Kolumna Dragutina Matanovića: Zloupotreba Dijane Hrke – politička podlost najgore vrste!

Kolumna Dragutina Matanovića o zloupotrebi Dijane Hrke, majke čiji sin je stradao u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Rašomonijada oko štrajka glađu Dijane Hrke konačno je juče završena. Objašnjavajući na konferenciji za štampu da je svima potrebnija živa, gospođa Hrka je izjavila da je dobila „blagoslov sveštenika da prekine štrajk glađu“. Blokaderi su je nakon toga najgrublje napali, pišući da je „moronka“. Duboko razočarani što im je propao pokušaj da njenom eventualnom smrću „pumpaju“ svoju obojenu revoluciju. Antisrbe je naročito pogodilo kada je Hrka ispričala kako su sledbenici tajkuna Dragana Đilasa pretili njenoj sestri i sestrinoj deci „krvavim rancem“.

Pojedini opozicioni blokaderi su pokazali dokle ide njihova mržnja prema predsedniku Vučiću i Srbiji, javno prizivajući i unapred se radujući smrti nesrećne Dijane Hrke. U globalističkom „Njujork tajmsu“, Raša Nedeljkov jasno kaže da „ako gospođa Hrka umre od štrajka glađu – to bi mogla da bude prekretnica“! Zločinački naum, bolesničko ludilo!

Neverovatno je kako su blokaderi zdušno podržavali da se jedan ljudski život ugasi zarad njihovih političkih ciljeva. Ta sramotna antisrpska opozicija, kojoj je simbol Srđan Milivojević, čovečuljak koji sanja o scenariju Čaušeskua u Beogradu i koji se kao debilče u znak protesta vezuje za autobus, već mesecima želi da sruši slobodarsku Srbiju predsednika Vučića. I da na tom putu pogazi sve zakone i moralne norme. Da poništi demokratiju i da se budući izbori odigravaju uz izbornu krađu kao u „demokratski najnaprednijoj“ Albaniji, što je kamerama dokazano i zabeleženo. I što je, naravno, prošlo bez komentara Brisela.

Danima je trajala ogoljena zloupotreba Dijane Hrke, nesrećne žene koja je doživela užasan bol i patnju zbog gubitka deteta Stefana Hrke, stradalog u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Bezdušni antisrpski blokaderi i plenumaši njen štrajk glađu su koristili na najgori način kako bi doveli do novih žrtava i za to optužili predsednika Vučića. Njihov je interes da pravi krivci za pad nadstrešnice nikada ne odgovaraju. Jedino tako mogu beskonačno politički da lešinare na nedužnim žrtvama, pretvarajući se da su im srca puna bola, a zapravo besramno zloupotrebljavajući emocije običnih građana.

Dijana Hrka je poslednjih nekoliko dana svakodnevno išla u bolnicu, gde je dobijala infuziju. Prvi put to je učinila posle telefonskog razgovora sa predsednikom Vučićem, koji ju je zamolio da sva pitanja reše kroz dijalog, ne ugrožavajući zdravlje i život.

Sve je to za blokadere bilo nevažno. Za one koji su navodno brinuli o Dijani Hrki i okruživali je kao da je njihov talac. Čak su njen razgovor sa predsednikom neovlašćeno snimali, što predstavlja krivično delo. Nemilosrdno su manipulisali njenim životom, sejući smutnju i lažne optužbe. Huškajući protiv predsednika Vučića i čitave države Srbije, na radost Zagreba, Prištine, Sarajeva i svih drugih antisrpskih krugova, znajući da su blokaderski tužioci i sudije na njihovoj strani.

Čak je i Hrka ranije govorila da Aleksandar Vučić ne može da bude odgovoran zbog rušenja nadstrešnice „jer je nije on gradio“, ali nepoznati i sumnjivi ljudi oko nje ne dopuštaju da se ukaže na prave krivce. Jer tada bi pala kula od karata laži koju su mesecima gradili.

Od Dijane Hrke slušali smo samo političke zahteve. Zahtev da se raspišu izbori. Jasan politički zahtev, koji nema veze sa traženjem pravde za stradale u padu nadstrešnice. Zahtev da svi ljudi koji su palili i rušili prostorije političkih neistomišljenika, koji su napadali i gađali kamenicama policiju i koji mesecima zabranjuju slobodu kretanja i mišljenja, budu pušteni na slobodu. I to je očigledan politički zahtev.

Tako smo spoznali najgoru i najstrašniju istinu – da zarad svojih političkih zahteva opozicija i blokaderi otvoreno priželjkuju smrt gospođe Hrke u štrajku glađu, podstičući je „da ide do kraja“. Trijumf bezdušnosti i političke podlosti najgore vrste! Priželjkuju, kroz brojne komentare po Šolakovim političkim platformama i na društvenim mrežama, i smrt blokaderskog auto-prevoznika Milomira Jaćimovića, koji je takođe započeo štrajk glađu u centru Novog Sada. Otvoreno kažu – vi idite „do kraja“, da bismo mi došli na vlast.

Pridružuje im se i RTS, čiji urednik Ivan Plavšić javno proklinje političke protivnike i priželjkuje da „njihova deca pocrkaju od raka“. Takozvani javni servis daje veliki medijski prostor, još od 2023. i tragedija u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju, antisrpskim krugovima koji spremaju obojenu revoluciju.

Obojenu revoluciju u Srbiji najviše podržavaju oni koji uživaju najveće privilegije od države. Kao u Brozovo vreme, kada su njihovi preci bili disidenti iz udobnih dedinjskih vila, sada imamo „revolucionare“ koji su, posle pada dosovske vlasti, izgubili svoje privilegije i politički uticaj. Njima, lažnoj eliti, država Srbija nije bitna, osim da je muzu za svoje potrebe.

P.S. Aleksandar Vučić: „Neki ljudi žive svoje izmišljene živote. U svojim mehurima laži N1 i Nove S i ne znaju šta će sa sobom.“