Ištvan Kaić: Ko je Danijel Sinani?

Sinanija sam, čini mi se, upoznao školske 2002/2003 godine, kada je formirano studentsko telo koje je, radi reprezentativnosti, imalo predstavnike studenata sa svih deset odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Doveden je kao predstavnik Odeljenja za etnologiju i antropologiju sa još jednom koleginicom i tada nam je rečeno da će Sinani biti veoma koristan jer će nam služiti kao veza sa profesorima. Bio je stariji od ostalih i mislim da je već tad bio angažovan u nastavi kao postdiplomac i na neki način involviran u fakultetski establišment. Ja sam tada na poziciji generalnog sekretara Saveza studenata Filozofskog fakulteta i jedan od predstavnika studenata sa Odeljenja za filozofiju u tom telu koje smo bili nazvali Forum studenata Filozofskog fakulteta.

Međutim, Sinani se veoma retko pojavljivao na sastancima ili angažovao na aktivnostima, iako je o svemu bio obaveštavan. Ako bi se neki put pojavio, uglavnom bi ćutao, zadržao se veoma kratko, a zatim nestao pod izgovorom da ima neodložnih obaveza i ne pamtim da sam ikada sa njim razmenio reči od značaja. Ubrzo će se ispostaviti da Sinani ne služi kao naša „veza do profesora“, već obrnuto, kao profesorska, tj. upravina veza do nas, da mu je zadatak bio da ih obaveštava o svemu što radimo, da nas je cinkario kao osoba kojoj je prioritet isključivo dodvoravanje profesorima i građenje karijere poznatom metodom ljubljenja anusa, kako one naučne, tako verovatno i ove druge koja se ticala upravljanja fakultetom. Zašto bi, uostalom, čoveku koji je već dobro utabao stazu ulizištva i dupelizanja bili uopšte bitni studentsko organizovanje i borba za studentska prava?

Njegova glavna zaštitnica i ko zna šta još bila je profesorka Senka Kovač sa Odeljenja za etnologiju i antropologiju, koja je tada bila na istaknutom mestu prodekana za nastavu, a bila je i šefica tog odeljenja, pa pretpostavljam da je to linija kojom je ████ od čoveka odavala informacije jer je to bio najkraći put da one završe u dekanatu. Ta osoba je gurala, podupirala Sinanija i bila mu patron, i siguran sam da je mnogo doprinela da on danas bude na poziciji na kojoj jeste.

Posle desetak godina usavršavanja i ulizičkog analno-oralnog napredovanja, Danijel Sinani najzad i sam završava u dekanatu kao prodekan za finansije i to u dva mandata, a kakve veze finansije imaju sa etnologijom i antropologijom, nije mi poznato. Dok sam ja studirao, to je bio profesor Miodrag Zec koji je bio i ekonomista. Mandat mu traje tri godine, a u odsustvu dekana obavlja i funkciju njegovog vedea, pa mu je tako kao po loju trasiran put i da postane dekan. Funkciju dekana Filozofskog fakulteta takođe obavlja u drugom mandatu, pa kad se sabere, iz uprave fakulteta ne izbija već gotovo deset godina.

Nisam ništa čuo o njemu sve do 2019, kada široj javnosti postaje poznat zahvaljujući šetnji na „modnoj pisti“, od ulaza u Filozofski u Čika Ljubinoj do ulaza u zgradu Rektorata na Studentskom trgu, koju tada blokiraju studenti u grupi „1 od 5 miliona“. Tu ga svita kamermana i fotografa ovekovečava u novoj-staroj ulozi pratećeg nosača i glavne šlihtare, sada ne Senke Kovač već rektorke Ivanke Popović, čija je podguzna muva u međuvremenu postao, leteći sa razbarušenog na još razbarušeniji „cvet“. Njih dvoje su navodno išli da pregovaraju sa studentima blokaderima, a zapravo da ih podrže na relativno politički korektan način. Ovaj momenat uzimam za autovanje ████ Sinanija, koji je već bio na listi potpisnika „1 od 5 miliona“ na Filozofskom, što će dalje samo kulminirati ulogom u aktuelnim blokadama univerziteta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu.

