Kolumna Dragutina Matanovića: Napad na Maticu srpsku je napad na našu Srbiju

Kolumna Dragutina Matanovića o napadu blokadera na Maticu srpsku.

Na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, održana je Svečana akademija povodom dva veka postojanja Matice srpske. Nažalost, ovu veličanstvenu ceremoniju, posvećenu postojanju najstarije kulturne, naučne i književne institucije, pokvarila je rulja blokadera, koji su pokušali da spreče održavanje svečanosti, uz salvu uvreda upućenih učesnicima manifestacije.

Predvođeni aktivistima Srđanom Milivojevićem (DS), Robertom Silberholcom i drugima, uz podršku blokadera koji su autobusima doputovali iz drugih gradova, uznemiravali su građane, uz antisrpske i bogohulne povike patrijarhu Porfiriju i mitropolitu Joanikiju.

U svojoj istoriji, Srbija ovakav skandal nije zapamtila, osim tokom najgore okupacije. Navodni politički obračun blokadera, ogolio je njihove stvarne namere – sukob sa srpskom istorijom, tradicijom, duhom i kulturom, koje bi da zabrane, unište i obrišu. Ovog puta, na njihovom nišanu – ne slučajno, našli su se crkveni velikodostojnici i kulturna institucija od velikog istorijskog značaja za Srbiju.

Matica srpska osnovana je pre 200 godina u Pešti, van granica tadašnje srpske države, ali u središtu srpskog duhovnog prostora. Sve vreme je predstavljala jednu od najznačajnijih srpskih kulturnih ustanova. Nadživela je carstva, monarhije, kraljevine, jugoslovenske federacije, komunizam, dosizam...

Ipak, ono što nisu uništili Habsburzi, Makenzen, Hitler i Tito, pokušali su blokaderi, pokazajući da se istorija na ovim prostorima ponavlja, naročito kroz pokušaj uništavanja kulturnih institucija i Srpske pravoslavne crkve. Gotovo na isti način, u doba zloglasne NDH, uz podršku Rimokatoličke crkve, započeti su progoni sveštenika i egzekucije crkvenih prvaka, jer su oni oduvek predstavljali simbol kulture i izgradnje jedne nacije.

Zločini krvavih hrvatskih nacista – ustaša – po selima Korduna, Like, Banije, istočne Bosne, Krajine, širom NDH, razrušene pravoslavne crkve i poubijani sveštenici, svedoče da su pravoslavni Srbi, kao trećina tadašneg stanovništva, predstavljali „remetilački“ faktor u očima vladajuće hrvatske elite i za Rimokatoličku crkvu. Usledila je realizacija genocidnih planova stvaranja čistog etničkog prostora za hrvatsku naciju. Srpska pravoslavna crkva je bila prva žrtva.

Biblijsko stradanje Srba pravoslavne vere u NDH nije sprovođeno samo kroz surovo ubijanje, već i uništavanjem srpskih hramova – srušeno ih je oko 450, a oštećeno preko 800, kao i prisilnim katoličenjem pravoslavnog stanovništva. U NDH je pokatoličeno oko 250.000 pravoslavnih Srba. Tako navodi „nadbiskup genocida“ Alojzije Stepinac 18. maja 1941, u pismu papi Piju XII. Pojedini rimokatolički sveštenici „dobrovoljno“ su prekrštavali nesrećne ljude uz reči: „Bog je na nebu, ustaše su na zemlji, a posredi je Jasenovac, pa vi vidite šta ćete“.

Direktni napad blokadera u Novom Sadu na SPC podseća i na vreme komunizma, još jedne pošasti za Srbiju i Srbe. Nakon 1944. Brozovi komunisti su SPC posmatrali kao reakcionarnu snagu i pretnju njihovom novom poretku. Sprovodili su hapšenja i egzekucije velikog broja sveštenika i javno ponižavali sveštena lica, kako bi se pokazalo da to nisu Božiji ljudi, nego niža bića. Poznate su priče o „jahanju popova“ – sveštenik je bio primoran da klekne na „sve četiri“, dok bi mu mladi skojevac seo na leđa i terao da ga nosi kroz selo ili crkvenu portu. Skandal u Novom Sadu pokazuje isti ideološki obrazac – blokaderi su pozivali da se „zajašu popovi“.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, koji je žestoko izvređan u Novom Sadu, naslednik je trona Joanikija Lipovca, takođe mitropolita crnogorsko-primorskog, koga su komunisti 1945. mučili, a potom ubili – bez suda. I danas je nepoznato gde je sahranjeno njegovo telo.

Na napad na crkvu i Maticu srpsku reagovao je i narod – gnušanjem i prezirom. Blokaderi su zato odlučili da upute sramno izvinjenje. Izvinjavaju se oni koji su na svaki značajan crkveni i državni praznik, od Vidovdana do Sretenja, skrnavili sve vrednosti srpskog naroda, počev od države i crkve. Oni koji mašu barjacima republike Vojvodine i Sandžaka, kako nazivaju Rašku oblast, zabranjuju srpske trobojke, tradiciju Srpske nove godine unižavaju. Ali zato slave Noć veštica.

Predsednik Vučić je rekao: „Nisu se izvinili crkvi i javnosti, nego su rekli da se izvinjavaju mitropolitu Joanikiju jer je bio s njima od početka. Oni time kažu – mi smo bogovi. Mi odlučujemo ko je podoban. Ako nije podoban, zviždaćemo i čupaćemo za bradu“.

Događaji u Novom Sadu na proslavi 200 godina Matice srpske pokazuju da ovo nije borba za neke političke ciljeve. Ovo nisu protesti protiv Aleksandra Vučića, niti borba za demokratiju, pravdu i građanske vrednosti. Ovo je napad na našu Crkvu koja postoji osam vekova, jer ona simbolizuje duh naroda. Ovo je napad na Srbiju, srpsku državu i sve vrednosti srpskog društva.

Sve što su radile Osmanlije, Austrougari, hrvatske ustaše i njihova Rimokatolička crkva, kao i titoisti, danas je oličeno u postupcima blokadera koji poput njih pucaju u istu metu – u suštinu srpskog nacionalnog bića. Pod izgovorom borbe za „bolju Srbiju“, blokaderi i plenumaši se zapravo bore za Srbiju bez Srba. Isto kao i njihovi ideološki prethodnici.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće u budućnosti“.