Kolumna Dragutina Matanovića: Blokaderi bi ponovo da spaljuju Svetog Savu

Kolumna Dragutina Matanovića o blokaderskom skrnavljenju Svetog Save.

Veličina naroda ne meri se granicama već ljudima koji su mu dali smisao. Mnogo je velikana u viševekovnoj srpskoj istoriji, ali jedan prevazilazi ostale, jer njegovo delo i danas oblikuje duh srpskog naroda.

Sveti Sava, svetovno Rastko Nemanjić, rođen je oko 1175. kao najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. Još u ranoj mladosti se odrekao svetovnog života i zamonašio u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Kao sin srpskog vladara, i brat budućeg srpskog kralja, postavio je temelje moderne srpske države. Osnivač je prvih škola i bolnica, tvorac zakonodavstva, a bio je i književnik, učitelj, lekar, istaknuti diplomata... Izdejstvovao je 1219. autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, čime je srpskom narodu obezbedio duhovnu samostalnost i trajni institucionalni okvir – nešto što je nadživelo vladare, granice i epohe.

Sveti Sava, najveći Srbin svih vremena, kako ga je nazvao Mihajlo Pupin, bio je jedan od najuglednijih ljudi svog doba. Nije postojao dvor, čak ni u muslimanskom svetu u vreme krstaških ratova, gde se o srpskom princu i arhiepiskopu nije govorilo s posebnim poštovanjem. Prilikom njegove posete Jerusalimu, muslimanski vojskovođa, naslednik čuvenog Saladina, inače veoma surov prema hrišćanima, poslao je Savi Nemanjiću bogate darove, uz pozdrave i poruku da mu je čast što je njegovim teritorijama prošao tako značajan čovek.

Preminuo je u Trnovu 25. januara 1236. na povratku iz hodočašća u Jerusalim. Sahranjen je u manastiru Mileševa. Tokom Banatskog ustanka 1594, svestan kulta Svetog Save među Srbima, Sinan-paša je njegove mošti preneo u Beograd, a potom ih spalio na Vračaru. To je ujedno bila odmazda za ustanak, ali i pokušaj da se važna individua izbriše iz istorije. Međutim, ono što važi za druge narode, ne važi za Srbe. Sveti Sava je i danas najpoštovanija ličnost u srpskom narodu.

Mnogi su želeli da ospore njegovo delo. Ima takvih i u našoj SPC, poput Grigorija, vladike diseldorfskog, koji sebe neretko naziva i biskupom. Za njega je Sveti Sava roker i buntovnik, čovek koji je zarad sukoba sa ocem otišao u manastir, ne da traži Gospoda nego „da se suprotstavi vlasti“. Ova perfidno smišljena teorija je pokušaj da se Sveti Sava iskoristi za kampanju blokadera, u kojoj od početka učestvuje i ovaj „pravoslavni“ biskup.

Delo Svetog Save i mnogi drugi pokušavaju da izobliče, unište i spale. Ideolog blokadera Dejan ilić već je najavio da će iz škola biti izbačene srpske svetinje, manastir Gračanica i Sveti Sava, uz komentar: „Meni su moja deca dolazila uplakana iz škole i kažu dobili smo temu zašto najviše volim Svetog Savu. Ali meni moje dete kaže – ja ne volim Svetog Savu. Ne volim ga uopšte...“

A neka profesorka Ana Jovanović naziva Svetog Savu „retrogradnim i karijeristom“. Patron srpskog školstva i nauke, koji je obezbedio autokefalnost SPC, retrogradan? Zato što je verovao u duhovnu snagu srpskog naroda, u crkvu, u tradiciju, u porodične vrednosti, u značaj školstva i obrazovanja? Za razliku od ove blokaderke koja veruje u vouk kulturu i potrebu da mala deca samostalno određuju svoj pol, da majke 24 časa od rođenja svog deteta imaju pravo da mu oduzmu život, da su narodi, suverene države, vera, porodica i deca balast modernog sveta.

Ne postoji strani turista koji nije posetio velelepni Hram Svetog Save i, fasciniran umetnošću i arhitekturom, preporučio svima da učine isto. Do pre 12 godina Hram je bio nedovršen, neoslikan, radovi na njemu su trajali decenijama, sve dok se predsednik Vučić lično nije angažovao, kako bi Srbija ispunila vekovnu narodnu težnju izgradnje najveće pravoslavne crkve.

Ali „u svetu blokadera“ sve što je Vučić pozitivno uradio u cilju napretka Srbije – od jačanja ekonomije, vojske, infrastrukturnih projekata do zdravstva, rekonstrukcije škola i rasta plata i penzija – negira se. Beskrupulozno napada. Sa željom da srpske kmetske duše Srbiju predaju u ruke i vlast stranaca. Neće nikada uspeti u tome. Predsednik Vučić je nepremostiva brana rušenju Srbije i rasrbljavanju srpskog naroda.

Na Savindan, u Velikoj Drenovi, mestu rođenja velikog patrijarha Germana i književnika Dobrice Ćosića, Vučić je otvorio rekonstruisanu školu. Time je udahnut novi život školi koja postoji od 1834. godine.

I zato blokaderske najave da će sve promeniti kada dođu na vlast zaista podsećaju na postupak Sinan-paše, koji je mislio da će spaljivanjem moštiju uništiti duh našeg naroda.

Međutim, kao što je tada narod znao da sačuva sećanje na Svetog Savu, tako će se i na sledećim izborima pokazati da ljudi koji pozivaju na rušenje, koji vređaju, pale i uništavaju, nemaju podršku u modernoj Srbiji. Pobediće trud, rad i vizija – pobediće svetosavlje.

P.S. Aleksandar Vučić: „Što se tiče mržnje Hrvata prema Srbima i svetosavlju, neće se to promeniti. I kada mislite da su već sve Srbe proterali, oni nemaju smisao u svom dnevnom delovanju ukoliko nije protiv Srba.“