Kolumna Dragutina Matanovića: Nasilje u Pionirskom parku i Šolakjugend

Pročitajte kolumnu Dragutina Matanovića o dešavanjima u Pionirskom parku.

Beograd je ponovo preksinoć bio poprište nasilja blokadera. Nemoćni da ponude program, ideje i viziju, koristili su baklje, staklene piksle i flaše da povrede ljude koji drugačije misle od njih. Došli su da sruše i unište takozvani Ćacilend, simbol slobode i otpora onima koji bi nasiljem da preuzmu vlast. Jednog policajca su teško povredili, a jedan šator zapalili.

Njihovo nasilje, bes i rušilaštvo, uz ogoljeno antisrpstvo, nije neočekivano, posle debakla subotnjeg protesta u Novom Sadu, na kome se skupilo ne više od 39.000 ljudi. Zato su njihova nervoza i histerija dostigli vrhunac preksinoć ispred platoa Narodne skupštine. A kada je usledio odgovor iz Pionirskog parka, nastala je bežanija blokadera sve do Tašmajdana.

Nasilnicima su smetale čak i srpske patriotske pesme „Tamo daleko“ i „Vidovdan“. Slično kao što onoj profesorki iz Novog Sada smetaju srpske zastave. Tipični drugosrbijanci i titoisti, smeta im što Srbija nije mala, poslušna i nemoćna. Kao da ne razumeju da većinsku i slobodarsku Srbiju predsednika Vučića, pretnjama i nasiljem ne mogu da slome.

Koliko su bolesne njihove ambicije, vidi se i iz toga kako zloupotrebljavaju Dijanu Hrku, majku Stefana Hrke, mladića stradalog u padu nadstrešnice. Oni je podstiču na štrajk glađu, da naudi sebi. Pošto im je provaljen plan sa samotrovanjem blokadera Miše Bačulova, sada bi da Dijanu Hrku – čiji su bol i teško psihičko stanje razumljivi – pretvore u žrtvu, da bi za to optužili Aleksandra Vučića.

Uhapšeno je 37 izgrednika i kod njih su pronađeni noževi, bokseri, baklje i drugo oružje. Među uhapšenima je bio i Vladimir Štimac, koji se čitavog dana isticao pozivima na obračun sa policijom i narodom. Urlao je bivši košarkaš u kameru – „Izađite svi na ulice, dovezite traktore, j*bite im majke svima“. Jasan poziv na bratoubilački rat. 

Štimac je uhapšen, ali ga je na slobodu odmah pustila sudija Ksenija Marić, nevenčana supruga Bruna Vekarića iz Tužilaštva za ratne zločine, koji je dve decenije hapsio samo samo srpske heroje. Sudija Marić je 30. juna pustila na slobodu i 12 nasilnika koji su posle protesta na Slaviji napali policajce.

Postoje tužioci i sudije u Srbiji po kojima je dozvoljeno napadati, ranjavati, spaljivati političke protivnike i „ćacije“. To stvara opasnu atmosferu nekažnjivosti ako ste protiv vlasti, što podstiče blokadere na krivična dela. Zna se da je 500 sudija potpisalo papir protiv predsednika Vučića, iako je njima po Ustavu zabranjeno političko delovanje. To je ozbiljan osnov za njihovo razrešenje. Ali, za neke inostrane centre moći ovakve sudije i tužioci su heroji u borbi za „demokraciju“. Uostalom, oni su od 2009. aktivno radili da upravo takve dovedu na ključne pozicije u sudstvu.

A šta je cilj stalnih tenzija, pokazuje izlaganje Ane Lalić Hegediš, prijateljice Dinka Šakića Gruhonjića. Ova osvedočena antisrpkinja najavila je za hrvatski medij da će se u nasilno rušenje Aleksandra Vučića krenuti posle izbora, koje oni unapred proglašavaju pokradenim. „Znači, vraćamo se na scenario Slobodana Miloševića i 5. oktobra“, rekla je ona. Blokaderi zato i traže prevremene parlamentarne izbore, koji bi im poslužili za dalju destabilizaciju Srbiju i stvaranje haosa. Svesni izbornog poraza, unapred šire laž o pokradenim izborima da bi izazvali krvoproliće.

To potvrđuje i Žarko Korać, titoista koji je komunistički šinjel oca zamenio liberalnom drugosrbijanskom odećom. „Srbija se približava jezivom vrhuncu“, priželjkuje Korać u emisiji Hrvatskog radija, ističući da je naša zemlja „na ivici građanskog rata“.

Ali, otkuda sve ovo? Neizbežna je paralela sa ispranim mozgovima nacističkog Hitlerjugenda. Milione nemačkih mladića ubeđivali su da su „viša rasa“ i svakodnevnim ispiranjem mozga stvarali kod njih motivaciju da se bespogovorno bore za Hitlera i čine monstruozne zločine.

Slične metode vidimo i u Srbiji, kroz dugogodišnje manupulacije Šolakovih medija. Slušali smo ogoljene laži o dečaku koga je policija ubila u Valjevu, o zvučnom topu, pre toga o Jovanjici i mnoge druge. Poslednja laž, koja je trebalo da zapali Srbiju, bila bi navodno trovanje Miše Bačulova.

Svaka nova laž prekriva staru, čime se ispiraju mozgovi stotina radikalnih ekstremista, anarholiberalnih studenata i blokadera koji žele raspad Srbije po inostranim nalozima. I nije ih uopšte briga za srpsku decu koja odrastaju na uličnim protestima, umesto u školama i fakultetima, i u atmosferi najgoreg medijskog linča prema svima koji drugačije misle.

Preksinoć je opet bio sudar dve Srbije. Jedne koja bi da razgovara i nalazi rešenja u dijalogu, i druge koja bi da mrzi. Mržnja je u temelju blokaderske politike. Pri tome oni zaboravljaju na mudre reći Jovana Dučića da je „najbedniji čovek koji živi u mržnji prema drugim ljudima - taj se prvi iseče noževima koje je sam izoštrio“.

P.S. Aleksandar Vučić:  „Moramo da sačuvamo mir u Srbiji, stabilnost i da se ne ponašamo kao što se oni ponašaju. Živimo u istoj zemlji“.