Kolumna Dragutina Matanovića: Najgenocidniji narodi optužuju Srbiju za "genocid"

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

Prema rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 1948, genocid je najteži oblik zločina protiv čovečnosti, koji podrazumeva apsolutno ili delimično uništenje neke etničke, rasne ili religijske zajednice. Da li će neki zločin biti okvalifikovan kao genocid zavisi i od toga da li je počinilac imao „genocidnu nameru“ – plan da organizovano i sistematski istrebi neku zajednicu, kao što je bio slučaj sa nacističkim genocidom nad Jevrejima, slovenskim narodima i Romima.

Međutim, pored genocida hitlerovske Nemačke u okupiranim zemljama tokom Drugog svetskog rata (oko 30 miliona žrtava), u 20. veku su počinjeni brojni slični zločini protiv čovečnosti, poput britanskih u Indiji (više desetina miliona mrtvih), belgijskih u Kongu (između 10 i 15 miliona mrtvih), nemačkih u Namibiji (80.000 mrtvih). I nijedan od ovih jezivih zločina zvanično nije proglašen za genocid.

Ne sme se zaboraviti ni Japan. Najveća japanska žrtva bila je Kina, na koju su 1937. izvršili agresiju, ali su Kinezi pružili veliki otpor, naročito u tadašnjem glavnom gradu Nankingu. Zbog toga je japanski general Macui Ivane naredio da se grad po zauzimanju do temelja uništi, a stanovništvo surovo kazni. Počev od 13. decembra 1937, pa narednih šest nedelja, Imperijalna japanska armija je na najbrutalniji način ubila oko 300.000 stanovnika Nankinga. Ljude su žive zakopavali u zemlju i katanama im odsecali udove. Procenjuje se da je više desetina hiljada žena silovano, zbog čega se ovaj masakr naziva i „Silovanje Nankinga“. Američki misionar svedoči o tome da su Japanci bajonetima trudnicama probadali stomake. Iako su pojedinci nakon Drugog svetskog rata osuđeni za ovaj zločin, danas ga u Japanu brojni krugovi uporno negiraju.

Turska, jedan od najvećih sponzora narativa o „genocidu u Srebrenici“, ne dozvoljava da se tursko istrebljenje Jermena prizna za genocid. Represija nad jermenskom zajednicom u Osmanskom carstvu počela je krajem 19. veka, da bi tokom Prvog svetskog rata prerasla u genocid. Smatrajući Jermene za izdajnike i saradnike Rusije, osmanska vlast je 1915, nakon bitke kod Sarikamiša, organizovala njihovo sistemsko istrebljivanje. Do 1917. turske vlasti su pobile oko 1,7 miliona Jermena, bez obzira na pol i uzrast. Genocid su izvršile regularne osmanske trupe, „pojačane“ Kurdima i Azerima. Iako su parlamenti različitih zemalja usvojili deklaracije o turskom genocidu nad Jermenima, Turska ga poriče.

Stekavši nepogrešiv osećaj za pravdu tokom vekova turske okupacije, Srbi su uvek bili ispravno istorijski orijentisani i zato su podneli ogromne ljudske žrtve. A „zapadni saveznici“ su im se odužili rezolucijom o lažnom genocidu u Srebrenici. Sponzori ovog zlonamernog političkog akta su države koje su u svojoj istoriji počinile neuporedivo veće, ljudskom umu nepojmljive zločine.

Efraim Zurof, istaknuti američki istoričar izraelskog porekla, izjavio je da su „srpski počinioci u Srebrenici sistematski ubijali samo muškarce i mladiće, a poštedeli žene i zbog toga ne može biti reči o genocidu“. Pokojni Jehuda Bauer, ugledni istoričar i istraživač genocida, takođe kaže da se u Srebrenici nije dogodio genocid već masovno ubistvo, dodajući da takvih slučajeva ima na stotine u istoriji.

Predsednik Vučić se hrabro suprotstavio u UN najmoćnijim zemljama Kolektivnog zapada, kojima nije smetalo da, nasuprot međunarodnom pravu i istorijskim činjenicama, iz geopolitičkih razloga izglasaju rezoluciju o tzv. genocidu u Srebrenici. Ujedno, to je bila i osveta nekih moćnih zapadnih zemalja slobodoljubivom srpskom narodu. Na kraju je za rezoluciju glasalo 84 zemlje, a 108 nije glasalo za – neke zemlje su bile protiv, neke uzdržane, a neke nisu glasale. Bio je to apsolutni politički fijasko podnosilaca rezolucije.

Srbi su državotvoran narod. Srbi su slobodarski narod. To je pokazao predsednik Vučić kada je na sednici GS UN ogrnuo srpsku zastavu. Kada je istorijski argumentovano branio interese Srbije i srpskog naroda. Njegov otpor u Njujorku neoprostiv je greh u očima onih koji nam nikad nisu mislili dobro. Zbog toga je postao glavna, moguće i najvažnija meta zapadnih moćnika.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene.“