Nebojša Bakarec: "StudenCka lista k'o šveCki sto"

Većina Blokadera, osim što veruje u Svete Plenume i Kukaste Zborove, veruje da će uz pomoć Studencke liste konačno ostvariti švecki standard.

Pogotovo zbog toga što švecka SIDA obilno finansira CRTU heroina, i druge narko NVO. Svi oni dobro znaju da se SIDA prenosi preko zagađene heroinske igle. Heroin se, poznato je, dobija iz opijuma. I upravo tu na scenu stupa Karl Marks koji je rekao „Religija je opijum za narod“ („Die Religion ist das Opium des Volkes“). Mnogi ne znaju da je baš Marks Karl, a ne Gručo Marks, izmislio urnebesno smešne Plenume kao način odlučivanja.

Foto: informer.rs

I ti Sveti Plenumi, potajni i skriveni Anonimusi, kao neki Veliki Plenumski Brat, iznedriše Studencku listu, Sveti Gral svekolikih Blokadera. Niko nije video Studencku listu, kao što nije video ni Sveti Gral. Niko ne zna kako izgleda Studencka lista, kao što niko ne zna kako izgleda Sveti Gral. Niko ne zna šta sadrži Studencka lista, kao što niko ne zna šta sadrži Sveti Gral. Studencka lista je k'o švecki sto – ima za svakoga ponešto – i za leve anarhiste, i za plenumaše, i za kukaste zboraše, i za antisrbe, i za narodne patrole, i za desne lomparčiće, i za kavčiće, i za kavčane, i za škaljare, i za bjelogrliće, i za majiće, i za đokiće bojoviće... Plenumi svojevremeno gromoglasno najaviše da će obznaniti Studencku listu, na Vidovdan 2025., na istorijskom skupu na Slaviji. I bi Vidovdan, i bi malo manje istorijski skup Blokadera, ali Sveti Plenum ne saopšti sastav Studencke liste. Blokaderi zanemeli. Pre Vidovdana, upravo 25.5.2025. na Dan Mladosti, na Titovdan, Rektor Đokić je priopćio da će biti nosilac Studencke liste i da je overio svoju saglasnost kod notara.

Od tada svi blokaderski mediji bruje o Studenckoj listi i špekulišu o njenom sastavu. Te biće starac Fočo Zdenko Tomanović, te biće starina Boža Radkapna, te biće Sveti Cicvarići, te biće Svetica radnica sa Onlifansa – Nikolina, te biće Gospa Žaklina, te biće Dinko Šakić, te biće Ivan Mladenović, te biće Šarović, te biće Kokanović, te biće Kavčić, te biće Olja Kovačević, te biće Mila Pajić, te biće Miša Fekalija, te biće Kandićka, te Bakić, te biće Marija Vasić i njeno mladunče, te biće Milo Lompar... Jedno ime je sigurno – mali Đokica će biti na Studenckoj listi.

A Studencke liste i dalje nema i nema... K'o „Čekajući Godoa“. K'o u pesmi Konstantina Simonova, „Čekaj me“- „Čekaj me, i ja ću sigurno doći, samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge niko ne bude čekao više“. Ko čeka taj dočeka. Blokaderi, Plenumi i Kukasti Zborovi čekaju da nenadležni organ, koji je ipak nadležan, raspiše izbore. Ko čeka taj dočeka.

Dok čekaju Studencku listu, Blokaderi i Kukasti Zborovi postaju nervozni. Tako je Kukasti Zbor Voždovac, pre nekoliko dana, ispred prostorija SNS, na Voždovcu, doneo mrtvačke sanduke, kaveze za ljude i maljeve za razbijanje glava. Umesto argumenata – blokaderi fašisti nude grobove. Umesto programa - blokaderi fašisti nude krvoproliće. Umesto političke ideje - blokaderi fašisti nude smrt.

