Robovi svoje slobode

Dva ubistva u SAD, Irine Zarucke i Čarlija Kirka, otvorila su mnoga pitanja. Jedno od njih je šta sloboda podrazumeva i šta je u toj slobodi dozvoljeno.

Sloboda je najveća vrednost, ljudska, politička, civilizacijska. U toj slobodi najvažniji je pojedinac. Godinama unazad svugde, na televiziji, portalima, u novinama, na društvenim mrežama, slušamo i čitamo da svako ima pravo da se  pita, da o nečemu odlučuje, da ima pravo na svoj sud, mišljenje, slobodu izražavanja. POJEDINAC je najvažniji, JA sam dovoljan, JA mislim, JA odlučujem, JA sam centar sveta. Nemam ništa protiv toga. Svako od  nas treba da drži konce svog života u svojim rukama. Da, svako od nas mora da ima slobodu. Ali, može li moja sloboda da ugrožava slobodu nekog drugog?

Čini mi se, pa makar vas iznervirao, da se danas pojam slobode zloupotrebljava. I to se radi sistemski. Razmislite.

Taj pojedinac za koga se svi borimo, uživalac svih svojih sloboda, postaje samoživ, uveren da je sebi dovoljan,  jedinka, otuđen, sam, a zbog  svega toga i nesvesno besan. Ne postaje slobodan, već zatvorenik sopstvene usamljene ličnosti. Kako će da se bori za slobodu i onjoj raspravlja ako  nema nikoga oko sebe, ako nema sistema, policije, sudstva, prijatelja, kolega, države…? Anarhija nije sloboda, već zatočeništvo na otvorenom, strah od  nepoznatog, "sistem" koji vas sažvaće. 

Razmislite dalje, ta ličnost koja teži "anarhiji" gubi identitet. Društvene mreže prepune  su materijala u kojima se forsiraju likovi bez identiteta, ali sa jasnim porukama - političkim, reklamnim, društvenim, seksualnim… Društveni "trend", nazovimo ga tako, sve više insitira  na tome da postanemo "svi", iako ne znamo  ko su to "svi", a ne da budemo "mi". Pitate li se zbog čega? Upravo zato, da se ni za šta ne pitate, uprkos tome što mislite da se centar sveta.

Onaj Ja sa početka teksta ima toliko slobode da ne zna šta će sa njom. Možda nije popularno reći ili  napisati, ali slobode je na pretek. Svako  može da napište ili kaže sve što hoće. Društvene mreže, portali, blogovi, Tik-tok i ostali "prozori u svet" bukvalno vrište na sve nas - psovkama, idiotskim snimcima, nesrećama, veštačkom inteligencijom, ličnim frustracijama, pretnjama, nasiljem, ubistvima… Nekada se sve radilo za "lajk",  sada se svi "praznimo".

To "pražnjenje" preliva se sa društvenih mreža u stvarni život, na ulice, u vrtiće, škole, fakultete, firme, porodice, društvo u celini… Ako može on, mogu i ja - nova je mantra te "nove realnosti". A u "novoj realnosti", baš kao i na društvenim mrežama trenutno, sve je dozvoljeno. Ama baš  sve, blokirati ulicu, napasti nekog na ulici, ne dozvoliti nekome da uđe negde, demolirati nekome kola, kuću, lokal, pa čak i ubiti nekoga ko vam se ne sviđa… Jer, Ja sam najvažniji, Ja jedini znam šta je dobro za mene, Ja imam pravo, Ja sam slobodan i ne interesuje me niko drugi.

Stavite prst na čelo, da li živimo danas slobodu? Ili robujemo slobodi u kojoj niko više ne veruje u  svog komšiju, stambenu zajednicu, prijatelje, školstvo, kolege, državu, narod, sistem i, na kraju krajeva, čovečanstvo? Podrazumeva li ta "sloboda" strah nekog drugog za reč, stav, mišljenje? Postoji li kraj evolucije i da li je čovek danas, u 21. veku, dostigao svoj vrhunac i započeo nepovratan proces deevolucije, slobodan put ka svojoj propasti? Mislite o tome. Odgovor leži u svakom Ja, pa i u vašem.