Kolumna Dragutina Matanovića: Oluja - nekažnjeni genocid Hrvata i antisrpska mržnja opozicije

Država Srbija obeležiće 30 godina od hrvatske zločinačke operacije pod nazivom koji će nam zanavek ostati urezan u kolektivno pamćenje - "Oluja“.

Dostojanstveno i mirno. Bez pozivanja na osvetu, ali uz jasnu svest da Srbija pamti svoje žrtve. I ko ih je izazvao. Sve to ne da bi „Oluja“ bila zarobljena u prošlosti nego da nam se neke nove „Oluje“ ne bi ponovile u budućnosti.

„Oluja“ je bila više od etničkog čišćenja srpskog naroda iz Hrvatske. Bio je to sveobuhvatni pogrom – rat protiv srpskog istorijskog nasleđa, nacionalnog identiteta i protiv čitave srpske kulture. Bio je to, nakon 1941, nastavak genocida Hrvata nad Srbima. Može se mirne duše reći da je moderna Hrvatska nastala na temelju ubijanja i proterivanja Srba i drugih nehrvata – Jevreja, Roma i drugih. Rečju, tada je ostvarena pavelićevsko-budakovska maksima: „trećinu pobiti, trećinu pokatoličiti, trećinu proterati“.

Rezultati genocidnog delovanja hrvatske političke i kulturne elite, hrvatske katoličke crkve i ideologije hrvatskih „očeva nacije“ – Starčevića, Pavelića i Tuđmana tokom Drugog svetskog rata i devedesetih godina 20. veka – jesu fizičko istrebljenje Srba nezamislivih razmera i pokatoličenje desetina hiljada pravoslavaca.

Na kraju 20. veka nepregledne kolone Srba u svojim traktorima i kamionima napustile su zauvek vekovna ognjišta, svoju Dalmaciju, Kordun, Liku, Baniju i zapadnu Slavoniju. Nekad je na tim prostorima živelo blizu milion Srba, a sada jedva da se mogu pronaći. Danas u Hrvatskoj za Srbe više života nema: oni ni 30 godina nakon rata ne mogu ravnopravno da se obrazuju, trguju ili napreduju. I to usred Evropske unije.

Prvi dani avgusta zato podsećaju na mučeništvo svih Srba koji su izgubili decu, roditelje, porodice i domove. Tada su brojne srpske crkve i svetinje oskrnavljene, a pod hrvatskom vlašću našao se i „najveći srpski grad mrtvih“ Jasenovac - i tamo se ponovo zavijorila šahovnica. Način proslave tog „uspeha“ najbolje govori o prirodi njihove politike. Razgovor Tuđmana s vojnim vrhom uoči „Oluje“ pokazuje da namera nije bila samo osvajanje SAO Krajine već „da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu“.

Kada je to izvršeno, Tuđman je u Kninu 26. avgusta 1995. održao rasistički govor:

„Danas, to je hrvatski Knin i nikada više nema povratka na ono što je bilo, da nam usred Hrvatske šire rak koji je razarao hrvatsko nacionalno biće. I ti su nestali za dva dana, nisu imali vremena ni da pokupe svoje prljave gaće.

Hrvati su veličali svoju hrabrosti, a tenkovima i avionima su ratovali protiv srpske dece, žena i staraca i srpskih traktora. I to nikad ne bi uspeli da im logističku i političku podršku nisu pružili Amerikanci i NATO. Simbol te pomoći je „trijumfalizam“ američkog ambasadora Pitera Galbrajta na jednom hrvatskom tenku.

Hrvatski zločini nad Srbima tokom „Oluje“ nisu bili dovoljni sudijama Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala da Hrvatsku, njeno političko, vojno i policijsko rukovodstvo osude. U Haškom tribunalu je za zločin nad Srbima u „Oluji“ na 24 godina zatvora bio osuđen hrvatski general Ante Gotovina, ali je u novembru 2012. oslobođen i - proglašen nevinim.

U Hagu se sudilo i hrvatskim generalima Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progone, deportacije, ubistva, zločine protiv čovečnosti, pljačku imovine, kršenje zakona i običaja ratovanja. Obojica su, naravno, oslobođeni optužbi. Svi su se izvukli nekažnjeno zato što su ti „nezavisni“ sudovi pod kontrolom istih onih zapadnih zemalja koje su dozvolile i podržale „Oluju“.

Sve su to za srpski narod stravične činjenice. Ali je najstrašnija ona da je i Srbija godinama gurala glavu u pesak kada je trebalo govoriti o sopstvenoj golgoti. Zahvaljujući predsedniku Vučiću, Srbija pamti stradanja srpskog naroda. Već 10 godina brižno čuvamo sećanje, uprkos pretnjama moćnih koji traže da zaboravimo!

Zahvaljujući Aleksandru Vučiću čuvamo nacionalni identitet. U bilo kojoj drugoj državi na svetu na obeležavanje pogroma i genocida nad sopstvenim narodom došli bi i vlast i opozicija. U Srbiji to nije slučaj. Ideološki temelj opozicije u Srbiji je antisrpska mržnja.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi jesmo jedinstven narod i to nam nikada neće moći da oduzmu. Više od 200 godina to pokušavaju i nisu uspeli da promene.“

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.