U međuvremenu, dok Blokaderi i Opozicija nervozni, čekaju izbore, i Studencku listu, vlada totalni rat do istrebljenja između Opozicije i studenata blokadera. Antisrpske opozicione stranke žestoko napadaju antisrpske studente blokadere. O čemu se radi? Opoziciona bara je mala, izvor glasova za opoziciju i blokadere je ograničen. Studenti blokaderi pozivaju opoziciju da ne učestvuje na izborima, već da podrži njihovu listu (na kojoj nema opozicije). To znači nema mandata i finansiranja za opoziciju. Stoga opozicija mora žestoko da napada studente blokadere koje je do juče uzdizala do neba ("naša deca, naša mladost, naši anđeli, naši geniji, naša budućnost"). I jedni i drugi će proći ko bosi po trnju, kad budu izbori u decembru 2026. Skupštinu Srbije će da vide, samo ako se prošvercuju kao Vjosa Osmani u UN. Studente blokadere, najžešće napadaju oni koji su ih najjače podržavali – leve ekološke stranke. Tako je kopredsednica antisrpske opozicione stranke ZLF, Biljana Đorđević 20.9.2025. žestoko napala studente blokadere u njihovim medijima (N1, NovaS, Danas...) i rekla: "Studentski pokret je pozive na koordinaciju ignorisao i odbijao dvosmernu komunikaciju, ali čak nije jasno komunicirao ni sopstvene zahteve i očekivanja od ostalih aktera u antirežimskom frontu. To čine ljudi za koje ne znamo u čije ime govore, ali daju sebi za pravo da tumače istinsku volju studenata i to često čine na ružan i ucenjivački način. Zbog toga nije bilo mnogo smisla sada donositi konačnu odluku o tome na koji način ćemo učestvovati na izborima koji nisu raspisani i u nedostatku antirežimske koordinacije". Iz ovih reči Biljane Đorđević zaključujemo: 1. Studenti blokaderi ne komuniciraju sa opozicijom. 2. Studenti blokaderi ne komuniciraju ni među sobom. 3. Studenti blokaderi su nesposobni da artikulišu svoje zahteve. 4. Studenti blokaderi su nesposobni za komunikaciju, uopšte. 5. Studenti blokaderi su samozvanci. 6. Studenti blokaderi su lica za koja se ne zna u čije ime govore. 7. Studenti blokaderi ne predstavljaju istinsku volju studenata. 8. Studenti blokaderi studentsku volju tumače na ružan i ucenjivački način. 9. Studenti blokaderi su obesmislili bilo kakvu odluku opozicije o izborima. 10. Studenti blokaderi i opozicija su rivali u žestokom klinču.11. Profesorka FPN Biljana Đorđević brine da neće više biti poslanica, jer nije na "studentskoj listi", a njena stranka ZLF ne prelazi cenzus. Iz reči Biljane Đorđević kipti ogromna ogorčenost prema studentima blokaderima i njen stav da su studenti blokaderi nesposobni idioti, koji se ponašaju autistično, ružno i ucenjivački. Samo što ih nije oterala u tri lepe. Pre toga je još u aprilu, Đilas otvoreno napao studente i uporedio ih sa Centralnim komitetom. Miloš Francuz Jovanović mesecima napada blokadere i kaže da su plaćeni iz inostranstva. Ćuta kaže da se Plenumi pozivaju na studente, ali da tamo nema studenata. ZLF preti kaznama svojim članovima koji pomažu blokaderima. Secikesa Aleksić otužuje blokadere da su zbog njih propuštene sve šanse.

Foto: informer.rs

I pre nego se g(d)rogirana opozicija setila da je neophodno da napada Blokadere, Dragan Đilas je preko svojih novinara u listu „Danas“, stalno i najsnažnije udarao po studentima Blokaderima plenumašima. To se vidi kroz kolumne Safete Biševac i Jasmine Lukač. Blokadere studente je napao i profesor Branko Milanović, ali i mnogi drugi.

U kolumni „Zašto ovakvi protesti ne mogu da pobede Vučića?“, Đilasova novinarka Safeta Biševac 2.7.2025. (posle propalog vidovdanskog skupa blokadera) ovako napada Blokadere: „Čekali smo još jedan istorijski miting i bi ga 28. juna u Beogradu. Protesti su počeli zbog „krvavih ruku“, a šta čusmo i videsmo? Izuzimajući dva-tri govora, uglavnom nacionalističke žalopojke, mitomaniju, zakletve, kuknjavu „o srpskim nacionalnim pravima“ u okolnim zemljama, kosovskom zavetu, Lazaru, Muratu… Student Nikola Marčetić za kog mi nije jasno zašto toliko vrišti i pada u trans, profesor Milo Lompar, poštovalac osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, večiti Momčilo Trajković... Dragi moji studenti, želite navodno promenu sistema, ali recikliranjem nacionalističkih mitova koje decenijama slušamo, nećete uspeti“.

