Kolumna Dragutina Matanovića: Duh Kajmakčalana u Pionirskom parku

Pročitajte kolumnu Dragutina Matanovića.

Nakon teške bitke, 30. septembra 1916, srpska vojska osvojila je Kajmakčalan –Kapiju slobode, kako su je nazvali. Ovaj vrh, natopljen krvlju najslavnijih ratnika, postao je simbol jednog naroda koji nije želeo da nestane. U vihoru metaka i granata, u magli planine i na pragu nebesa, ostvarena je pobeda koja će budućim generacijama predstavljati primer herojstva i žrtve.

U čast ove pobede, sa Kajmakčalana je, po nalogu kralja Aleksandra, doneta osmatračnica – svedok vremena kada se sloboda branila i osvajala pogledom usmerenim ka majci Srbiji. Postavljena je u Pionirskom parku, pored Skupštine, kao podsetnik na hrabre srpske vojnike, koji su sa njenog vrha gledali u večnost.

Kao što je nekada stajao na borbenim visovima, okružen ratnicima i njihovim pokličima, danas ovaj nemi spomenik proživljava staru sudbinu. Tu, među šatorima podignutim oko njega, na prostoru koji blokaderi nazivaju „Ćacilend“, poput nekadašnjih epskih heroja, sada su u odbranu države stale neke nove generacije. Mladi studenti, ljudi patriote i penzioneri, svi koji poput 1.300 kaplara ne nameravaju da ustuknu u borbi za čast i opstanak Srbije.

Pionirski park danas nije mesto okupljanja političkih istomišljenika, to je prostor gde se brane jedna država i jedan narod od scenarija nekih zapadnih centara moći. Scenarija sličnim onom već viđenom u Kijevu. Svima koji se čak i površno razumeju u strategiju jasno je da je prostor Pionirskog parka ključan za izvođenje obojene revolucije – nadomak je Predsedništva i Skupštine Srbije. Blokadom ove dve institucije Srbija bi izgubila svoju državnost, što i jeste cilj blokadera i studenata anarhista. Zato je presudna odbrana ovog prostora.

Zahtev blokadera za uklanjanje „Ćacilenda“ prevazišao je sve njihove dosadašnje zahteve, jer su shvatili da pobedu ne mogu izvojevati ni na ulicama, ni na izborima, već nasilnim upadom u institucije države.

Zbog toga Dijana Hrka, majka mladića Stefana Hrke koji je stradao u padu nadstrešnice u Novom Sadu, pod pritiskom blokadera i mržnjom pomračenog uma poručuje: „Ako ne smanjite muziku u ’Ćacilendu’, pozvaću narod Srbije na nasilje, da se naoružamo i da sklonimo ovo... Evo ja Vučiću javno poručujem – ja mogu da skupim moju Srbiju i možemo da se naoružamo da sklonimo ovo na silu.“

Neverovatna, skandalozna, mrziteljska, antisrpska poruka. Poziv na građanski rat, na prolivanje krvi u našoj jedinoj Srbiji!

Potpuno u skladu sa ideologijom blokadera, koji se, kako kažu, bore za demokratsku državu, a zapravo osuđuju svako drugačije mišljenje. Došlo je vreme da je dovoljno pokazati prstom na nepodobne koji potom moraju kroz špalir kao na Golom otoku. Vređaju se čak i neutralni ljudi, dok se političkim protivnicima preti vešanjem na Terazijama i bacanjem u Dunav i Savu. Za antisrbe i titoiste više ne postoje ni razum, ni moral. Važno je samo srušiti Vučića i Srbiju.

Koliko su blokaderi fanatični u svojoj mržnji govori i nasilje nad profesorom Mašinskog fakulteta, koji je, dok se vraćao sa koncerta, samo prošao kroz Pionirski park. Nakon što je izašao na Bulevar, grupa blokadera je, uz povike „Ćaci“, počela da ga vređa i udara. Nesrećnog čoveka, koji je svojevremeno napadao patrijarha SPC i podržavao blokadere, ponizili su njegovi studenti. Velika lekcija za njega, ali i za narod.

Pogledajte priloge gebelsovskih medija N1 i NOVA S i videćete izjave blokadera koji „žele samo pristojnu Srbiju“. A tu njihovu „pristojnost“ najbolje opisuje monstruozna izjava Ivana Plavšića, urednika RTS-a, koji je rekao: „Stoka da pomre od raka. Dabogda im pocrkala deca i imali rak u kući svi do jednog. Stoko! Stoko neprosvećena. Đubrad jedna, bićete razvlačeni po Srbiji kad vam Vučić ode.“ Ovde je svaki komentar suvišan. Umobolno! Šizofrena mržnja! Zver u telu čoveka koji želi da nekom umiru deca!

Zato je toliko važno bilo prekjučerašnje okupljanje građana koji su protiv blokada i za normalan život u Srbiji, ispred Skupštine Srbije i kod Pionirskog parka. Prema procenama policije, prisustvovalo je oko 47.500 građana, nasuprot oko 3.000 učesnika neprijavljenog skupa na uglu Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra. Ovi blokaderi su zviždali na sve srpske tradicionalne pesme, posebno na „Tamo daleko“, komponovane 1915. na Krfu. Najsramniji su bili njihovi zvižduci tokom intoniranja himne i podizanja srpske zastave. Očekivano za drugosrbijansku kvazielitističku „građanštinu“ iz kruga dvojke, očajnu što tek odnedavno nosi „europejske“ papuče i užasnutu što je ponikla u seljačkim opancima.

Istorija je pokazala da su huškači, poput današnjih blokadera, jaki samo u gomili, u hordi. Ispred prave vojske, pravedne, koja zna šta brani – državu i narod – nemaju nikakve šanse. To je vojska koja ne napada, ali je spremna da bespogovorno brani. Okupljena oko Osmatračnice sa Kajmakčalana, u Pionirskom parku, i odlučna da zaštiti ono šta su naši preci oslobodili nakon osvajanja Kapije slobode.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nasilje nije put napred. Jedini put napred je da se smiri retorika kako bi se stvorio prostor za dijalog.“

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.