Kolumna Dragutina Matanovića: Kosovo i Metohija i turski dronovi

Pročitajte kolumnu Dragutina Matanovića o Kosovu i Metohiji i turskim dronovima koji su stigli u Prištinu.

Kosovo i Metohija predstavlja kolevku srpske civilizacije i pravoslavne vere. Bezbroj je tamo naših manastira i crkava, bezbroj je istorijskih svedočanstava koje govore o vekovima života srpskog naroda na KiM i stalnoj borbi da se opstane i ostane na ovim prostorima.

U savremenoj Evropi, KiM je danas moderni geto za one Srbe koji tamo žive. Za vreme vladavine Aljbina Kurtija, pod patronatom njegovih zapadnih gazda, čine se uporni i dosledni pokušaji da se Srbima ugrozi život i svakodnevna egzistencija. U tom periodu uhapšeno je, bez ikakvih zakonskih osnova, 157 Srba i izvedeno 697 neprocesuiranih etničkih napada. Pri tome je šest Srba upucano, od toga i 11-godišnji Miloš Stojanović. Zabranjen je promet srpskog dinara i ekonomski se guše privatna preduzeća Srba. Cilj je iseljavanje srpskog naroda sa Kosova i Metohije.

Prištinska vlast zato pokušava da realizuje desetogodišnji plan tranzicije kosovskih bezbedonosnih snaga, formiranih 2009, u „vojsku Kosova“. Priština ulaže u to veliki novac i oprema se složenim borbenim sistemima sa Zapada, pri čemu je glavni isporučilac oružja Turska. Kurti je potvrdio da su u Prištinu stigli dronovi „Skydagger“ poručeni od Ankare, što uz ranije isporučene Bajraktar dronove, predstavlja direktno kršenje Rezolucije 1244 i međunarodnog poretka. Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina legalna oružana sila na KiM.

Turska na ovaj način žestoko destabilizuje region. Zato je predsednik Vučić objavio na Iksu: „Užasnut sam ponašanjem Turske i brutalnim kršenjem Povelje UN i Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, kao i nastavkom naoružavanja prištinskih vlasti. Sada je potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost Zapadnog Balkana i da ponovo sanja obnovu Otomanske imperije“.

Od vremena Mustafe Kemal paše Ataturka, oca moderne turske nacije, i njegovog načela „Mir u kući, mir u svetu“, prošlo je mnogo godina. Za razliku od Ataturkovog mira, Erdoganova Turska doživljava brojne unutrašnje turbulencije i od sekularne države postaje, prema ocenama zapadnih analitičara, zemlja koja se od modernog islama okreće sve više onom radikalnom. Islamizacija se ne ogleda samo u panislamističkim elementima koji se razvijaju u društvu, već i po izjavama brojnih turskih zvaničnika.

Redžep Tajip Erdogan je na vlasti od 2003, kada je obavljao funkciju premijera, a od 2014. postaje predsednik zemlje i neprikosnoveni lider Turske. Tokom decenije njegove vladavine, Turska je postala ekonomski izuzetno napredna država i sa vojskom koja je druga po snazi sila u NATO alijansi.

Raspad Osmanske imperije označio je kraj dominacije Turske na Bliskom istoku, a nakon 1918. gubljenje Balkana i pune kontrole nad Bosforom i delovima Male Azije. Potpuni kolaps turske države i nacije sprečio je upravo Mustafa Kemal Ataturk, time što je porazio grčke trupe koje su kontrolisale pomenute teritorije.

Turska više nije zemlja koja teži jednostranom putu ka Evropskoj uniji, pred čijim vratima stoji već decenijama, niti je to država koja se isključivo oslanja na SAD i NATO saveznike, već teži ostvarivanju svojih geopolitičkih planova i ciljeva.

Balkan je neizbežna zona interesa neoosmanske politike. Bosna i Hercegovina, Albanija, Kosovo i Metohija i Raška oblast za Tursku predstavljaju teritorije sa kojima zvanična Ankara ima „posebne veze“. Turska teži uspostavljanju jakih ekonomskih i trgovinskih veza sa svim zemljama Balkana, ali i da se postavi kao zemlja zaštitnica muslimana u ovom delu Evrope. Izjavom da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo“, Erdogan poručuje da je nakon 1912. došao momenat za ponovo objedinjavanje Kosova i Turske kao naslednice Osmanskog carstva.

Prilikom otvaranja obnovljene džamije Ferhadija u Banjaluci, bivši premijer Turske Ahmet Dauvtoglu je 2016. okupljenima poručio: „Bili smo nekad ovde, danas smo ovde, bićemo ovde“. Otvaranje brojnih škola, kurseva jezika, izgradnja džamija i emitovanje serija, samo su neki od „mekih“ pristupa kojima Turska širi svoj uticaj među stanovnicima Balkana.

Zato je predsednik Vučić sa pravom oštro reagovao na prodaju 1.000 turskih dronova Prištini. Zato je Vučić takođe u pravu kada kaže da Srbija želi najbliže odnose sa Turskom, ali „uz poštovanje međunarodnog prava i rezolucija UN“, i „poštovanje prava i interesa Srbije i srpskog naroda“.

Geopolitička bura u svetu ne jenjava, mnogi veliki konflikti, moguće sa nepredvidim posledicima, tek se naziru. U tim složenim vremenima, Vučić tačno konstatuje: „Svi se spremaju za rat. Kad se svi spremaju za rat, pritisci na Srbiju će biti najveći da se odrekne svoje politike“.

Predsednik Vučić je izuzetan političar i veliki lider Srbije. Samo zahvaljujući njemu Srbija može da izbegne ratne strahote i sačuva mir i stabilnost. Vučić hrabro i snažno brani interese srpskog naroda. Zato su važni lokalni izbori na KiM u nedelju i izborni uspeh Srpske liste, koja je preživela najstrašnije pritiske i progone od strane Kurtijevih antisrpskih kabadahija.

P.S. Aleksandar Vučić: „Meni je Srbija na prvom mestu“.