Nesporno ugledni Branko Milanović, profesor na City univerzitetu u Njujorku (CUNY) i jedan od najvećih svetskih autoriteta za globalnu nejednakost, koji podržava opoziciju i blokadere, 04.07.2025. je žestoko napao studente blokadere u tekstu pod naslovom „Kako Pokret vodi ka diktaturi ili gradjanskom ratu“, citiram: „Studentski pokret protiv autokratske vladavine Aleksandra Vučića i sistemske korupcije u Srbiji jeste primer kako politički loše vodjeni pokreti postignu rezultate koji su upravo suprotni od onih koje, u početku, imaju nameru da ostvare. Ali, Pokret je upravo tu napravio kardinalnu grešku. Umesto da kao Solidarnost u Poljskoj formira komitete koji bi pregovarali sa vladom, Pokret je ostao difuzan. Ono što je Pokret tvrdio da je njegova prednost (difuznost i odsustvo instutucionalizacije) je upravo postala njegova glavna slabost. Slično Crvenim Kmerima koji su se zvali samo „Organizacija“, Pokret je slao svoja saopštenja narodu sa Olimpijskih visina, neudostojući publiku čak ni potpisa organa koja su ta saopštenja pisala. Narod je samo mogao da sazna da su neki misterozni plenumi (za koje niko ne zna ni gde se održavaju, ni ko su njihovi lideri, niti ko je prisustvovao, pisao i podnosio predloge), odlučili (ne zna se ni kojom većinom glasova: da li 60%, 80% ili, kako neki u stajinističkoj tradiciji, tvrde „jednodušno”) i sačinili proglase koji se široko obznanjuju. Pokret je postao anti-demokratski u načinu svog rada i potpuno netransparentan. Upravo obrnuto od onoga što traži od drugih. To je išlo zajedno sa nesposobnošću da se definišu polltički ciljevi. Pokret je prešao na zahteve o prevremenim izborima, zatim na de fakto zahtev za Vučićevu ostavku, i konačno kada više ništa nije funkcionisalo, na otvoreno nasilje. Implicitna podrška nasilju kao osnovom načinu političke borbe ne samo da protivreči originalnim ciljevima Pokreta, već je i ona samo-destruktivna“.

U kolumni „Propast revolucije“, Đilasova novinarka Jasmina Lukač 26.8.2025. ovako napada Blokadere: „Ne valja više žmuriti pred propašću studentske revolucije. Revolucija nije slomljena, već je zgasnula... Verovatnoća da bukne ponovo na jesen je samo matematička, svi politički razlozi govore suprotno. Pobrojimo neke. Promena karaktera od nenasilnog ka nasilnom, odvratila je brojne ljude umesto da ih drži uključenim u borbu. Nenasilne akcije grupa Studenti u blokadi, sa pridruženim Zborovima građana poprimile su nasilni karakter... Bez prostora, bez moralnog preimućstva i bez pravih vođa, revolucija je propala i svela se na odbranu „žrtava režima“. Za strance Vučić je ostao jedini garant mirnog okruženja za NATO, i mogućeg rudnika litijuma. Zato mu pobedu na izborima neće osporiti. A većina građana želeće samo mirnu godinu“.

U kolumni „Studentska lista između dva zla“, Đilasova novinarka Jasmina Lukač 30.09.2025. ovako napada Blokadere: „Kad objave listu, kad objave sva ili neka imena kandidata sa studentske liste, videćemo da će to vođstvo delovati oktroisano, a time i odbojno, baš kao nekad kada bi se samo javno pročitao novi sastav Centralnog komiteta. Ako se u tom sastavu nađu omladinci iz stranaka poput DS-a (zabrana kandidovanja važi samo za funkcionere opozicije), jedan broj ljudi iz Apela sto, spiska podrške za Sašu Jankovića iz 2017, poneko iz Apela za očuvanje KiM, biće to samo još jedan već viden spisak, bez obzira na podršku studenata. Biće politički već viđeno“!

Nelogičnosti Studencke liste!

Još u aprilu, anarhistički i nesložni Plenumi su iznosili različite ideje o Studenckoj listi. Jedni Plenumi (oni desni) su zagovarali učešće studenata na izborima, i to da na Studenckoj listi budu studenti. Drugi Plenumi, oni levo anarhistički, naklonjeni Proglasu i NVO, su zagovarali Studencku listu, koju bi sastavili studenti tj. Plenumi, ali na kojoj ne bi bilo studenata, već „ugledne ličnosti“ koje odrede studenti, tj. Plenumi. Ova druga ideja je prevladala iz različitih razloga (nebitno). Obe ideje pate od nepremostivih nedostataka.

