Nebojša Bakarec: Šta je na kraju 2025. godine?

Šta je na kraju 2025. godine? Početak 2026. godine – eto šta je na kraju 2025. godine!

Prošla, 2025. godina, biće upamćena kao godina koju su pojeli blokaderski skakavci. Bila je to najteža godina u Srbiji od 1999. godine. Jedino je ta godina bila gora od 2025. Prošla godina je i pored svega, bila uspešna za Srbiju. Svi zajedno, mi, narod i vlasti Srbije, a pre svega predsednik Vučić, smo pobedili pokušaj izazivanja građanskog rata i krvave obojene revolucije.

Predsednik Vučić je tokom 2025. učinio nešto što bi malo kom državniku u svetu pošlo za rukom – na miran, nenasilan način, je sprečio pokušaj izazivanja obojene revolucije i građanskog rata u Srbiji.

Predsednik Vučić je sa 5 maestralnih poteza sačuvao Srbiju! Tih 5 poteza su: 1. Sjajna spoljna politika. 2. SNS i posle 13 godina nesalomiva stranka. 3. Strpljivo uvođenje reda i borba protiv haosa. 4. Ekonomska politika izdržala test vremena. 5. Nikad snažnija vojska.

Kolumne

Nebojša Bakarec: Milivojević, Grbović, Škoro, Dikić - 4 jahača apokalipse

Poslanik i član predsedništva Spske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec objavio je najnoviju kolumnu s naslovom "Milivojević, Grbović, Škoro, Dikić - 4 jahača apokalipse".

08.01.2026

22:12

Politika

Bespoštedni rat među blokaderima: Nebojša Bakarec ih totalno rasturio

Sukobi, previranja iz jedne u drugu stranku, optužbe i međusobna napadanja između blokadera i stranaka kao i lidera tog dela opozicije su svakodnevnica, rat među blokaderima ne prestaje na šta je reagovao i Nebojša Bakarec funkcioner Spske napredne stranke (SNS).

05.01.2026

17:41

Foto: Informer

Uspeli smo da pobedimo i unutrašnje i spoljne organizatore i finansijere pokušaja rastakanja Srbije, koji su u rušenje Srbije, uložili 4 milijarde evra. I pored svega toga ekonomija Srbije je ostvarila rast od 2,1 odsto odsto BDP-a, umesto predviđenih 4,2 odsto. Polovinu našeg rasta i napretka u 2025. godini su pojeli blokaderski skakavci. Uspešnim kriznim menadžementom predsednik Vučić je uspeo da očuva životni standard građana i omogući rast plata, penzija i minimalne zarade.

Foto: Informer

Motiv koji provlačim kroz ovaj tekst je divna pesma Duška Radovića „Šta je na kraju“- „Šta je na kraju, na kraju neba, na kraju mora, na kraju puta? Šta je na kraju, deca bi htela da znaju? Zato jedu, zato spavaju, zato rastu brže od kaputa. Šta je na kraju srede? Četvrtak! A šta – na kraju četvrtka? Petak! Na kraju svih krajeva, uvek je jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju!“.

Predsednik Vučić je sa apsolutnim uverenjem potvrdio da će 2026. godina, biti jedna od ekonomski najuspešnijih godina. Predsednik Vučić je 30.12.2025. rekao: „Imamo 2 cilja 2026. godine- 1.Mir i stabilnost 2.Najbolja godina u istoriji“! Budžeti Srbije, unazad 10 godina su i razvojni i socijalni. Glavni stubovi budžeta su uvek - dalje poboljšanje kvaliteta života građana kroz rast njihovih primanja i realizacija velikih infrastrukturnih projekata. Dobro je da Srbija ima značajne spoljne investicije. Srbija ne želi da zavisi samo od spoljnih ulaganja. U 2024. godini smo u Srbiji imali pet milijardi evra stranih direktnih ulaganja.

U 2025. smo imali manje stranih direktnih ulaganja - oko tri i po milijarde evra, zbog toga što su investitore rasterali blokaderi skakavci. Snagu srpske ekonomije i njenu otpornost na štetočinsko delovanje blokadera, dokazuje činjenica da nam svetske rejting agencije nisu snizile kreditni investicioni rejting. Srbija zna da sama mora da nastavi veliki investicioni zamah, da mora sama da ostvari temelje rasta. Za rast ekonomije potrebna su velika javna, domaća ulaganja i mi smo dostigli velike procente izdvajanja iz budžeta za kapitalne investicije. U toku su veliki projekti, za koje je u 2026. godini, budžetom izdvojeno 740 milijardi dinara, što čini 6,7 odsto BDP-a. Ostvaruje se projekat „Skok u budućnost - Srbija 2027”. Gradi se EXPO kompleks sa potpunom infrastrukturom. Do sada je rekordnih 130 zemalja potvrdilo učešće na EXPO. Gradi se metro u Beogradu, tuneli, mostovi, gradi se deset novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Grade se nove škole, bolnice, pruge, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Projekat „Skok u budućnost - Srbija 2027”, znači da Srbija investira 17,8 milijardi evra u 323 projekta širom Srbije do 2027. godine.

