Kolumna Dragutina Matanovića: Blokaderi poručuju – nećemo dijalog i rešavanje problema, hoćemo vlast

Kolumna Dragutina Matanovića o godišnjici pada nadstrešnice.

Šesnaest života izgubljeno je pre godinu dana usled pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Sara Firić, Valentina Firić, Đorđe Firić, Milica Adamović, Nemanja Komar, Anđela Ruman, Miloš Milosavljević, Stefan Hrka, Sanja Arbutina Ćirić, Goranka Raca, Vukašin Crnčević, Mileva Karanović, Đuro Švonja, Vasko Sazdovski, Anja Radonjić, Vukašin Ranković – imena su koja nikada ne smemo zaboraviti. Iza svakog imena ostala je neutešna porodica sa prazninom koju niko ne može ispuniti. Svaki ugašen život bio je deo njihove ljubavi, osmeha, nade i topline.

U trenucima kada su stubovi države bili uzdrmani ovom tragedijom, neprijatelji Srbije odlučili su da ih skroz uruše – hibridni rat pretvorio se u obojenu revoluciju protiv Srbije i simbola njenog napretka – Aleksandra Vučića.

Dan pred obeležavanje godišnjice tragedije u Novom Sadu, nakon godinu dana uništavanja Srbije, građanima se obratio predsednik Vučić, uz poziv da svi dostojanstveno obeleže godišnjicu: „Sutra, 1. novembra, otići ću u crkvu da se pomolim Bogu, da zapalim sveću svakome od njih. Zarad žrtava i njihovih porodica, molim vas da iskažemo poštovanje i prema njima i jedni prema drugima“.

U maniru velikih državnika, predsednik je pružio i ruku pomirenja, uputio čak i izvinjenje, u želji da država nastavi s napretkom. Međutim, izvesna studentkinja Medina iz Novog Pazara kaže da od izvinjenja nema ništa, uz komentar „da treba da prepusti svoj presto“, dok je na društvenim mrežama neformalna grupa studenata iz Niša poručila „ne prihvatamo izvinjenje, zahtevi nisu ispunjeni“. Obratite pažnju – neformalna grupa studenata. Niti se zna koliko ih je, niti ko su, niti kažu koji tačno zahtevi nisu ispunjeni. Uobičajena agenda obojenih revolucija, gde učesnici studentskog pokreta skrivaju svoje lične ciljeve iza kolektivnog identiteta.

Dokaz da iza svega stoje strane obaveštajne službe je njihov prepoznatljivi metod viđen u istoriji revolucija. Davne 1969. u Čehoslovačkoj, Jan Palah je sam sebe spalio, kako bi postao simbol borbe i omasovio okupljanja. Po istom modelu, Miša Bačulov je odlučio da se samootruje, kako bi za pokušaj ubistva optužio Aleksandra Vučića. Čak je, i veoma vešto, pripremio teren za ovakav scenario – gostovao je u podkastu i rekao kako će vlast pokušati da smakne neke ljude koji joj smetaju.

Zabeleženi su video snimci pripreme njegove akcije – Bačulov se, u razgovoru sa lekarom, interesovao šta može da popije kako bi „upao u veštačku komu“, potom koji otrov da uzme i koliku količinu da bi preživeo. Naposletku, odabran je Ricin, otrov koji se koristio u Velikom ratu. Bačulov je odlučio je da se samootruje na javnom mestu, u blizini Kliničkog centra, kako bi ga na vreme spasili. Međutim, zahvaljujući marljivoj istrazi, državni organi su na vreme uhapsili Bačulova.

Potpuna je zabluda verovati da je Miša Bačulov ovo osmislio sam. Iza njega stoje domaći i inostrani faktori koji već mesecima pokušavaju da destabilizuju Srbiju, izazovu građanski rat i sruše predsednika Vučića. Antisrpske medijsko-finansijske falange su iz senke čekale samootrovanje Bačulova, da bi onda optužile Vučića da je naredio ubistvo Bačulova, kao jednog od lidera opozicije. Ekstremni blokaderi ili neki agenti obaveštajnih stranih agencija bi tada ubistvo Vučića videli kao jedini i pravedni odgovor. Jednostavno, cilj ove akcije je bilo stvaranje atmosfere pogodne za građanski rat i ubijanje predsednika Srbije.

Operacija Bačulov je doživela sramotni krah, kao i okupljanje blokadera, nezadovoljnih građana i studenata anarhista juče u Novom Sadu. Okupilo ih se oko 39.000, protesti su bili bez većih incidenata, i već oko osam časova uveče na Varadinskom mostu, Trgu slobode i Bulevaru Mihajla Pupina u Novom Sadu bilo je mirno i bez gužve.

Najveća podrška ideji haosa u Srbiji stigla je, naravno, iz Hrvatske – „Srbija bi ove subote mogla planuti“. Jutarnji list ispisuje: „Ovo nam je zadnja prilika. Ili sad, ili nikad“, dokazujući još jednom da se regionalni centar za hibridni rat protiv Srbije nalazi u Zagrebu.

Podršku obojenoj revoluciji u Srbiji pružio je i separatista Sulejman Ugljanin, poznat i po izjavi da „srpska država za Bošnjake u Srbiji predstavlja genocidnu tvorevinu“. Zato nije čudno da su neki studenti iz Novog Pazara, koji su došli u Vojvodinu, nosili šalove "Torcida Sandžak“, navijačke grupacije koja slavi Aćifa Efendiju, saradnika okupatora i člana Druge prizrenske lige.

Pokušaj obojene revolucije u Srbiji sprovodi se pod okriljem anarholiberala i radikalnih levičara, koji se navodno bore za pravdu, a pri tome ćute na vređanje SPC, pogrom i muke Srba sa KiM i pokušaje otimanja srpske Vojvodine. Po uzoru na metodologiju tovariša Lenjina, koji je uništio carsku Rusiju, antisrpski „elitisti“ žele slabu, malu i porobljenu Srbiju. Njihove političke platforme Nova S i N1 targetiraju svakog ko misli drugačije od njih, primenjujući doslovno Lenjinove reči o slobodnom novinarstvu: „Sloboda govora? Nećemo počiniti samoubistvo“.

P.S. Aleksandar Vučić: “Prvi novembar ne treba da bude dan koji će da nas razdire, već da nas ujedini u tuzi. Hajde da pokušamo još jednom sa dijalogom u društvu“.