Prva ideja, da na Studenckoj listi budu studenti blokaderi, zvuči logičnije od druge. Prvo, da bi se Studencka lista zvala tako, potrebno je da na njoj budu studenti blokaderi. Tako bi zaista znali da su tu listu sastavili studenti blokaderi, zbog toga što, kao što i Branko Milanović kaže („neki misterozni plenumi - za koje niko ne zna ni gde se održavaju, ni ko su njihovi lideri, niti ko je prisustvovao, pisao i podnosio predloge, odlučili - ne zna se ni kojom većinom glasova...“), ne znamo da li iza Plenuma zaista stoje studenti blokaderi. Međutim, ova ideja pati od sledeće nepremostive i neprihvatljive slabosti. Studenti nisu politički faktor (a opozicija jeste), nemaju program, nemaju infrastrukturu (ima opozicija). Studenti su svršeni srednjoškolci, dakle, ograničeno obrazovane osobe, čiji je posao da studiraju, i da završe studije. Studentska lista koju je stvorio Đilas - „1 od 5 miliona“ je učestvovala na izborima 2020. i prošla ko bosa po trnju, osvojivši manje od jednog procenta -0,65%. Kada studenti učestvuju na izborima, i prave svoju listu, oni šalju lošu i pogrešnu poruku – odustajemo od studiranja, milija nam je politika. Studenti mogu da naprave svoju listu i da se bave politikom, da budu poslanici i odbornici, ali onda više nisu studenti, već srednjoškolci koji su batalili studiranje, zarad politike. Tada studenti postaju večiti studenti, kao Ćuta, večiti student od 60 godina, ili kao Lazović, večiti student od 45 godina. Sa druge strane, narod očekuje i normalno je da studenti završe studije, pa da se tek onda bave politikom. Najbolji primer je Valentina Reković, koja je 2020. godine bila nosilac Studencke liste „1 od 5 miliona“ (zli jezici kažu to ime je nastalo jer ih je Đilas toliko plaćao, od 1 do 5 miliona din.), i Valentina je kao student propala na izborima. Ista ta Valentina Reković je završila studije 2024. godine, i učlanila se u stranku svog mentora i finansijera, Dragana Đilasa, i postala član predsedništva SSP.

Druga ideja je još gora od prve. Prvo, ta ideja je prevara. Studencka lista bez studenata blokadera, je prevara. To će biti Đilasova, Proglasova, lista zapadnih ambasadora i antisrpskih NVO. Neće Studencki Plenumi odlučivati ko će biti na toj listi, nego stvarni Plenumi, a to su oni koji su najmoćniji – upravo Đilas, Proglas, zapadni ambasadori i antisrpske NVO. Drugo, ova ideja je loša i zbog toga što mnogi studenti blokaderi neće pristati da im nabrojani kroje listu, pa će se pobuniti. Treće svi pobrojani su kao rogovi u vreći. Ne mogu da se dogovore ko će biti na toj „Studenckoj listi“. Sami studenti blokaderi su toliko podeljeni, anarhistični i ne mogu da se usaglase. A tek svi zajedno studenti blokaderi ne mogu da se usaglase sa Đilasom, Proglasom, ambasadorima i liderima NVO. Zbog toga sastav te liste i nije objavljen na Vidovdan, kada je gromoglasno najavljen. Jednostavno, ta lista ne postoji. Đilas ima svoju „Studencku listu“, Proglas svoju, ambasadori treću, lideri NVO imaju četvrtu varijantu, dok studenti blokaderi imaju najmanje 300 imena oko kojih ne mogu da se usaglase (poslanička lista treba da ima 250 imena). Setimo se naslova ovog teksta – Studencka lista k'o švecki sto.

https://www.youtube.com/watch?v=Nl_FVAtPcGU

Mnogi tvrde da su studenti „svetinja“ i da im treba poveriti da odlučuju o sastavu „Studencke liste“ na kojoj neće biti studenata. Zar nisu veća „svetinja“ srednjoškolci? Jesu. Zar nisu veća „svetinja“ osmoškolci? Jesu. Zar nisu još veća „svetinja“ deca iz vrtića? Jesu. Na kraju, zar najveća „svetinja“ nisu bebe? Jesu. Kako su bebe najveća „svetinja“, onda bi trebalo da postoji „Bebeća lista“. Neko će zameriti da bebe nisu punoletne, a da studenti jesu. Međutim, na Studenckoj listi neće biti studenata. Tako ni na „Bebećoj listi“ neće biti beba. Kako bebe jesu najveća „svetinja“, onda njima treba prepustiti da sastave „Bebeću listu“. Kako to izvesti? Ovako. Ako je gledanje u kafu, ili u talog od kafe, ozbiljna delatnost, a jeste, jer mnogi žive od toga, onda je i gledanje u pune bebeće pelene, jednako ozbiljna radnja (to je kao gledanje u Roršahove mrlje). Otvori se pelena, neko ustanovi da tu piše ili da se vidi lik Đokića, Tomanovića, Bože Radkapne, Miše Fekalije, Cicvarića, Nikoline, Žakline, Dinka Šakića, Ivana Mladenovića, Šarovića, Kokanovića, Kavčića, Olje Kovačević, Mile Pajić, Kandićke, Bakića, Marije Vasić, Milana Čanka, ili Mila Lompara, i onda se tako sastavi „Bebeća lista“. I to bi bio hit. A „Bebeća lista“ ima već gotovu hit promo pesmu, pesmu grupe Vampiri – „Be-be“ - („Bebebebebebebebe... Kako se prave bebe, od še era il' sna, doš'o sam da pitam tebe, da l' o tome nešto znaš...“). „Bebeća lista“ bi bila mnogo uspešnija od Studencke liste, jer su bebe mnogo veća „svetinja“ od studenata. Još kad se porode i Nikolina i Žaklina - joj meraka, joj sevdaha!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS