Kolumna Dragutina Matanovića: Antisrpski trojni pakt nije balkanski performans

Srbija, ako želi da opstane, mora dobro da razume dubinu pretnje i opasnosti sa kojima se danas suočava. Godinu dana nakon što se američki potpredsednik Džej Di Vens na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji obrušio na Evropu, administracija Donalda Trampa, po navodima globalista, uvela je svet u eru „rušilačke politike“.

Poredak zasnovan na pravilima transatlantskog Zapada, koji je decenijama obezbeđivao njihov ekonomski prosperitet, danas je pod neviđenim pritiskom.

Nemački kancelar Fridrih Merc na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu je to formulisao bez uvijanja: „Zajedno smo ušli u eru koju ponovo vrlo otvoreno obeležavaju moć i politika velikih sila“. Oštro kritikujući Trampovu MAGA politiku nedvosmisleno je rekao da će Nemačka postati ubedljivo najjača vojska u Evropi. I da podrška Ukrajini ostaje bezrezervna. Evropski jastrebovi su sigurni da kraj rata u Ukrajini nije blizu, verujući da je pitanje teritorija nerešivo. Njihova politika usmerena je na dalje iscrpljivanje Rusije, ubeđeni su da će to dovesti do njenog vojnog poraza.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na „reorganizaciju evropske arhitekture bezbednosti“, ocenjujući da je ona proizvod Hladnog rata. Najavljujući raspravu o evropskom nuklearnom okviru, na smetlište istorije je bacio ideju iz 2019. o „Evropi od Lisabona do Vladivostoka“.

Kina protiv SAD vodi odlučujuću bitku na polju vojne i civilne tehnologije, veštačke inteligencije i svemirskih sistema. Istovremeno, Bliski istok ponovo ključa, a tenzije između Izraela, SAD i Irana prete da prerastu u sukob koji bi doveo do šire geopolitičke konfrontacije.

U okolnostima kada se svetski poredak ubrzano menja, i dok već duže od godinu dana imamo snažne pokušaje obojene revolucije i destabilizacije Srbije izazvane spolja – istovremeno se oko naše zemlje steže obruč trojnog vojnog saveza. Posle Zagreba, i u Skadru je održan trilateralni sastanak načelnika generalštabova Hrvatske i Albanije i komandanta tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga. Dogovoren je nastavak vojne saradnje u izradi zajedničkih vojnih akcija „u skladu sa strateškim konceptom NATO-a“.

Zadatak načelnika generalštabova nije razmatranje stanja vojnih rezervi i naoružanja. Niti usvajanje zajedničkog modela vojničkih čizama. Zadatak načelnika generalštabova su taktičke i operativne pripreme za vojni sukob.

Albanski ministar odbrane Piro Vengu kaže da je time učinjen još jedan korak u okviru sporazuma Albanije, Hrvatske i Prištine o saradnji u oblasti odbrane. Najavio je da će 2026. biti održana zajednička vojna vežba ovog „trojnog pakta“.

Predsednik Vučić je u Minhenu poručio: „Formiranjem vojnog saveza Hrvatske, Prištine i Tirane mi smo i te kako ugroženi“. Podsetio je na 1995. i pasivnu politiku tadašnje vlasti: „Nećemo biti iznenađeni kao što smo prećutali savez Hrvata i Bošnjaka 1995, iako su time upravljali Amerikanci. Mi smo se pravili kao da ništa ne razumemo. Republika Srpska tada nije dala vojsku da pomaže Krajini, pa je zamalo Banjaluka pala.“

Formiranje vojnog saveza Zagreba, Tirane i Prištine nikako nije protokolarni gest, nije nikakav balkanski igrokaz. Ovo je potez sa ozbiljnom strateškom pozadinom. Srbija nije član nijednog formalnog vojnog saveza i svoje saradnje gradi kroz vojnotehničke aranžmane, bez ofanzivne orijentacije.

Nema odgovara na jednostavno pitanje – zašto je dodatni bezbednosni okvir potreban državama koje su već u NATO sistemu, ili Prištini koja je NATO protektorat? Odgovor je prećutao i generalni sekretar NATO-a Mark Rute, koji je samo izjavio da Alijansa „pažljivo prati situaciju“ na Zapadnom Balkanu. Nesumnjivo je da formiranje ovog vojnog saveza nije bilo moguće bez blagoslova NATO-a.

Novi vojni savez Zagreba, Tirane i Prištine ima više ciljeva – od pripreme za ulazak tzv. Kosova u NATO, do kreiranja osnova nekakve „Velike Albanije“. Ali glavni cilj je stvaranje okvira za buduće krizne scenarije, naročito u slučaju šireg sukoba Evrope i Rusije. Evropski i globalistički politički centri sa „jastrebovskim” pristupom Rusiji ne znaju koje će im snage biti neophodne za eventualni istočni front u budućnosti. Ne treba im u toj računici neutralna i nezavisna Srbija. Oni to čitaju kao – „neposlušna Srbija“. Zato bi tada naša zemlja mogla biti vojno napadnuta iz više pravaca.

Srbija ne potcenjuje signale koji stižu iz okruženja. Vučić jasno upozorava: „Savezi koje prave protiv nas nisu napravljeni da bi bili druga ili peta vest u informativnim emisijama, već da bi aktivno delovali protiv nas i da bi se napravilo jedinstveno polje delovanja bez kamička u cipeli, a Srbija je kamičak u toj cipeli“.

Odgovor Srbije nije agresivan. Odgovor Srbije je odvraćajući. Predsednik intenzivno ulaže u modernizaciju naše vojske, nabavku savremenih raketnih i protivvazduhoplovnih sistema i jačanje ukupne odbrambene sposobnosti. U vremenu globalnih potresa, mali opstaju samo ako su dovoljno snažni da odvrate svaku pretnju. Cilj nije sukob već očuvanje sopstvene bezbednosti i mudro vođenje politike u sve neizvesnijem međunarodnom okruženju.

P.S. Aleksandar Vučić: „Kada formirate vojni savez na Balkanu, to se ne završava obično dobro. Ali naša snaga je brzo narastajuća, ogroman novac ulažemo, ljudi ne sanjaju šta sve imamo i nabavljamo“.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.