Kolumna Dragutina Matanovića: Bes i ludačka mržnja monstruoznih blokaderskih mozgova

Kolumna Dragutina Matanovića o monstruoznom ponašanju blokadera.

Posle skoro 16 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, sada je sasvim jasno da su u vrhu organizacije protesta i blokada u Srbiji baš oni koji su i najodgovorniji za smrt 16 ljudi. Blokaderi i njihove kolovođe spremni su, po nalogu antisrpskih krugova, da sruše Srbiju samo da izbegnu odgovornost za ovu tragediju – i da za to okrive predsednika Aleksandra Vučića.

Određenim zapadnim centrima moći, koji režiraju obojenu revoluciju, takođe postaje sve jasnije da lideri „studentske liste“ ne mogu da pobede na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji. Znaju oni da narod neće na izborima podržati likove sa nadimcima Toman, Cvećarka, Ratkapna, Biznismen, Seks i Grad, Psiho, Profesor, Amerikanac, Pinokio. Da narod neće podržati antisrpsku i ustašku politiku blokaderskih ideologa Dinka Gruhonjića, Nataše Kandić ili Aide Ćorović.

Ova antisrpska grupacija, iznutra i iz inostranstva, nema ozbiljne kandidate sa kojima bi izašla na izbornu crtu Aleksandru Vučiću. Ali njih izbori i ne zanimaju, već isključivo nasilno preuzimanje vlasti uz pomoć stranaca. Za njih su izbori unapred „pokradeni“, jer u fotelje mogu da dođu isključivo putem nasilja i krvi na srpskim ulicama.

Zato im je plan da predsednika Vučića predstave kao nečoveka, ubicu, kriminalca. A sada i kao nekoga ko mrzi i muči čak i sopstvenu decu. To je učinio izvesni Dragan Stevanović, koji iz inostranstva objavljuje sliku Vučića i njegove ćerke, sa porukom da ga to podseća na neki „Epštajnov film“.

Kada uz pomoć antisrpskih medija sprovedete takvu dehumanizaciju neke osobe, time kažete da on ne zaslužuje da živi. Kao revolucionarni komunistički sudovi 1945, koji su Srbima unapred presuđivali rečima: „Na smrt“! Naređenje stranih nalogodavaca, koji vide koliko su male izborne šanse blokaderske liste, moralo bi da se ispuni do kraja. I bez pogovora. Na smrt!

Nije tačno da blokaderi nemaju baš nikakav program. Ali ne smeju javno da kažu da njihov program podrazumeva uništenje slobodne i suverene Srbije koju oličava Aleksandar Vučić. Da bi sprovodili projekat rasrbljavanja Srba i zaborava Jasenovca i genocida nad Srbima u NDH. Da na tacni predaju KiM, Vojvodinu i Rašku oblast. Da priznaju nepostojeći genocid u Srebrenici. I naravno, da zabrane Sprsku pravoslavnu crkvu.

Otuda ti silni udarci na stub suverenosti Srbije, na predsednika Vučića. Otuda njegova totalna dehumanizacija i kriminalizacija. Otuda laži o Jovanjici, paketima sa drogom na kojima je lik kolumbijskog predsednika, hajka koju vode Marinika Tepić i Žaklina Tatalović, otuda neprestane pretnje i napadi raznih Bakića, Teodorovića, Vidojkovića i Kulačina. I bezbroj drugih.

Histerični blokaderski oberšturmbanfirer Jovo Bakić ponovo je preksinoć u Ubu održao govor pun mržnje prema predsedniku Vučiću, rekavši okupljenima da „u Evropi nema takvog zločinačkog režima“. „Zabela, zatvor, robija i ništa drugo“, urlikao je Bakić u zanosu ludačke mržnje.

Trpi stoički predsednik Vučić ono što nijedan politički lider ni približno ne bi izdržao. A naročito besomučne napade na njegovu porodicu. Njegovu majku, ni krivu ni dužnu, godinama najstrašnije vređaju, govore da mu otac nije otac, udaraju po bratu i starijem sinu, ali i po mlađem. Ponovo i na Vučićevu ćerku, za koju su lagali da ima vilu u Berlinu, u vreme kada je delila sobu sa zajedničkim kupatilom u studentskom internatu sa još tri drugarice.

Bes i atavistička mržnja antisrpskih blokadera su njihov jedini odgovor na uspehe Srbije. Kako još mogu da ocrne čoveka koji je za deset godina doneo pola miliona novih radnih mesta, izgradio više auto-puteva nego svi pre njega zajedno od 1945, utrostručio plate i penzije, završio velelepni Hram Svetog Save, što niko u prethodnih sto godina nije mogao.

Ne mrze monstruozni mozgovi njega samo zbog toga već prvenstveno zato što čuva suverenu i nezavisnu, slobodnu Srbiju, što je vojno i ekonomski jača. Što uprkos svim pritiscima ne uvodi sankcije Rusiji i razvija snažne odnose sa moćnom Kinom. Što pronalazi puteve saradnje i sa Trampovom Amerikom. Što vodi politiku brige o svakom Srbinu na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori… Što na sebe preuzima sve najgore i najteže stvari koje niko pre njega nije smeo i hteo.

Baš zato što znaju da su nemoćni pred njegovim patriotizmom i ogromnim radom, oni žele da ga psihički i fizički unište. Da ga slome najpokvarenijim metodama. Vučić nema iza sebe moćnike ovog sveta, on je ponosni lider jedne male ali ponosne zemlje. I iza sebe ima samo svoj narod.

Narod koji neće dopustiti da kmetske i prodane duše i lideri liberalne kvazielite preuzmu vlast u Srbiju, unište je i svedu na beogradski pašaluk.

P.S. Aleksandar Vučić: „Zamislite kako bi izgledala Srbija, kakva bi mržnja vladala, kakav bi se progon slobodoljubivih ljudi sprovodio u ovoj zemlji, da oni, ne daj Bože, dođu na vlast.“