Kolumna Zorana Đorđevića: Nove ekonomske mere - između socijalne pravde i tržišne racionalnosti

Predsednik Aleksandar Vučić predstavio je danas paket ekonomskih mera koji već nekoliko dana unazad kada je najavljen izaziva veliku pažnju javnosti.

Analizom suštine ovih mera, a ne forme, postaje jasno da predložene intervencije predstavljaju važan korak u pravcu uspostavljanja ravnoteže između tržišta i socijalne sigurnosti. Ako se mere dosledno sprovedu, Srbija ulazi u novu fazu ekonomske politike u kojoj građanin više nije pasivni posmatrač, već stvarni korisnik društvenog bogatstva.

Marže pod kontrolom - put do fer tržišta

Do sada je prosečan potrošač u Srbiji gotovo polovinu prihoda izdvajao na potrošačku korpu, dok je u EU taj procenat svega 15%. Glavni razlog su trgovačke marže koje su se neretko kretale i do 40%. Sada, kada država postavlja gornju granicu od 20%, situacija se menja. To znači da vekna hleba, koja je do juče koštala preko 100 dinara, sada može da se približi realnoj proizvodnoj ceni. Za potrošača to je konkretno rasterećenje kućnog budžeta, a za domaće proizvođače stabilniji prihod bez ucenjivačkih rabata. Trgovina se time vraća svojoj osnovnoj funkciji da bude kanal između proizvođača i potrošača, a ne mehanizam ekstravagantne zarade na tuđem radu. 

Najniže kamate u istoriji - oslobađanje finansijskog potencijala

Gotovinski krediti sa kamatama od 5,99% do 7,5% predstavljaju revoluciju na domaćem tržištu kapitala. Građani sa prosečnim primanjima moći će da refinansiraju obaveze i tako uštede i do 2.600 evra. Drugim rečima, novac koji je do sada odlazio bankama, sada ostaje u džepovima građana. To je dodatni podsticaj potrošnji i investicijama, a samim tim i rastu BDP-a. Istovremeno, bankarski sektor se stavlja u službu privrede i društva, umesto da bude sam sebi svrha. Posebno je važno istaći stambene kredite. Mlađe generacije dobijaju mogućnost da uz pomoć porodice lakše reše stambeno pitanje, što otvara prostor i za demografski oporavak zemlje.

Socijalna dimenzija - dostojanstvo pre svega

Uvođenje zabrane oduzimanja jedine nekretnine do 60 kvadrata spada u red najznačajnijih socijalnih poteza u poslednjoj deceniji. Time se garantuje minimum egzistencijalne sigurnosti i sprečava da tržišna logika u potpunosti pregazi ljudsko dostojanstvo. Popusti na struju, subvencionisana cena ogrevnog drveta i posebne olakšice za najugroženije slojeve društva dodatno potvrđuju da mere nisu samo makroekonomske, već i duboko humane. To je jasan signal da ekonomska politika nije samo zbir tabela i procenata, već instrument zaštite života građana.

Strateški okvir - fiskalni prostor za promene

Srbija danas ima javni dug od oko 49% BDP-a ispod kritične granice i niži nego u većini evropskih zemalja. To daje Vladi prostor da sprovede ovakve reforme bez rizika od destabilizacije. U ekonomiji to znači sledeće: umesto kratkoročnog “krpljenja rupa”, država ulazi u period u kojem može da vodi aktivnu razvojnu politiku. Mere predstavljaju ulaganje u socijalni mir i dugoročni rast, a ne trošak.

Zaključak - novi društveni ugovor

Ako bi se ove mere morale sažeti u jednu rečenicu, ona bi glasila: država postavlja fer pravila igre u korist građana. Ograničene marže, niže kamate, zaštita od izvršitelja i energetska podrška zajedno čine novi model društvenog ugovora. Ekonomska politika tako postaje kombinacija tržišne racionalnosti i socijalne pravde upravo onoga što nedostaje mnogim razvijenim demokratijama. Srbija ovim korakom pokazuje da ekonomska stabilnost i društvena solidarnost mogu da idu ruku pod ruku. Drugim rečima ovo nije samo paket mera. Ovo pokazuje poverenje u ekonomiju, institucije i državu. A to je, u krajnjoj liniji, najveća vrednost koju jedna politika može da donese.

autor: Zoran Đorđević, bivši ministar