Kolumna Dragutina Matanovića: Slobodarska Srbija nije bačena na kolena

Kolumna Dragutina Matanovića o pobedi slobodarske Srbije protiv blokadera.

Šatori slobode na platou kod Narodne skupštine uklonjeni su u nedelju uveče, na molbu predsednika Aleksandra Vučića. Samo nekoliko dana posle Nove godine biće normalizovan saobraćaj u ovom delu grada, što je odlična vest za sve građane. Ne toliko zbog saobraćaja, jer ovo nije najprometnija ulica u Beogradu, već pre svega zato što je to pokazatelj da pokušaj rušilačke obojene revolucije i nasilnog preuzimanja vlasti u Srbiji – nije uspeo.

Sloboda je odbranjena, najviše državne institucije su zaštićene, a svi strani centri moći koji su 14 meseci koristili svoje domaće poluge za provođenje nasilja ostali su kratkih rukava. Bez obzira na stotine miliona evra koji su ubačeni u antisrpske NVO, razne građanske inicijative i medijsko-političke platforme, koji su svakodnevno sejali mržnju i laži. Srpski narod je pružio odlučan otpor strancima i njihovim domaćim slugama koji su hteli da okupiraju Srbiju. Hrabro i nepokolebljivo kao i mnogo puta u našoj istoriji.

Klasika svih obojenih revolucija su simboli krvavih šaka, najrazličitiji performansi okupljenih građana, bezrazložni protesti. Ali pre svega zauzimanje centralne lokacije u glavnom gradu, odakle bi u nekom trenutku otpočelo krvoproliće. Scenario Majdana u Ukrajini. Predsednik Vučić je to izvanredno razumeo i pravovremeno organizovao Pionirski park kao mesto odakle su pružili otpor studenti koji žele da uče i narod koji ne dozvoljava da mu se otme država.

Ovo malo mesto slobode velikog srca i značaja za Otadžbinu Srbiju, od samog početka bilo je poprište najgoreg nasilja razularenih blokadera. Oni su mislili da slobodarsku Srbiju mogu lako da slome neprestanim napadima i kidisanjem poput besnih pasa na prisutne u Pionirskom parku.

Na hrabre branioce slobode su pucali, ranivši Milana Bogdanovića, ubadali ih noževima poput Miloša Nikolića, gađali flašama, kamenicama i topovskim udarima – ali niko od njih nije ustuknuo. A oni nikog nisu napadali, nikome nisu pretili. Protiv prisutnih studenata i patriotskog naroda vođena je besomučna kampanja mržnje i patološke netrpeljivosti. Gebelsovske platforme laži i mržnje sa Šolakovih medija proglašavali su ih kriminalcima i nasilnicima, iako je nasilje vršeno samo nad njima. Pozivali su otvoreno demonstrante da se okupe i silom “počiste Ćacilend” koji je odbijao da se preda.

Ljudi u “Ćacilendu” su bili odgovorni, istrajni i uvereni da braneći ovo malo mesto brane slobodu svoje države i svog naroda. I sloboda je odbranjena. Najpre 15. marta, kada je čak i deo policije, po nečijoj naredbi, svoje duge cevi okrenuo prema Pionirskom parku, a zatim i svakog sledećeg dana.

I taj centar otpora obojenoj revoluciji opstao je i kada su blokaderi izmišljali najgore laži, o navodno ubijenom dečaku iz Valjeva, zvučnom topu, prebijenoj studentkinji... I kada je kampanja mržnje dovela do izliva brutalnog nasilja nad političkim neistomišljenicima u Nišu, Valjevu, Novom Sadu, Obrenovcu, Beogradu... Do paljenja i uništavanja stranačkih prostorija SNS-a širom Srbije, čak 830 puta! I kada su se desetine hiljada ilegalnih blokada najprometnijih saobraćajnica pretvorile u pravi teror nad građanima.

Unapred se radujući da je sa Vučićevom slobodarskom Srbijom konačno gotovo, baražnu medijsku vatru otvorili su i svi antisrpski mediji iz regiona. Dokazujući na taj način da ovi napadi nemaju nikakve veze ni sa padom nadstrešnice i tugom zbog žrtava, ni sa demokratijom. Već samo sa rušenjem uspešne Srbije i njenog naroda koji slobodu voli iznad svega.

Ubeđivali su nas da je naša budućnost u povratku komunističkoj praksi plenuma i zborova, koji tuže i presuđuju po kratkom postupku. Ubeđivali su nas u to kolovođe revolucije, čija su imena i lica ostala skrivena u dubokoj senci. Rušili su naše fakultete i škole, deci i mladima oduzimali budućnost. U tome su im pomagali oteti delovi države, pre svih tužilaštva i sudovi, ali i delovi policije. Došlo je vreme da se narodu vrati oteto.

Istorija će pamtiti Aleksandra Vučića koji nije poklekao u ovoj borbi, gde je njemu i njegovoj deci i porodici svakodnevno prećeno smrću. I streljanjem bez poveza za oči, i vešanjem na Terazijama, klanjem i odrubljivanjem glave, bacanjem sa terase, davljenjem u Savi i Dunavu, pečenjem, dinstanjem i na sve druge najmonstruoznije načine. A sve to dok su govorili da je nasilnik zapravo on – koji je sačuvao Srbiju da za 14 meseci nijedan život ne bude izgubljen! Da nijedna luda, i medijskim lažima zatrovana, blokaderska glava ne padne.

Vučićeva uspravna i slobodarska Srbija nije srušena. Takva Srbija smeta svima koji ne žele partnere, već samo robove i sluge. Onima koji, poput bivšeg nemačkog šefa diplomatije Klausa Kinkela, smatraju da “Srbe treba baciti na kolena”! Otadžbina je sačuvana za budućnost i generacije koje dolaze. Očuvana je njena snaga uoči prelomnih događaja koji će zatresti Evropu i svet. I gde za vojno i ekonomski slabe neće biti mesta.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbin svoju slobodu ljubi i voli više od svega i ne pita za cenu“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.