Naseliti KiM Albancima i tako osigurati vladavinu Kurtiju: Ovo je jeziv plan - udariti na Srbe i očisti ih represijom

To što na bezmalo svakoj kući na tzv. Kosovu, pa i na Kurtijevom radnom stolu stoji zastava Albanije, što za povratak proteranih Srba nema ni minimum uslova, naprotiv, i to ne smeta ni "kosovskim" zakonima ni zapadnim ambasadorima po Prištini, posebna je priča.

Kurtijev ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja saopštio je pre koji dan da je vlada ove samozvane "države" usvojila nacrt zakona o državljanstvu, kojim će albanska dijaspora dobiti značajne olakšice i povlastice za ponovno sticanje tzv. kosovskog državljanstva, javlja RT.

- Kao što smo se obavezali u decembru prošle godine, danas smo na sednici vlade usvojili nacrt zakona o državljanstvu, koji donosi važne promene u ponovnom sticanju, dobijanju, registraciji i gubitku državljanstva "Kosova" - izjavio je Svečlja.

Najavljene izmene, odnosno olakšice, odnose se pre svega na Albance iz dijaspore koji su radi sticanja državljanstva neke od zapadnih zemalja bili prinuđeni da se odreknu državljanstva ove nazovi države. Sada će oni imati mogućnost da to državljanstvo ponovo steknu kroz pojednostavljenu proceduru.

- Umesto dosadašnjih devet dokumenata, biće dovoljna jedna jednostavna prijava i jedan dokaz da lice nije osuđivano u državi u kojoj živi - rekao je Svečlja dodajući da je "rok za razmatranje, koji je bio šest meseci, sada smanjen je na 30 dana", dok će sam proces biti besplatan.

Foto: profimedia

Podaci ministarstva unutrašnjih poslova tzv. Kosova govore da se od 2008. do 2024. godine oko 57.000 uglavnom Albanaca sa KiM, manji broj Goranaca ili Bošnjaka, odrekao državljanstva tzv. Kosova. U periodu od 2020. do 2024. godine to je uradilo 17.500 građana, a samo tokom 2024. oko 1.300.

Naravno, ovo su zvanični podaci ministarstva samoproglašene države u čiju se verodostojnost može posumnjati pa je prema tome otvoreno pitanje koliko će Albanaca iz dijaspore tražiti povrat u "kosovsko državljanstvo". Važno je i to, ali je još važnije što novi zakon, nove povlastice, lepo zvuče za uši dijaspore koju Kurti podržava i koja voli Kurtija i za njega redovno listom glasa.

Foto: Printkstin/Jutjub/ DRM News

Podaci "kosovskog ministarstva" o broju iseljenih Albanaca govore o višestruko većim brojevima. Tako je ovo ministarstvo početkom 2024. godine konstatovalo da se za četiri godine, od 2018. do 2022. sa Kosmeta, zvanično, iselilo 156.000 ljudi, odnosno, 8,85 posto stanovništva. Samo od 2020. do 2022. sa Kosmeta je, prema ovim podacima, emigriralo skoro 100.000 ljudi. Pomenuto ministarstvo tada je saopštilo da je 1. aprila 2011. u inostranstvu živelo 703.978 državljana "Kosova" a da je taj broj do kraja 2022. porastao na skoro 950.000.

Drugi izvori govore da je Kosovo i Metohiju od 2008. do 2023. napustilo 375.000 ljudi, ili oko 25.000 godišnje, a broj učenika u istom periodu smanjen je za oko 100.000, odnosno za trećinu.

Naravno, suština čitave ove priče, pored ostalog, jeste da će se svi Albanci koji se vrate u "kosovsko državljanstvo" tim činom vratiti i na biračke spiskove. A, poznato je od ranije da je dijaspora glavni rezervoar glasova za, na Kosovu vladajuće Samoopredeljenje, stranku čiji je lider Aljbin Kurti.

Foto: Foto: Tanjug/Bojan Slavković

Sam Kurti čitavu prošlu godinu, a posle redovnih izbora sredinom februara 2025. na kojima je izgubio većinu, iskoristio je da nove, vanredne parlamentarne izbore prevuče do poslednjeg vikenda te godine kada se na "Kosovo", tokom božićnjih i novogodišnjih praznika vraća dijaspora. To mu se na kraju i isplatilo da je glasovima dijaspore uspeo da vrati većinu u parlamentu.