Foto: Informer

Šta je na kraju povećanja plata u 2025. godini? Povećanje plata u javnom sektoru od 5,1 odsto, u januaru 2026. godine – eto šta je na kraju povećanja plata iz 2025. godine! Od 1. januara 2026. godine je nastupilo povećanje plata u javnom sektoru od 5,1 odsto. U toku 2025. godine, plata u prosveti je porasla za 28,6 odsto, u zdravstvu je uvećana za 19,2 odsto, a u visokom obrazovanju su 16 odsto veće plate. Prosečna zarada u septembru 2025. iznosila je 931 evro, dok je krajem decembra 2025. prosečna zarada premašila planiranih 1.000 evra. Planom „Skok u budućnost“ predviđeno je da prosečna plata krajem 2027. godine bude 1.400 evra.

Foto: Informer

Od januara se isplaćuju penzije uvećane za 12,2 odsto. Prosečna penzija u Srbiji krajem 2025. je iznosila 437 evra, dok se u 2026. godini očekuje da će iznositi 490 evra. Planom „Skok u budućnost“ predviđeno je da krajem 2027. godine prosečna penzija bude 650 evra. 2012. godine u vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, prosečna penzija je iznosila sramnih 204 evra. Predsednik Vučić je 30.12.2025. rekao: „Čestitam penzionerima, oni će za 5 dana dobiti najveće penzije u svojoj istoriji. One su nominalno uvećane 137 posto od 2016. godine. A realno uvećanje je 44,8 posto. To je realno povećanje životnog standarda. I nećemo tu stati! To je jedna od stvari zašto sam rekao - najbolja godina, i za naše penzionere koji će opet imati značajno povećanje penzija na ovih 12,2 odsto. Neće povećanje penzija u 2026. biti 2,3,4 ili 5 odsto, biće znatno preko toga. Da penzioneri ne misle da je ovo kraj, dolazi dodatno značajno povećanje penzija".

Foto: Informer

Minimalna zarada je 2025. vanredno povećana na 500 evra. Setimo se da je 2010. godine, u vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, minimalna zarada bila sramnih 155 evra. U januaru 2026., sledi redovno povećanje minimalca, kada će on dostići nivo od 551 evra. U vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, 400.000 ljudi je primalo minimalnu zaradu. Krajem 2025. godine samo 91.000 zaposlenih prima minimalnu zaradu. Broj ljudi koji prima minimalac će i dalje padati. Do kraja 2027. ili do početka 2028. godine, minimalna zarada če iznositi 650 evra. Setimo se da je 2012. godine, u vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, minimalna zarada pokrivala samo 27 odsto potrošačke korpe. Krajem 2025. minimalna zarada pokriva čak 65 odsto potrošačke korpe. Setimo se da se 2012. godine, u vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, za iznos minimalne zarade moglo kupiti samo 112 litara goriva, a krajem 2025. se moglo kupiti 346 litara goriva. Takođe, 2012. godine, u vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, za iznos minimalne zarade mogli ste da kupite samo 31 kilogram mesa, a krajem 2025. možete kupiti 90 kilograma mesa.

Šta je na kraju rasta BDP-a od 2,1% u 2025. godini? Rast BDP-a od 3%, tokom 2026. godine – eto šta je na kraju rasta BDP-a 2025. godine! U 2026. godini očekujemo rast BDP-a od najmanje 3%, a već 2027. očekujemo rast BDP-a od 5%. Srbija na računu ima četiri milijarde evra, uz rekordne devizne rezerve od 29 milijardi evra. Imamo rekordne rezerve zlata od 51,5 tona (Hrvatska ima samo 1,75 tona zlatnih rezervi), stabilan devizni kurs, nikada nižu nezaposlenost. Vlast Vučića i SNS je nezaposlenost svela na rekordno niskih 8,2%, nasuprot rekordno visokoj nezaposlenosti od 25,9% 2012. godine, u vreme kada je na vlasti bila sadašnja opozicija. Izveštaji iz novembra 2025. godine pokazuju da je Srbija jedna od zemalja sa najnižom stopom inflacije u regionu – 2,8%. Inflacija u Rumuniji iznosi 8,4%, u Crnoj Gori 4,8%, u Makedoniji 4,5%, u BiH 4,3%, u Mađarskoj 4,2%, u Hrvatskoj 4%, u Bugarskoj 3,8%.

