Kolumna Dragutina Matanovića: Kad se sudstvo odmetne, deca i narod plaćaju cenu

Kolumna Dragutina Matanovića o odmetnutnom delu sudstva i tužilaštva.

Veličina jednog naroda ne ogleda se samo u tome koliko glasno govori i brine o svojoj prošlosti, već koliko je i zagledan u budućnost. Deca su simbol te budućnosti, simbol svega što dolazi. Svega što će čuvati i prošlost i sadašnjicu, a graditi budućnost.

Zahvaljujući kulturi progona i mržnje, koja je nastala od novembra prošle godine, od početka blokada, plenuma i zborova, čak i najmlađi su postali mete. Nedopustiv primer maltretiranja dogodio se pre nekoliko dana u Kraljevu. Kada se trinaestogodišnji dečak V.R. iz ovog mesta, odličan učenik uprkos mnogim zdravstvenim problemima, vraćao sa probe folklora kući, sustigla ga je grupa vršnjaka. Ubrzo, dečiji razgovor o igrici prerastao je u ponižavanje dečaka. Opkolili su ga, gurali, vređali, terali da izgovara uvrede na svoj račun, uz povike da je „Ćaci“. Jedan od napadača je držao telefon i snimao nesrećnog, zbunjenog i uplašenog dečaka, dok su ga ostali gađali petardama uz naredbe da skoči u Ibar. Na sreću, napadači su se razbežali nakon dolaska srednjoškolaca koji su tuda prolazili.

U nekim normalnijim okolnostima i vremenima, ovakav incident bio bi posmatran kao izolovan slučaj. Međutim, u Srbiji, gde je jedan deo društva, i to ekonomski dobrostojeći, zahvatio blokaderski virus, ovaj nesrećni i jezivi slučaj nije naišao jedinstveno na osude. Pojedini blokaderi su na društvenim mrežama čak opravdavali maltretiranje dečaka, uz sramne i svirepe komentare da je to u redu „ukoliko je mali stvarno ćaci“. Zamislite samo ljude – ako ih tako uopšte možemo nazvati – koji opravdavaju mučenje trinaestogodišnjeg dečaka! Zamislite da poluge vlasti u Srbiji pređu kod takvih ljudi!

Zato je toliko važna borba predsednika Vučića za slobodarsku Srbiju. Protiv blokaderske kulture progona koja svakodnevno šalje poruku da je ispravno vređati drugačije mišljenje i da je normalno omalovažavati sve one koji se ne uklapaju u njihov nametnuti obrazac.

Sudbina nevinog dečaka iz Kraljeva predstavlja korak dalje u blokaderskom iživljavanju i ludilu. Etiketiraju se čak i oni koji nisu predmet političkih zbivanja – maloletna deca. U takvom „uličarskom sistemu“ sutra će biti dovoljno da neko uperi prst i kaže „taj je drugačiji“ (taj je ćaci, taj ne misli kao mi, taj možda...), pa da započne lov. Danas vređanje, sutra javni linč, a prekosutra – ko zna šta.

Politička ideja blokadera i plan stranih obaveštajnih službi bili su očigledni. „Studenti u blokadi“ nameravali su da razapnu šatore u Pionirskom parku da bi odatle izveli napad na Narodnu skupštinu i zgradu predsedništva po modelu 5. oktobra. Poput ukrajinskih majdanista, koji su 2014. skakali i uzvikivali „ko ne skače taj je Moskalj (pogrdan naziv za Ruse)“. Danas blokaderi u Srbiji uzvikuju „ko ne skače taj je Ćaci“. Želja je identična – preotimanje države i njeno prepuštanje u ruke zapadnim moćnicima. Zato je izuzetno važno bilo formiranje „Ćacilenda“ u Pionirskom parku . to je sprečilo ponavljanje Majdana u Beogradu. Za razliku od nesrećnih Ukrajinaca, koji danas plaćaju stravičnu cenu svoje gluposti, blokaderi iz Srbije nemoćni su pred rodoljubima iz Ćacilenda.

Nametnuta blokaderska ideologija koja podstiče i normalizuje nasilje neće prestati ukoliko država ne bude oštrija po pitanju zakona, makar to značilo i kašnjenje u evropskom putu Srbije. Zakoni se moraju i pooštriti, a i sprovoditi, jer bez pravnog poretka nema bezbednosti. Ne možemo praviti kompromis sa suštinom – sa budućnošću naše dece, sa opstankom Srbije, ne smemo tolerisati svakodnevne izlive ustaštva na našim ulicama, agresije, pretnje, pozive na bratoubilački rat...

Bitnija su nam naša deca i društveni prostor u kome mogu da se razvijaju i osamostaljuju bez straha. Bitnija nam je njihova budućnost od otvaranja briselskih poglavlja. Bitno je sprečavanje već vidljive posledice školstva nametnutog posle 2000-te od „europejaca“, gde se generacija mladih lako kontrolišu preko društvenih mreža i antisrpskih medija. Stranci su kroz dugi niz godina kreirali sistem u kome je veliki broj mladih ljudi nesposoban da kritički sagleda stvarnost i da razlikuje istinu od laži.

Neophodno je radikalno zaustaviti nametnutu logiku blokaderskog progona, kako ne bismo počeli da živimo po pravilima malobrojnih, a najglasnijih. Da bismo izašli iz ovog začaranog kruga, stvorenog u laboratorijama stranih agentura i njihovih domaćih poslušnika, nužno je povratiti oteto sudstvo i tužilaštvo. Nužno je zakone pooštriti i sprovoditi, jer kazna mora da postoji i za one koji kažu da je mučenje dece u redu „ako je mali ćaci“. Ukoliko tužilaštvo ne goni krivce, ili ih sud oslobađa, kao što je bilo minulih meseci, narod će živeti u neslobodi i nestabilnosti. I u vrtlogu stalnih pokušaja da zavlada haos i da se sruše Vučić i uspešna Srbija.

Sudbina trinaestogodišnjeg V.R. je opomena za patriotski i pravedni srpski narod. Narod sa tradicijom Svetosavlja i Dušanovog zakonika. Vreme je da ponovo postanemo veliki, za početak kroz institucije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Jedini cilj je rušenje Srbije, nisam ja krajnji cilj, ja sam samo prepreka. Oni žele da Srbija bude marioneta jednih ili drugih, i samo služi tuđim, a ne svojim interesima“.