Kolumna Dragutina Matanovića: Briselski voz za antisrpske bitange

Kolumna Dragutina Matanovića o napadima koji su iz Brisela usmereni protiv Srbije i Srba.

Posle ruskog osvajanja strateškog ukrajinskog čvorišta Časov Jar i nakon ubedljivog poraza u carinskom ratu protiv Trampove Amerike, Brisel je svoje kandže usmerio ka Srbiji. Shvativši da se obojena revolucija polako gasi i pretvara u iživljavanje malobrojnih blokadera nad većinom, predsednik Vučić i Srbija su odabrani za mete. Istovremeno su lansirane dve briselske strele – prema Republici Srpskoj, posredstvom Sarajeva, i prema Beogradu, posredstvom tužioca Mladena Nenadića.

Apelaciono veće Suda BiH potvrdilo je osuđujuću prvostepenu presudu predsedniku Dodiku u predmetu koji se tiče nepoštovanja odluka „visokog predstavnika“. Po Dejtonu i Ustavu BiH, ne postoje ni taj sud, ni visoki predstavnik. Ovo je apsolutno politička odluka jednog političkog suda, sračunata da izazove dodatne tenzije u BiH. Zapadu očigledno nije stalo do mira i pomirenja dva bliska naroda, Srba i Bošnjaka, već do gašenja vatre benzinom. Do izazivanja novih sukoba i zadavanja udaraca RS, Srbiji i posebno predsedniku Vučiću.

Povodom slučaja nadstrešnice u Novom Sadu, u telegramu „Infrastrukture železnice Srbije“ br. 138 F od 18. marta 2022. navedeno je: „Dana 19. 3. 2022. godine za potrebe organizovanja saobraćaja vozova, počinje korišćenje infrastrukturnih kapaciteta dela pruge Beograd Centar (isključeno) – Novi Sad (uključeno).“ U železničkoj terminologiji „uključeno“ znači da je Železnička stanica Novi Sad otvorena za putničke vozove, to jest da je uključena u javni železnički saobraćaj. Telegram je potpisao Milutin Milošević, bivši izvršni direktor „Infrastrukture železnice Srbije“, zadužen i za bezbednost na brzoj pruzi Beograd–Subotica, što uključuje i Železničku stanicu Novi Sad. Telegramom on nalaže da se u saobraćaj puste pruga i novosadska železnička stanica, garantujući bezbednost.

Nebojša Bojović, predsednik Skupštine akcionara Železnice, sve to potvrđuje donošenjem odluke da Skupština prihvati Ugovor o korišćenju javne železničke infrastrukture. I Milošević, i Bojović su znali da se na Železničkoj stanici Novi Sad izvode radovi, pri čemu su je definisali kao javni objekat u kome je garantovana bezbednost putnika. Na osnovu ovoga, svakog dana su saobraćale 64 železničke kompozicije na relaciji Beograd – Novi Sad i obratno.

Potpuno je jasno da nijedan ministar niti direktor javnog preduzeća nije mogao da potpiše aneks Ugovora bez odluke Nebojše Bojovića. Tužilac Nenadić, koji je hapsio bivšeg ministra Gorana Vesića i Nebojšu Šurlana, bivšeg direktora „Infrastrukture železnice Srbije“, morao je da uhapsi i Miloševića i Bojovića. Ali burazi, povezani novcem i vezama sa zapadnim tajnim službama, ne hapse se.

Nenadić zato hapsi Tomislava Momirovića i izdaje nalog za hapšenje još 11 lica. Optužba – zloupotreba službenog položaja. Skrivanje pravih krivaca i prikrivanje dokaza, kao i ova hapšenja, nesumnjivo su napad na Srbiju. Osećajući se zaštićenim kao beli medvedi, Nenadić i ekipa sprovode agendu Brisela. Nesumnjivo da je cilj, kako je „Informer“ tvrdio, za pad nadstrešnice optužiti kinesku kompaniju, uhapsiti kineske direktore koji su radili na rekonstrukciji železnice, poremetiti odnose Srbije sa Kinom i oterati kineske investitore.

Takođe, očigledno je da je u sve ovo umešana Zagorka Dolovac. Oduvek muškobanjasta, jer se još kao dete igrala klikerima sa dečacima, oduvek zatvorena u ormanu, oduvek ljubitelj kralja Kreza, simbola bogatstva, Zagorka je pion i spavač neoliberalnog Zapada. Nikada se nije javno isticala, godinama postavljajući na vodeća mesta u Tužilaštvu sebi verne kadrove, antisrbe i drugosrbijance po ideološkom opredeljenju. Opasan spavač obaveštajnih zapadnih agencija, žena koja može da pije kao pet odraslih muškaraca zajedno i da ostane trezna.

Pravosudna predstava Dolovčeve, pažljivo koordinisana iz zapadnih centara moći, omogućila je da se hapse oni koji nisu doneli odluke, već ih samo sproveli, a da ostanu na slobodi i ne odgovaraju oni čiji potpisi stoje na dozvolama i naredbama da nedovršeni objekti železničke infrastrukture budu otvoreni za javnost – Milutin Milošević i Nebojša Bojović.

I na kraju šlag na briselsku tortu. Kada su iz MUP-a tražili da se tužilačka akcija odloži, Nenadić je jednom visokom zvaničniku policije rekao: „Ne, ne. Sada. Ne brini, sve je dogovoreno sa EU.“ Njegova izjava da je progon u saglasju sa Briselom je neosporno priznanje gaženja Ustavom obavezne samostalnosti tužilaštva. Ona je dokaz da je nezavisno sudstvo nezavisno samo u odnosu na Srbiju, a korisno oružje u rukama njenih zapadnih neprijatelja. Ona je razlog za hitno razrešenje Nenadića. Ona se može tumačiti i kao čin Nenadićeve veleizdaje.

P.S. Aleksandar Vučić: „Dok dišem, i dok kap krvi teče mojim venama, neću pohvaliti presudu donetu na osnovu verbalnog delikta protiv predsednika Republike Srpske.“