studentskim „izbornim listama" nalaze se prepoznatljiva imena. I nije važno ko je sastavljao liste - 20 studenata plenumaša i isto toliko njihovih profesora ekstremista ili nevladin sektor i stranci iz senke.

Na listi se nalazi i rektor Vladan Đokić. Taj skorojević ponizno se zahvaljuje studentima plenumašima i kaže: „Eventualni poziv da budem na listi studenata doživeo bih kao gest poverenja".

Kada pogledate njegovu malenu glavicu i slušate njegove nemušte rečenice, jasno vam je da je to čovek koji se i leptira plaši. Rektor Đokić sedam meseci ne sme da priviri u svoju rektorsku kancelariju, čekajući za to odobrenje studentskog plenuma. Ući će u istoriju kao sramotni ključar srpskog obrazovanja i lutka u rukama zapadnih režisera obojene revolucije. Odgovornost ne može i ne sme izbeći. 

Vladane Đokiću - podnesi ostavku, izađi iz ormana i uđi u politiku. Blokade fakulteta i blokadersko nasilje, vođeni rukom stranaca, drugosrbijanaca i srpske kvazielite, izbrisaće jednu školsku godinu na fakultetima, kao da nikada nije postojala. Zamislite mladiće i devojke koji su napustili roditeljske domove širom Srbije i krenuli na svoj fakultet da počnu sa visokim obrazovanjem ili nastave studiranje.

Za kojima su njihovi voljeni prosuli čašu vode za srećnu studentsku godinu. Za dobre ocene u indeksu i znanje kojim će se ponositi. Kakvo je to razočarenje i tuga za desetine hiljada mladih. Izgubljena cela godina života!

Obojena revolucija je nanela ogromnu štetu školovanju preko 200.000 mladih ljudi koji žele da uče. Najbolji među njima i oni kojima finansije to dozvoljavali otišli su da studiraju na fakultetima susednih država. U Sloveniju! Čak i u ustašku Hrvatsku. A nekada je bilo potpuno obrnuto - studenti iz regiona sanjali su da dođu na studije u Beograd ili Novi Sad.

Istovremeno sa studentima blokaderima, i antisrpska opozicija non-stop „melje" o novim izborima, kao zamenu za dosada isključiv stav o „prelaznoj" vladi. Patološka mržnja kojom ih je neko napumpao, daje za pravo profesoru Čedomiru Antiću kada kaže da sada vidi da „imamo totalitarnu, kvislinšku opoziciju".

Tu antisrpsku opoziciju ne interesuje sopstvena država i njen napredak. Oni načuljenih ušiju i izbečenih očiju samo gledaju put Brisela, Berlina, Londona... Svejedno.

Čekaju njihove zapovesti i naloge. Pokušavaju da budu moderni i liberalni. Potkraj 19. veka, srpski pisac i istoričar Stevan Sremac napisao je: „Kad Srbin hoće da postane moderan, on prihvati mišljenje svojih neprijatelja".

To je geneza srpske izdaje.

I studenti plenumaši i antisrpski opozicioni lideri mislili su da na se na brzinu organizuju izbori, bez uvažavanja preporuka ODIHR-a, bez svih izbornih uslova o kojima sama opozicija „trubi" godinama. Sad su najednom zaboravili na uslove. Podstaknuti fanfarama gebelsovskih propagandističkih platformi N1 i Nova S, svi oni vide izbore isključivo kao šansu da dalje destabillizuju Srbiju.

U slučaju održavanja izbora imaju ideju da odmah proglase izbornu krađu. Da onda urlicima, drekom, pištaljkama i vuvuzelama pokušaju da skupe „kritičnu masu" ljudi, neophodnu da silom preotmu vlast. Da se svi sjate u Beograd, kao 5. oktobra 2000, i da sa pokličom „izbori su pokradeni" krenu u rušenje institucija i paljenje Narodne skupštine. U definitivno slamanje države Srbije.

Neće proći! Srbi i građani Srbije su državotvorni narod. Dobro razlikuju orla krstaša, koji je simbol našeg nacionalnog grba, od štetočinskih gubara i bubašvaba.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ljudi moraju da znaju - vreme odgovornosti dolazi".