Kolumna Dragutina Matanovića: Srpski blokaderi i navijanje drugosrbijanaca

Kolumna Dragutina Matanovića o blokaderima i drugosrbijancima

Za dom spremni, ubij Srbina, orilo se proteklih dana po svim većim hrvatskim stadionima, na Maksimiru u Zagrebu, i na Poljudu u Splitu. Hrvatske ustaše, ponosne na zločine nad Srbima izvršene 1941-45 i 1991-95, poručuju da su spremne da ponovo ubijaju Srbe. A dobro znamo kakva zverstva su počinile ustaše nad srpskim narodom tokom čitavog 20. veka.

Čudi nešto drugo. Dok ustaše pevaju i slave, na stadionu Crvene zvezde usred Beograda – zvižduci domaćih navijača tokom utakmice sa Englezima. Kome zvižde? Srbiji! Srpskim reprezentativcima. Od samog početka utakmice, dok je još bilo 0:0, nije bilo bodrenja naših. A od poluvremena, posle 0:2 za protivnika, kreće salva zvižduka i uvreda. Umesto da podrže reprezentaciju i naše fudbalere, oni su udarili na svoje kada im je bilo najteže.

Tako je blokaderska Srbija pokazala svoje pravo lice. Njih nekoliko stotina na Marakanu nije došlo da navija, već da vređa, pumpa i skače. Da uzvikuju svoje isprazne političke parole. Da blokiraju osećaj patriotizma kod ljudi koji vole Srbiju i reprezentaciju, da unose politikanstvo u sport, gde mu mesto nije.

Ostaje nejasno – zašto je Fudbalski savez Srbije podlegao pritisku britanske ambasade da Beograd bude mesto odigravanja utakmice, a ne Leskovac, gde je teren kraći i više je odgovarao našim fudbalerima. I gde ima neznatan broj antisrba, a privrženost reprezentaciji i patriotizam su veliki. Zato će, već 11. oktobra u susretu sa Albanijom, ljudi u Leskovcu iz sve snage da navijaju za svoju Srbiju. Većinska i pristojna Srbija ne prihvata drugosrbijansko navijanje. Većinska i pristojna Srbija masovno izlazi na ulice protiv blokaderskog maltretiranja, da na mirnim skupovima izrazi podršku normalnom životu, svojoj zemlji i predsedniku Vučiću.

Stadioni i sportska borilišta nisu mesta za ljude pune mržnje prema svojoj državi i narodu. Čak su i košarkašku utakmicu Srbija-Slovenija, pre par nedelja, antisrpski blokaderi iskoristili da zvižde i vređaju prisutnog Milorada Dodika – baš u danu kada je nelegitimni sud u Sarajevu doneo svoju sramnu presudu protiv predsednika Republike Srpske. Oni neće da skandarinjem jednoglasno pozdrave košarkašku reprezentaciju i Nikolu Jokića, danas jednog od najboljih košarkaša u svetu. Njima je važno da pokažu da su protiv predsednika Dodika i da je izmišljeni genocid u Srebrenici za njih stvaran, jer tako kažu zapadni centri moći.

To je taj isti antisrpski duh koji opseda okorelog ustašu Dinka Gruhonjića, poznatog po kriminalnim izjavama da bi hramove Sprske pravoslavne crkve “trebalo pretvoriti u pabove”. Ili Natašu Kandić, koja je pohvalila crnogorske navijače koji su se ustašama “izvinjavali za Dubrovnik”, na istoj utakmici na kojoj su ovi vikali “ubij Srbina”. Kaže ova antisrpkinja da se “tako gradi budućnost”! Kakva bi to budućnost bila – poput Jasenovca ili Oluje?

Zajedno sa njima i studenti plenumaši stali su u stroj soroševske globalističko-liberalne ideologije koja želi da uništi porodicu, tradiciju, vojsku i državu. Oni kojima nimalo ne smeta kada ustaše marširaju po Zagrebu i pevaju u čast klanja Srba na Tompsonovom koncertu, ne mogu očima da vide veličanstvenu srpsku vojnu paradu koja se priprema za sledeću subotu u Beogradu. Ne smetaju im nacistički pokliči “za dom spremni”, ali srpska Crkva i Vojska su im trn u oku.

Dok Hrvati slave zločinačku Oluju i proterivanje preko 200.000 Srba iz Hrvatske, Srbija proslavlja junačku pobedu u Prvom svetskom ratu, svoje jedinstvo i nacionalnu zastavu.

Decenije umreženog rada i milijarde dolara i evra sa Zapada, koje su se slile u džepove nevladinog sektora i medijskih propagandističkih platformi u Srbiji, imali su za zadatak da pripreme antisrbe kmetskog duha da nam svojim divljaštvom unište obrazovni sistem, školstvo, sudstvo i tužilaštvo. A preko gebelsovskih Šolakovih medija, da širenjem laži i davanjem zelenog svetla za nasilje izazovu krvoproliće i građanski rat.

Cilj agresivnih blokadera i anonimnih studentskih foruma je da u plamenu globalizma i neoboljševizma spale srpski patriotizam i viševekovnu državotvornost. Oni zastupaju ultraliberalni stav da postoje samo bezlični “građani” globalno uvezani potrošačkom ideologijom, dok tradicionalne i nacionalne vrednosti treba uništiti. Otuda njihovo drugosrbijansko navijanje na košarkaškim i fudbalskim stadionima.

Pokušavali su svih ovih deset meseci da oslabe i unište Srbiju, ali ih je pobedila pristojna i normalna Srbija.

P.S. Aleksandar Vučić: “Ne postoji manifestacija koju nisu hteli da unište ili pokvare da bi seli u fotelju i uništili ovu zemlju”.