A u vezi sa tim, posedujem saznanja iz više izvora da Danijel Sinani, glumeći odmerenog, korektnog i dekana otvorenog i tolerantnog „prema svim mišljenjima“, ne samo da nije učinio ništa da spreči aktuelnu blokadu fakulteta koji vodi, što je morao po zakonu, nego je, štaviše, izričito dao pristanak da tu blokadu realizuju studenti drugih fakulteta, pa čak i drugih univerziteta, konkretno Univerziteta u Novom Sadu, politički profilisani u grupama „Bravo“, „Stav“ i „Sviće“, koji su upadali u učionice i prekidali nastavu kao što su to učinili i profesoru sa Odeljenja za istoriju Čedomiru Antiću.

Time je, pretpostavljam, toliko zadužio studente blokadere, da su nakon formulisanja zahteva o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora u maju pristali da se, na Sinanijevu inicijativu, sastanu sa njim u dekanatu, iza leđa drugih profesora blokadera, gde je ovaj pregovarao o svom imenu na tzv. studentskoj izbornoj listi i zahtevao visoku poziciju u budućoj vlasti. Da sve vreme radi u tajnoj sprezi sa njima, govori i to sa kakvom je lakoćom uspeo da organizuje polaganje prijemnog ispita i upis brucoša u zgradi fakulteta, što mnogim fakultetima i dalje ne polazi za rukom, iako mu ministarstvo još nije odobrilo kvote, te kakvom je brzinom svinjac u kojem žive blokaderi spakovan u nekoliko učionica, dalje od očiju kandidata.

Sinanijeva strategija je otpočetka bila perfidna i potuljena, svojstveno dvoličnoj ████ kakva je oduvek bio. Iako je situacija na univerzitetu bila sve samo ne redovna, za shodno ipak nije našao da zakaže nijednu vanrednu sednicu Nastavno-naučnog veća sve do kraja juna, kada su se već uveliko osećali efekti uredbe kojom su smanjene plate i kada se prisutnima kleo da je spreman da proda stan i kola samo da bi blokada uspela. Ključ njene istrajanosti video je u ignorisanju problema, u što manje susreta sa većim brojem kolega i pokušaju da se ponaša kao da se ništa neuobičajeno ne dešava.

Sa druge strane, Sinani je na sednicama dozvoljavao govor mržnje prema neistomišljenicima, cinično prozivao profesore Antića i Vuletića u njihovom odsustvu, a aplauzima nagrađivao nastupe studenata blokadera uz poruku „do daljeg, pumpamo“. Da bi kontrolisao Odeljenje za filozofiju, gde nije imao stabilno uporište, iskoristio je Nastavno-naučno veće da se kao dekan privremeno postavi na mesto šefa tog odeljenja, obećavajući brzo rešavanje spora unutar odeljenja u vezi sa kandidatom za tu funkciju, ali to pitanje do dana današnjeg nije stavio na dnevni red.

Prema podacima iz resornog ministarstva koje imam, Danijel Sinani je obmanjivao i poturao lažne podatke inspekcijskom nadzoru, pa su ovi morali da dolaze češće nego na bilo koji drugi fakultet, čime je odlagao prekršajnu prijavu na lični i račun fakulteta koja mu i dalje nije stigla. Istovremeno, uspeo je u tome da mu fakultet bude poslednji koji će krenuti u nadoknadu nastave i to sve uz pomoć „niskog profila“ u javnosti, koliko znam, bez ijednog gostovanja u medijima, što je doprinelo da se o Filozofskom u blokadi nimalo slučajno najmanje piše i samim tim najmanje zna.

A kada je u provladinim medijima počelo da mu izlazi ime, njegov odgovor bio je dogovor sa još jednom █████, Veljkom Lalićem, da za Nedeljnik uradi intervju sa uzorom iz detinjistva, poznatim gitaristom Džoom Satrijanijem, povodom njegovog nastupa u Beogradu, u kom sam saznao da je, kao mali, Sinani verovao da će zbog sličnosti u prezimenu jednog dana svirati kao Satrijani. Tako je dekan Filozofskog odabrao ignoraciju da se naruga javnosti, te praktično poručio da ga ne interesuje preuzimanje bilo kakve odgovornosti za ono što je počinio.

I zato, uostalom, smatram da sve ████ moraju da odgovaraju i ne smeju da se izvuku!

Ištvan Kaić, ministarstvo osvete