Kolumna Novice Savića: Miloš Obrenović je gledao daleko, Aleksandar Vučić još dalje

Prenosimo u celosti kolumnu Novice Savića o blokaderskom rušenju države.

"Koliko je god trebalo Milošu veštine da istisne tursku upravu, toliko mu je isto trebalo energije da na mesto nje utvrdi upravu srpsku. U tome poslu on je nailazio na ne male teškoće kod svojih vlastitih sunarodnika...Politička opozicija nije bila jedino zlo protiv koga se Miloš borio, već i hajdučija, koja je trajala godinama, kao neka hronična bolest.. U hajduke ne idu samo beskućnici i propalice, nego, takođe ljudi imućni , vremeniti, koji po nekoliko dece imaju i sinove za ženidbu. U hajduke idu čak i popovi. Ima čitavih sela koja se odmeću od vlasti, i poneke nahije tako su zaražene hajdučijom da se u njima jataci broje na stotine. Hajdučija je pretila da se raširi i zaleže po celoj zemlji.."

Ovako prilike u Srbiji u početku prve vladavine kneza Miloša Obrenovića (1815-1839.) opisuje znameniti srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović. Narod, ogrezao u krvi, sviknut na ubistva i haranje tokom Karađorđeve revolucije, antagonistički se ponašao i prema novim srpskim vlastima i državi u nastajanju, smatrajući da mu pravo pljačke i samovolje samo po sebi pripada. Milošu je skoro deset godina trebalo da ognjem i mačem uguši taj anarhizam, ali je posle toga Kneževina Srbija postala najbezbednija zemlja u Evropi, gde se "na kućama vrata nisu zaključavala" (Joakim Vujić)... 

Čemu ovoliki istorijski uvod? Zamislite da je izvesni Miloje Popović Đak, iz Kusadka kod Smederevske Palanke ( “Đak” zato što je bio pismen, što bi bio ekvivalent današnjim “studentima u blokadi”) 1825. godine, podižući “Đakovu bunu” protiv Miloša Obrenovića, uz sebe imao nekakve tadašnje N1 i Novu S ? Koliko bi Milošu trebalo da je uguši i pacifikuje pobunjeni narod, da se tom narodu svakodnevno telalilo sa takvih “medija” kako je vlast zla i korumpirana ? Koliko bi Milošu trebalo vremena da uguši takvu bunu da su tadašnje sudije pustile one bundžije koje je pohvatao Toma Vučić Perišić ? Koliko bi Milošu bilo teško da suzbije bunu da su je tada podstrekivale neke strane sile ? Sve to danas ima protiv sebe Aleksandar Vučić. Zato mu je mnogo teže da sačuva Srbiju. Ipak, Vučić uz sebe ima ogromnu podršku naroda, koja mu daje mandat i snagu da se sa današnjim anarhistima obračuna, možda ne tako surovim sredstvima poput Miloša, koja su bila primerena 19. veku, ali svakako snažno i odlučnu, u okvirima zakona. Ali, da se vratimo istoriji, koja nas do dana današnjeg nije naučila koliko je država važna.

Tokom 19. i 20. veka Srbija je prolazila kroz razne društveno-političke faze, ali je buntovni i anarhistički duh i dalje ostao prisutan u jednom delu srpskog naroda, koji svoje snage, kao i njegovi preci, upreže u podrivanje države, videvši u njoj samo sliku vladaoca i namete, a ne celinu i važnost njenog postojanja i stabilnosti..."Brzi na zlo i hitri na grabež" (Svetislav Basara) Srbi do dana današnjeg nisu postali državotvorna nacija, već narod sklon iracionalnim i prenagljenim postupcima, bez misli o tome šta će biti sutra, a kamoli za nekoliko decenija, kako ozbiljni narodi i nacije planiraju...Miloš je gledao daleko, Vučić, koji ga često pominje kao državotvorca, to zna i gleda još dalje, jer su političke prilike u današnjem svetu mnogo drugačije i složenije od onih u Miloševo vreme.. Još samo da i mi, braćo Srbi, shvatimo da se država sporo, uz velike napore i muke gradi, a brzo i naprečac, nekad nepovratno, ruši...Treba li nam to?