Kolumna Dragutina Matanovića: Bruka antisrpske opozicije u Strazburu živeće doveka

„Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“, reči su Petra II Petrovića Njegoša, jednog od najumnijih Srba i naših najvećih filozofa i pesnika. Sve se to očigledno videlo ovih dana u Strazburu.

Pred skoro praznom, pomoćnom malom salom u Evropskom parlamentu, na „debati o Srbiji“, antisrpski opozicionari Borko Stefanović, Dobrica Veselinović, Pavle Grbović, Zdravko Ponoš, Biljana Đorđević i drugi, tražili su da se uvedu sankcije predsedniku Vučiću i srpskom državnom vrhu. Nezamisliva sramota. Neshvatljiva poruka – tražiti od stranaca sankcije za svoju državu. Javno, glasno, razumljivo za svakoga.

Njihova bedna antidiplomatija je posledica nemoći i poraza. Posledica neuspeha obojene revolucija, organizovane iz inostranih centara moći. Bez političkog programa i ideja, bez podrške naroda, antisrpska opozicija pojurila je u Strazbur po podršku stranaca protiv miliona Srba i građana Srbije koji su glasali za Aleksandra Vučića. Politički talog i mulj isplivao je uz pomoć stranog novca na srpsku političku scenu.

Posebno su ovi antisrpski opozicionari i blokaderi tražili saveznike u antiruskoj Evropi, koju predvode jastrebovi rata. Besramno su zahtevali da se na Srbiju izvrši pritisak jer se predsednik Vučić sastao sa ruskim predsednikom Putinom. I Vula Ceci, kopredsednica Evropske zelene partije, stranke koju je godinama predvodio francusko-nemački političar i pedofil Daniel Kon-Bendit, poručila je da žele da ruše predsednika Vučića jer „nije moguće žmuriti pred nekim ko ide u Kinu, rukuje se sa Putinom, a onda se rukuje sa nama“. I dodala da „to ne ugrožava samo građane Srbije već i našu budućnost i integritet“. Neverovatna Ceci! Ova Albanka iz Grčke došla je u Novi Sad da se, valjda, zajedno sa huliganima i najcrnjim siledžijama fizički obračunava sa srpskom policijom, a onda da drži lekcije građanima druge zemlje!

Sa Putinom su se rukovali i razgovarali i druga dva najveća predsednika – Si Đinping i Donald Tramp. I u čemu je problem? Samo u tome što Vučić predvodi nezavisnu i slobodarsku Srbiju i vodi isključivo brigu o njenim interesima. Što neće politiku da podešava prema mejlovima iz Brisela, što drži balans saradnje sa najmoćnijim državama sveta. Što neće da puzi pred severinama i piculićima i izvinjava se za zločine učinjene nad srpskim narodom. Što shvata šta znače vojni sporazumi prvo Zagreba, Prištine i Tirane, a zatim i Hrvatske i Slovenije. I zato što pravovremeno jača odbrambene moći Srbije – da nam se ne bi ponovile tragične devedesete godine!

Bilo je evroposlanika koji su racionalno govorili o situaciji u Srbiji, kao Anamarija Viček iz grupacije „Patriote za Evropu“: „Znam da su na stotine policajaca povređeni i teško prebijeni od strane huligana. Mi ne možemo podržati huligane koji žele da izazovu građanski rat, već moramo osuditi nasilje“. A francuski poslanik Tijeri Marijani rekao je: „Ono što se nalazi iza ovih pokreta su radikalne politizovane nevladine organizacije, koje se ne zalažu za mirne reforme, već žele da destabilizuju Srbiju i od toga prave geopolitičku igru. Aleksandar Vučić je dobio više od 60 odsto glasova na izborima, ima jasnu većinu, ima legitimitet. Brisel mora da prestane da maltretira Srbiju pod ovim ili onim izgovorom“.

Čak je i evropska komesarka Marta Kos nedvosmisleno poručila: „Mržnja, vandalizam i nasilje neće se tolerisati. Neprihvatljivi su napadi na članove Vlade i njihove porodice, kao i na prostorije političkih partija“. Blokaderska platforma N1 bila je razočarana govorom Ursule fon der Lajen, pa je stavila naslov: „Fon der Lajen održala govor u EP – jedan paragraf o Zapadnom Balkanu, ni reč o situaciji u Srbiji i Vučiću".

Postalo je već odavno jasno da se iza takozvanih studentskih demonstracija i blokaderskih protesta u Srbiji nalaze anarhističke i neoboljševičke formacije čiji je jedini cilj slabljenje i destabilizacija Srbije. I da se iza pozornice nalaze briselske političke strukture koje se grubo mešaju u unutrašnja pitanja Srbije. Finansiraju, organiziju i diriguju obojenom revolucijom. A nasilje nad građanima Srbije, našom državom i njenim institucijama ima samo jedan cilj – promenu vlasti na ulici.

Tragedije se svuda u svetu dešavaju, desile su se i u Srbiji. Desila se pre neki dan i u Lisabonu. Ali samo kod nas to za posledicu ima zabranu obrazovanja na fakultetima „u ime plenuma“ i blokadu slobode kretanja građana. Huliganstvo i napadi na policiju očajnički su pokušaji tajnih terorističkih organizacija da izazovu bratoubilački rat.

P.S. Aleksandar Vučić: „Pošto sami nisu mogli da urade nešto više, zovu velikog brata u pomoć ne bi li konačno mogli nešto da urade“.