Foto: Informer

O snazi srpske ekonomije svedoči i činjenica da udeo javnog duga u BDP-u iznosi 43,1 odsto, što je, dvostruko bolje od proseka Evropske unije, koji po poslednjim podacima iznosi 81,6% BDP-a. Mnogo razvijenije ekonomije od Srbije su prezadužene, pa je tako javni dug Italije 136,3% BDP-a, Francuske 113,8%, Mađarske 76%, Nemačke 62,4% BDP-a. Setimo se da je javni dug 2012. godine, u doba kada je na vlasti bila sadašnja opozicija, iznosio čak 79 odsto. O snazi srpske ekonomije svedoči i činjenica da je 13 godina unazad stabilan kurs dinara prema evru. Tako dug period stabilnosti domaće valute nije ostvaren nikada do sada. Stabilan kurs dinara prema evru je važan za građane i njihov životni standard, zbog toga što onda postoji jasno vidljiv realni efekat povećanja plata, penzija i minimalne zarade. Stabilan kurs dinara prema evru je važan i za privrednike.

Foto: Informer

Opozicija se zbog našeg niskog javnog duga, najčešće služi obmanama kada govori samo o apsolutnom iznosu javnog duga – koji je sekundarna i ne previše bitna stvar. Opozicija govori primitivnu neistinu da je Srbija prezadužena. Važan i istinit je samo odnos javnog duga prema BDP-u, jer jedino taj podatak govori o održivosti javnih finansija, zbog toga što pokazuje koliki je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira. Jedino odnos javnog duga prema BDP-u pokazuje snagu i veličinu srpske ekonomije. A taj odnos je izvanredan. Najbolja potvrda za to je i investicioni kreditni rejting koji je Republika Srbija dobila po prvi put u istoriji.

U 2026. će biti opredeljeno 2,5 odsto srpskog BDP-a, ili 277 milijardi dinara, u opremanje vojske. Za nabavku nove savremene opreme, za uvođenje vojnog roka, za dalje povećanje plata u našoj vojsci. Jačamo Vojsku Srbije. Predsednik Vučić je nedavno rekao: „Specijalne policijske jedinice, biće neuporedivo bolje opremljene. I Žandarmerija i SAJ i Policijska brigada, SBPOK, UKP, sve koji rade na terenu, verujem da će ljudi biti zadovoljniji. Potpisali smo za vojsku pre dva dana ugovore od nekoliko milijardi evra. Treba da se osećate sigurno, proizvodimo sve za našu vojsku, kupujemo sve što je potrebno da bi zaštitili naše nebo“. Srbija danas ima eskadrilu od 15 aviona MIG 29. Srbija je od Francuske kupila eskadrilu od 12 novih aviona Rafal.

Foto: Informer

Do 2012. godine, bivša vlast u liku sadašnje opozicije je toliko uništila Vojsku Srbije da je samo jedan MiG-29 bio u mogućnosti da leti. Cela Evropa se naoružava, kao i zemlje našeg regiona. Neke zemlje regiona predstavljaju pretnju po bezbednost Srbije. Predsednik Vučić izjavio je 30.12.2025. da će Srbija u narednih godinu i po dana imati značajna ojačanja vojnih kapaciteta i da će se oni udvostručiti, sem ljudskih kapaciteta, koji će se uvećati za 30 odsto."Sve drugo uvećaćemo za 100 odsto i to jednim delom iz zemlje a jednim iz inostranstva. To je jedini siguran vid i način zaštite naše zemlje i odvraćajući faktor", istakao je Vučić. Predsednik je naveo da je siguran da ćemo sačuvati mir sopstvenom snagom, ne napadajući nikoga, ali posedovanjem velike odvraćajuće snage.

Foto: Informer

Predsednik Vučić je za 12 godina, izgradio više auto puteva, nego petorica vlastodržaca pre njega za 67 godina. Vučić je izgradio 623 km autoputeva. Gradi se 394 km. Uskoro počinje gradnja još 936 km auto puteva. Broz, Milošević, Đinđić, Koštunica i Tadić su za 67 godina izgradili samo 596 km autoputeva.

Predsednik Vučić je za 12 godina, izgradio više pruga, nego trojica vlastodržaca pre njega za 12 godina. Vučić je izgradio 216 km pruga. Đinđić, Koštunica i Tadić su za 12 godina izgradili 0 km pruga.

Predsednik Vučić je za 12 godina, rekonstruisao 27 puta više pruga, nego trojica vlastodržaca pre njega za 12 godina. Vučić je rekonstruisao 843 km pruga. Đinđić, Koštunica i Tadić su za 12 godina rekonstruisali 31 km pruga.

