Kolumna Dragutina Matanovića: Da ne zaboravimo zločine počinjene u Kravici i Bratuncu

Kolumna Dragutina Matanovića o zločinima u Kravici i Bratuncu.

Posle događanja u Novom Pazaru, tvrdokorna antisrpkinja Aida Ćorović poručuje da je „prvi put ponosna na Srbiju“. Valjda zato što su u Novom Pazaru psovali majku srpsku i Isusa Hrista. Njen ponos su poziv na haos u Srbiji i traženje mogućnosti da se uz pomoć blokadera Srbi nateraju da priznaju da su genocidni.

Sve je to na doslednoj antisrpskoj platformi člana Predsedništva BiH Denisa Bećirovića, koji neprestano širi međuetničku i međurasnu mržnju, zloupotrebljavajući temu Srebrenice. Tako je nedavno izjavio da govori kao „pripadnik jedinog naroda nad kojim je počinjen genocid nakon Drugog svetskog rata“.

Na doslednoj antisrpskoj poziciji su i mnogi opozicioni političari u Srbiji. Nenad Čanak, titoista, a po ideologiji srpski ustaša, arlauče da se mora smeniti Vučić „kako bi Srbija platila i priznala da je počinila genocid”. Aleksandar Olenik i Liga socijaldemokrata Vojvodine zahtevaju „da u demokratskoj Srbiji svako poricanje genocida u Srebrenici bude ružna prošlost“. Pavle Grbović i PSG traže da se „prihvati politička odgovornost onih aktera koji nisu učinili ništa kako bi sprečili izvršenje genocida u Srebrenici“.

Okoreli mrzitelj Srbije Ivan Videnović poručuje da je Republika Srpska genocidna i da će biti „rasparčana i podeljena kao prethodne genocidne države“. A Nataša Kandić po ko zna koji put pokazuje bolesnu mržnju prema Srbima s druge strane Drine, napisavši na Iksu uz snimak predsednika Dodika: „Je l' ima barikade preko koje ne može u Srbiju, ovaj nečovek, zlo i nesreća?“

I svi ovi antisrbi zaboravljaju na Božić 7. januara 1993, kada je u selo Kravice, gde su meštani slavili najradosniji hrišćanski praznik, upalo više od 3.000 pripadnika muslimanskih snaga iz Srebrenice. Ubijeno je 49 muškaraca, dece, žena i staraca. Najmlađa žrtva Vladimir Gajić imao je samo četiri godine, a najstarija žrtva bila je nepokretna starica Mara Božić, stara 84 godine, koju su muslimanski zločinci prvo zlostavljali, pa živu zapalili.

Ovaj nezamislivi masakr izvršila je muslimanska rulja, predvođena Naserom Orićem. Tada je spaljeno 690 srpskih kuća, dok je Crkva Svetih apostola Petra i Pavla sravnjena sa zemljom. Orićevi koljači su prekopali srpske grobove, a pre paljenja sve su opljačkali. Za zločine u Kravici niko nije odgovarao.

I svi ovi antisrbi zaboravljaju na ispovest Anke, ćerke Anđelka Mlađenovića, koga su Orićevi vojnici ubili na monstruozan način, a zatim naočigled njegove majke i brata igrali fudbal sa odsečenom Anđelkovom glavom. I kaže Anka: „Kada je otac ubijen, imala sam pet meseci, tako da sam najviše o njemu saznala iz novina. Grozno je bilo saznati da su mu odsekli glavu, pa njom igrali fudbal. Još uvek imam njegove fotografije u kući.”

I svi ovi antisrbi zaboravljaju na sudbinu Srbina iz Bratunca Brane Vučetića, koji kaže: „Horde Nasera Orića pobile su u komšiluku domaćina i njegovog sina, a onda i sve životinje. Zatim su došli do naše kuće, gde smo se sakrili u potkrovlju, i počeli da nas dozivaju: 'Predajte se, četnici, a ako se ne predate za pet minuta, onda ćemo da vas koljemo i da vas žive nabijemo na ražanj'.” Brana je tada bio devetogodišnje dete.

Zapadnim moćnicima je cilj da upotrebe Srebrenicu u političke svrhe. Da odnosi Srba i Bošnjaka ostanu zategnuti i da spreče njihovo pomirenje. Da se rezolucijom o „genocidu“ u Srebrenici približe islamskom svetu, do pokažu da oni nisu neprijatelji islama – već njegovi „zaštitnici“. Pogotovo u kontekstu stradanja muslimanskog življa u Gazi.

Politika nametanja rešenja zapadnih „demokratskih kolonizatora“ BiH svedoči o doslednosti Zapada na uspostavljanju unitarne BiH i razgradnji Republike Srpske.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće u budućnosti.“