Kolumna Dragutina Matanovića: Ubistvo Čarlija Kirka – političko nasilje kao oružje radikalne levice

Kolumna Dragutina Matanovića o ubistvu Čarlija Kirka.

Premijer Slovačke Robert Fico napadnut je 15. maja 2024. u mestu Handlova, u centralnoj Slovačkoj, nakon sednice vlade, kada je prilazio građanima. Na njega je pucao tada 71-godišnji Juraj Cintula, pogodivši ga mecima u stomak. Fico je bio u kritičnom stanju, hitno operisan i tek nakon nekoliko dana izvan životne opasnosti. Samo dva meseca kasnije, 13. jula 2024, izvršen je atentat na Donalda Trampa u Batleru, u Pensilvaniji, tokom predizbornog skupa. Napadač je sa krova u blizini otvorio vatru, pri čemu je Tramp, zahvaljujući srećnim okolnostima, samo pogođen u uvo.

Sličan obrazac prepoznaje se i u slučaju ubistva Čarlija Kirka, američkog konzervativnog aktiviste i jednog od najglasnijih zagovornika slobode mišljenja. Kirk je platio najvišu cenu upravo zato što se usudio da misli drugačije, da se suprotstavi globalističko-liberalnoj eliti, koja pod firmom „progresa“ nameće dekadentnu vouk kulturu i relativizuje tradicionalne društvene vrednosti.

Njegova smrt simbol je sudara dva sveta: jednog koji veruje u naciju, tradiciju, porodicu i slobodu pojedinca, i drugog koji želi da svede čoveka na sebičnog individualca, bezličnog potrošača, lišenog identiteta, vere i bilo kakve ukorenjenosti.

Naročito zabrinjava reakcija „progresivnog“ dela javnosti, pretežno pripadnika generacije zed. Baš ta mlađa populacija, odrasla uz društvene mreže, pokazala je da je duboko ideološki formatirana. Na Iksu, Tiktoku i Reditu osvanule su poruke pune likovanja, hiljade komentara u kojima se Kirkova smrt pozdravlja kao „pobeda progresa“. Taj fenomen pokazuje koliko daleko su otišli „voukisti“ – od zagovaranja i sprovođenja brutalnog nasilja do fizičke likvidacije.

Levičarskim liberalima puna su usta tolerancije, demokratije i ljudskih prava, a u praksi su spremni da ućutkaju, ponize, pa i unište sve koji se usude da misle drugačije. Neprestano propovedaju „slobodu izražavanja“, a ne podnose ni najmanji otpor svojoj dogmi.

Upravo to je Kirk razobličavao – govorio je da zapadno društvo ne ugrožava „ekstremna desnica“ već radikalna levica, koja nastoji da monopolizuje javni prostor. Njegovo ubistvo je razotkrilo tu dijagnozu. Donald Tramp je zato jasno poručio: „Suočavamo se sa radikalnim levičarskim ludacima i moramo ih u potpunosti poraziti.“

Slično Trampu kaže i predsednik Vučić o radikalnoj američkoj levici: „Taj deo Amerike je pokazao, u svom ’raskošnom obliku’, svu svoju neljudskost (…) To je veoma zabrinjavajuće. Nemaju oni zdravstveni problem, već problem sa stavovima koji nisu nasleđeni, već naučeni iz socijalnog okruženja i postali su deo takozvane nove realnosti.“

I ruski geopolitičar Aleksandar Dugin smatra da iza ubistva Kirka stoji liberalno-globalistička elita, koja je decenijama demonizovala svoje političke protivnike, nazivajući ih „fašistima, nacistima, ekstremnom desnicom, rasistima i to bez ikakvog razloga“. Dugin je naglasio da je krajnje vreme da se konzervativne snage Rusije i Amerike ujedine protiv zajedničkog neprijatelja.

Ubistvo Kirka i pokušaji ubistva premijera Fica i predsednika Trampa otkrivaju isti šablon: za levičarske krugove život vredi jedino ako se radi o njihovim istomišljenicima. Nacionalni lideri koji brane nezavisnost svojih država i suverenitet označavaju se kao meta, jer su smetnja globalističko-liberalnom totalitarizmu.

Otuda već mesecima ne prestaju pretnje upućene predsedniku Vučiću, koji je pod udarom jer vodi nezavisnu i suverenu politiku, balansirajući između velikih centara moći. Otuda njegova neprestana dehumanizacija i kriminalizacija, prikazivanje kao „nečoveka“. Otuda Jovo Bakić ističe da će „svako ko se suprotstavi blokadama biti samleven“ i da je „Vučić odgovoran za sve“. Otuda Šolakove propagandne medijske platforme već deset meseci raspiruju mržnju, koristeći laži i izmišljotine i ukazujući otvoreno da je Vučić pretnja, koja se na ovaj ili onaj način mora ukloniti. Stvara se društvena klima u kojoj bi ubistvo predsednika Vučića bilo doživljeno kao normalan i očekivan događaj.

Optimizam nam uliva uspostavljanje bliskih i prijateljskih odnosa predsednika Vučića sa Trampovom administracijom. O tome svedoči odluka Vašingtona da na neodređeno vreme obustavi planirani strateški dijalog sa tzv. Kosovom zbog „zabrinutosti“ izazivane potezima vlasti u Prištini koja je „povećala tenzije i nestabilnost, ograničavajući sposobnost za produktivan rad na zajedničkim prioritetima“. Izuzetno važna odluka u sadašnjem trenutku dubokih geopolitičkih previranja u svetu.

A globalističko-levičarska ideologija mora biti vremenom poražena. Slično kao što su poraženi levičarski totalitarizmi koje smo iskusili u prošlosti – od francuskih jakobinaca do nemačkih nacista.

U ovaj ideološki kalup uklapaju se i srpski agresivni blokaderi, koji veruju da mogu da uvedu red u državu tako što će sve čega se dohvate pretvoriti u svinjac, počevši od fakulteta koje smatraju svojim. I koji maštaju o tome da njihovi neistomišljenici plivaju Dunavom i Savom, ili se bez suđenja sprovode u zatvore.

P.S. Aleksandar Vučić: „Mi za njih nismo ljudi, mi smo ćaci koji ne mogu da opstanu u životinjskom svetu koji su oni stvorili.“