Kolumna Dragutina Matanovića: Ko je đavolji advokat u službi Londona?

Kolumna Dragutina Matanovića o advokatu Zdenku Tomanoviću.

Glavna urednica portala „Novosti“ Andrijana Nešić sramno je kažnjena novčanom kaznom od 450.000 dinara i zabranom obavljanja funkcije na godinu dana. Njen greh je u tome što je advokata Zdenka Tomanovića nazvala vođom blokadera! Presudila joj je blokaderska sudija Tatjana Bezmarević Janjić, koja otvoreno i jasno podržava „studente“. Presedan koji ukida pravnu sigurnost i nepristrasnost pravosuđa! Ali sasvim u skladu sa nezavisnim sudstvom, kako su ga zamislili „europejski“ globalisti.

Nedvosmisleno – ovom presudom se guše sloboda medija i pravo na kritičko mišljenje. Posledica – na udaru se može naći svako ko drugačije govori i misli. Moderni inkvizitori koji nedužne ljude još uvek ne spaljuju na lomači, već u sudnicama. Ako ste blokader i udarite kolima stariju ženu na pešačkom prelazu, odgovara – žena. Nezavisno sudstvo! Onima koji ove krivične prijave podnose i po njima presuđuju smeta svako ko im se usprotivi u sprovođenju obojene revolucije. Strani mentori i režiseri blokada ostaju u senci. Sa neprikrivenom željom da sruše Aleksandra Vučića i uspešnu Srbiji.

Predsednik Vučić je presudu Andrijani Nešić ocenio kao jezivu: „Blokaderka sudija, blokader je privatni tužilac Zdenko Tomanović – koji nekoga goni zato što mu je rekao da je blokader i jedan od vođa blokadera. Zamislite koliko bih ja novinara trebalo da tužim, na hiljade, koji kažu da sam Hitler, nepomenik, majmun, ludak, bolesnik…“

Andrijana Nešić je poručila da bi, u slučaju da blokaderi dođu na čelo države, „novinari bili vešani na Terazijama, ostavljali bi narod bez posla, isterivali iz države“. Ona je jedina zabranjena novinarka u celoj Evropi. To je prvi put nakon 1945. da se u ovoj zemlji sudskim putem nekom novinaru ukida pravo na rad. Neke sudije i tužioci ponovo su navukli Brozove šinjele. Samo im nedostaje Goli otok za one koji se ne slažu sa njihovom politikom.

Novinar Milomir Marić kaže da je Tomanović tužio na desetine i stotine novinara. „Ako ne osudi 100 novinara u Srbiji, nije uspeo. On je veoma ambiciozan čovek, želeo je odavno da bude nešto važno u Srbiji, bio je advokat raznih ljudi, đavolji advokat“, ističe Marić i dodaje da se Zdenko Tomanović ponaša kao budući šef Srbije.

Tomanović ocenjuje da je „dobra odluka suda da joj uskrati dalje uređivanje uvredljivih sadržaja“. Koliko je odluka dobra, vidi se po tome što su presudu ispljuvale i kolege iz opozicije, a čak se i blokaderski NUNS ogradio. Vladimir Šiškin, funkcioner Ponoševog pokreta SRCE, potvrdio je reči Andrijane Nešić, izjavom da Tomanović stoji iza svega štetnog što uradi ili objavi blokaderski pokret, i da ima direktni uticaj na sve odluke plenuma.

Ko je Zdenko Tomanović? Zdenko je tradicionalno hrvatsko muško ime. Mene asocira na topljeni sir „zdenka”, mejd in Kroacija – suviše ljigave teksture za moj ukus. Zvanična Tomanovićeva biografija nije javno dostupna, čak ni na sajtu njegove advokatske kancelarije. Kao da je nečiji zaštićeni svedok, ne daj Bože. Izgleda da je poreklom Hercegovac. Advokaturom se bavi od 1994. godine. Bio je, kažu, prvi advokat koga je Slobodan Milošević pozvao u Hag, iako se bivši predsednik Srbije zvanično branio sam.

Ali 11. marta 2006. Milošević je pronađen mrtav u ćeliji. Tomanović je rekao da su njemu dozvolili da vidi njegovo telo: „Bio sam verovatno jedini građanin Srbije koji ga je video mrtvog na krevetu u ćeliji.“ Zašto su baš Tomanoviću dozvolili da vidi mrtvog Miloševića – možda nećemo nikad saznati. Kao što nećemo verovatno znati na koga je Milošević mislio kada je rekao da sumnja da „jedan njegov advokat“ radi za britansku obaveštajnu službu MI6. Ko bi to mogao biti?

„Politika“ je pisala da se bavio i slikarstvom. Često citira velikog filozofa Imanuela Kanta. Meni se sviđa Kantova misao da „kada čovek sebe učini crvom, ne sme se žaliti kada neko stane na njega“. Verujem da se misao dopada i Zdenku Tomanoviću. Lepa je i Kantova misao da „o čovekovom srcu možemo suditi prema njegovom odnosu prema životinjama“. Kant pri tome, nesumnjivo, nije mislio na zoofiliju. Sa time se sigurno slaže i Zdenko Tomanović.

Tomanović se ljuti i tuži kada novinari kažu da je on prvi na budućoj „studentskoj“ listi. Ali ne kaže ni da nije. Ne objašnjava ni zašto su studenti dolazili kod njega u kancelariju „na savetovanja“.

Neki „studenti“ i njihovi lideri hoće da Srbiju vode „plenumi“, kao u titoistička vremena. Kriju svoja imena i lica, ko su im rukovodici, od koga primaju naređenja i pare. Konspiracija! I niko ne sme o tome reč da napiše, da ne bi prošao kao Andrijana Nešić. Nova blokaderska Kominterna surovo će suditi. Ali propao im je taj pokušaj i oni to znaju. Nema više skrivanja. Slobodarska Srbija vidi njihove prave namere. I sudiće im kako su zaslužili.

P.S. Aleksandar Vučić: „Čuvamo i sačuvaćemo našu Srbiju!“