Kolumna Dragutina Matanovića: Hrvatska – dijagnoza nacističke bolesti

Kolumna Dragutina Matanovića o Hrvatskoj i nacizmu i fašizmu u toj zemlji.

Josip Dabro, hrvatski zastupnik i bivši ministar poljoprivrede u vladi premijera Plenkovića, nedavno je snimljen kako peva pesmu „Kad je Stjepan Radić umirao“, pri čemu je dodao reči: „U Madridu grobnica od zlata, u njoj leži vođa svih Hrvata“, koje se odnose na ustaškog poglavnika Antu Pavelića.

Hrvat Ante Pavelić nesumnjivo je najmonstruoznija ličnost na Balkanu i jedan od najozloglašenijih zločinaca 20. veka. Pod njegovom komandom u NDH izvršen je genocid nad srpskim narodom na najokrutniji mogući način. Logori, poput Jasenovca, Stare Gradiške, i druga stratišta gde su surovo ubijani Srbi, potom Jevreji i Romi, simbol su zločinačke ustaške ideologije koja je ubijanje srpskog naroda uspostavila kao državnu politiku.

U ovim logorima postojale su posebno konstruisane sprave za sadističko mučenje i ubijanje, uključujući i „srbosjek“ – nož za takmičenje u brzom klanju Srba. Zločini nisu bili stihijski, nego pažljivo planirani i organizovani, čak su izrađeni i kazani za pravljenje sapuna od tela Srba.

U ovim zločinima učestvovali su i sveštenici hrvatske Rimokatoličke crkve. Primera radi, fratar Srećko Perić, u prvim danima rata, izjavio je: „Koljite sve Srbe, a prvo moju sestru koja je udata za Srbina. Kada završite svoj posao, ja ću vas ispovjediti i osloboditi grijeha.“ Njegov govor bio je uvod u jednodnevnu likvidaciju čak 5600 Srba.

Tadašnji kardinal Stepinac je prećutno podržavao genocid. Stepinac, koga je veliki italijanski istoričar Marko Aurelio Riveli sa pravom nazvao „nadbiskup genocida“, 18. maja 1941. u pismu papi Piju XII navodi: „Vjerujem, kad bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici (Srbi pravoslavci) bi bili posve likvidirani iz Hrvatske.“ Danas, Hrvati se bore da se upravo Stepinac, jedan od ideologa genocida, proglasi za sveca.

U savremenoj Hrvatskoj, u kojoj Pavelića veliča zastupnik u Saboru, ne može se reći da je kriv poglavnik ili skoro stogodišnji ustaški pokret, nego nasleđe nacističke ideologije duboko ukorenjeno u svesti većine građana Hrvatske. Ovde nije reč o pojedincu obolelom od virusa ustaštva nego o dijagnozi koja ukazuje na prisustvo nacizma i ustaštva u hrvatskom narodu. Grafiti poput „Ubij Srbina“ i „Srbe na vrbe,“ koji su česti u hrvatskim gradovima, i druge ustaško-nacističke krilatice, ukazuju jasno da je današnja Hrvatska institucionalno neonacistička država.

Galit Peleg, ambasadorka Izraela u BiH, oštro je protestovala zbog organizovanja koncerata Marka Perkovića Tompsona nedavno u Širokom Brijegu, ocenivši da su ti događaji poslužili za veličanje neprihvatljive ideologije nacizma. I to je suština. Hrvatska elita i Rimokatolička crkva decenijama pokušavaju da razdvoje ustaštvo od nacizma. I da ogromnu većinu Hrvata koji su u Drugom svetskom ratu bili ustaše i nacisti prikažu kao obične, zavedene ljude. Ta ideološka prevara se mora stalno razbijati u paramparčad. Ustaški pozdrav „Za dom spremni“ je nacistički pozdrav „Zig hajl“! Hrvatsko ustaštvo je neskriveni i očigledni nacizam! I u periodu 1941–1945. i u današnje vreme.

Za Srbiju, ovakve pojave nisu interna stvar druge države, već razlog za zabrinutost. Sveža su i bolna sećanja na zločine ustaškog režima, potom i na zločinačku „Oluju“, kada su Srbi pobijeni i proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Podržavanje i romantizovanje ustaštva u Hrvatskoj je otvorena provokacija i težnja za ponavljanjem istorije.

Povodom susreta Andreja Plenkovića i Aljbina Kurtija, na marginama bezbednosne konferencije u Minhenu, predsednik Vučić je izjavio: „Baš lepo, žele da nam nacrtaju dodatno šta rade... Ja im čestitam na moći i snazi, uspeli su da nas zabrinu, i u skladu sa tim preduzimaćemo korake.“

Srbija se graniči sa državom u kojoj se veličaju nacizam, nacistički simboli i poglavnici genocida nad srpskim narodom. Srbija, koja se zalaže za mir, stabilnost, napredak i saradnju, neće dozvoliti da se istorija ponovi. Zato predsednik Vučić predano i ubrzano jača Vojsku Srbije najmodernijim naoružanjem i vojnim tehnologijama, povećanjem broja i opremljenosti elitnih odreda i standardom života profesionalnih vojnika. Zna odlično Vučić da Srbija mora biti pripremljena i ekonomski i vojno snažna da se odbrani od onih koji bi u slučaju većeg rata pokušali da okupiraju našu zemlju.

Brisel uopšte ne reaguje na buđenje i snaženje nacizma i ustaštva u Hrvatskoj. Ćutanje nikako nije neutralnost, a ponizni Hrvati su kroz istoriju oduvek slušali svoje gazde sa Zapada. Hrvatska je danas lakmus nacizma, koji se izgleda na velika vrata vraća u Evropu. Savezništva fašista ponovo se obnavljaju, verovatno u cilju pohoda na Rusiju, kako bi joj se osvetili jer je Evropu oslobodila od nacizma.

Hrvatska ponovo priprema svoje ustaške legije za novi Staljingrad. Nijedan hrvatski bojovnik, ustaša i crnokošuljaš nije preživeo Staljingradsku bitku u februaru 1942. godine. U eventualnoj novoj borbi za Volgograd, kako se sada zove Staljingrad, čeka ih ista sudbina.

P.S. Aleksandar Vučić: „Savezi se prave da iz različitih pravaca napadnu Srbiju. Nećemo biti iznenađeni, kao što smo 1995. prećutali savez Hrvata i Bošnjaka.“