Predsednik Vučić je 30.12.2025. na godišnjoj konferenciji za novinare, saopštio ove podatke:

„Naš budžet za zdravstvo je blizu 5 milijardi dinara. Igradili smo velelepne bolnice, izgledaju kao svemirski brodovi, od KC Beograd, KC Niš, gradimo Tiršovu 2, porodilište u Beogradu i Nišu. Negde su u pitanju nove zgrade, negde rekonstrukcije. Mi smo 152 zdravstvena objekta renovirali ili izgradili (u 2025.). Gradimo 9 bolnica u ovom trenutku, mnogo domova zdravlja, povećavaćemo plate zdravstvenim radnicima. Nešto hoću građanima da ukažem, zbog emocije o deci i starima. Daću vam podatke za liste čekanja. Kada sam to predstavio kao ogroman problem u oktobru 2024., imali smo 65.000 lica koja su se nalazila na listi čekanja. Danas imamo za 36.000 lica manje na listi za čekanje. To će biti jedan od prioriteta za 2026. godinu“. Danas u Srbiji imamo samo 29.000 ljudi na listi za čekanje.

U prethodnoj, 2025. godini, u oblasti prosvete su nastavljena ulaganja u digitalizaciju, dualno obrazovanje, opremanje kabineta i infrastrukturu. Skupština Srbije je 6.3.2025. godine, na inicijativu predsednika Vučića, donela izmene zakona kojim je obezbeđeno dodatnih 12 milijarda dinara za visoko obrazovanje, čime je budžet za visoko školstvo povećan za 20 odsto. Takođe, Skupština je usvojila zakon koji je omogućio da samofinansirajući studenti koji su državljani Srbije, a upisani su na visokoškolske ustanove čiji je osnivač država, imaju pravo na povraćaj 50 odsto troškova na ime školarina. U 2025. završena je izgradnja ili dogradnja više od 15 vrtića, nastavljeni su radovi na izgradnji novih zgrada fakulteta, tehnoloških parkova i kompletnoj rekonstrukciji osnovnih i srednjih škola širom Srbije.

Foto: Informer

Skupština Srbije je 6.3.2025. godine, usvojila Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Zakon je popularno nazvan „Zakon o kreditima za mlade“. Narednih 6 godina država će subvencionisati kredite čiji je maksimalan iznos 100.000 evra. Na ovu pogodnost pravo imaju građani Srbije od 20 do 35 godina, bez obzira na to da li su zaposleni ili ne. Učešće iznosi samo 1 odsto.

Skupština Srbije je 16.6.2025. godine, usvojila Zakon o alimentacionom fondu. Osnovan je Alimentacioni fond Srbije za privremeno izdržavanje dece čiji roditelji ne plaćaju alimentaciju, pri čemu država preuzima naplatu duga od nesavesnog roditelja, a pravo imaju deca do 26 godina dok se školuju.

Vlada Srbije usvojila je 28.8.2025. Uredbu o ograničavanju trgovinskih marži na 20 odsto. Mera je počela da važi od 1. septembra. Uredba je usvojena na inicijativu predsednika Vučića, kao mera za snižavanje cena hrane u Srbiji.

Skupština Srbije je 22.10.2025. godine, usvojila Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, popularno nazvan „Zakon o legalizaciji“, koji je omogućio većini vlasnika bespravnih objekata da ozakone svoju imovinu i da dobiju pravnu sigurnost po načelu "svoj na svome".Donošenje ovog zakona omogućilo je ozakonjenje 4,8 miliona nelegalnih objekata.

Predsednik Vučić je 30.12.2025. izneo i sledeće podatke:

Od 2008. do 2012. godine samo 440 dece je lečeno u inostranstvu, a od 2012. do 2024. čak 5.873 dece je poslato u inostranstvo na lečenje.

Izdvajanje za retke bolesti u 2012. je bilo samo 130 miliona dinara, a 2025. je 10,2 milijardi. To je 90 puta više novca.

Godine 2008. nije bilo para za lečenje dece od retkih bolesti, 2012. je bilo para samo za osmoro dece. Danas lečimo 296 dece obolele od retkoh bolesti, izuzetno skupim lekovima.

Te 2012. godine za retke bolesti se izdvajalo samo 130 miliona, a sada 21,5 milijardi za lečenje retkih bolesti, što je 170 puta više.

Predsednik Vučić je tada rekao: „Samo da vidite koliko smo postali društveno odgovorniji, koliko više vodimo brige i računa o deci, i koliko nam je važno da pokažemo da nam je stalo do dece i do naše budućnosti“.

„Šta je na kraju, deca bi htela da znaju? Na kraju svih krajeva, uvek je jedan novi početak. Krajevi se potroše, počeci uvek traju. Početak – eto šta je na kraju!“- Duško Radović

Autor je poslanik i član predsedništva SNS Nebojša Bakarec

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.