"Kosovski organi" tada su dali procenu da je uoči praznika i izbora na KiM sa Zapada stiglo 500.000 Albanaca, pa je uz uslov da je njih dve trećine imalo pravo glasa merodavna procena bila da su ustvari oni rešili pitanje pobednika na izborima, odnosno da je njihovim glasovima Kurti ponovo obezbedio većinu u skupštini.

Dobro upućeni u prilike na KiM sada procenjuju da bi, ako zakon bude usvojen do kraja aprila, zahtevi za upis mogli da budu obrađeni do kraja maja, taman za upis u biračke spiskove ukoliko vanredni parlamentarni izbori budu, po nekim predviđanjima, zakazani za početak juna kada dijaspora počinje da pristiže na godišnje odmore.

Foto: Foto: Tanjug/Bojan Slavković

Zanimljivo, usvajanje ovog zakona bilo je najavljeno za kraj prošle godine, ali tada nije moglo da se nađe u proceduri, jer je skupština bila raspuštena, a Kurtijeva vlada u tehničkom mandatu. Trenutno, dok teče rok od 34 dana koji je ustavni sud ostavio za izbor predsednika lažne države, skupština radi u punom kapacitetu, pa je sasvim moguće da zakon bude usvojen u narednih nekoliko nedelja.

- To je naravno apsolutno povezano i sa izborima koji se očekuju i to je generalno i dodvoravanje dijaspori koja jeste vrlo značajna baza Samopredeljenja i Kurtija. Na taj način će potencijalno neki Albanci koji žive u dijaspori moći da po jednostavnijoj i bržoj proceduri ponovo dobiju državljanstvo "Kosova". Time će steći biračko pravo i pretpostavlja se da će onda glasati za Samoopredeljenje na nekim predstojećim izborima. Ali ne samo oni, sigurno će cela porodica biti zadovoljna zbog toga, tako da ona može da nagradi to na nekim predstojećim izborima. To jeste nastavak podilaženja albanskoj dijaspori koje Samoopredeljenje čini, zato što je albanska dijaspora, veruje se, naklonjena toj stranci i uostalom pripisuje joj se i zasluga za njenu istorijsku pobedu u decembru prošle godine - izjavio je za "Kosovo onlajn" komentarušući najavljeno usvajanje novog zakona politikolog Ognjen Gogić.

Foto: profimedia

Što se tiče Srba na Kosovu i Metohiji, odnosno onih 230.000 koji su 1999. i kasnijih godina proterani sa svoje zemlje, na njih se ovaj zakon i odnosni i ne odnosi. Odnosi se ako se ima u vidu činjenica da će na ovaj način biti povećan udeo Albanaca, a smanjen broj Srba u ukupnoj bazi državljana "Kosova" kao i na biračkim spiskovima. Ne odnosi se ako je reč o povratku Srba čiji se broj godinama unazad može prebrojati ne u hiljadama, nego na prste jedne ruke.

Mimo ovog, zaslugama Kurtijeve vlasti, stalnim pritiscima, hapšenjima, presudama, zabranama, sa Kosova i Metohije se za poslednjih pet godina iselilo, po zvaničnim podacima Beograda, 20 posto Srba a sam Kurti nedavno je ponosno izjavio da je više Albanaca u Srbiji nego Srba na Kosovu i Metohiji i da je broj Srba pao ispod četiri posto.

I dok albanska dijaspora čeka novi zakon i nove olakšice, Kurti je i ovaj pravoslavni Vaskrs iskoristio da sunarodnicima na zapadu pošalje vesti kakve njihove uši vole da čuju. U Gračanici uz asistenciju policije poskidane sa javnih površina srpske zastave postavljene u čast velikog praznika.

To što na bezmalo svakoj kući na Kosovu, pa i na njegovom radnom stolu stoji zastava Albanije, što za povratak proteranih Srba ne postoji ni minimum uslova, naprotiv, i to ne smeta ni "kosovskim zakonima", ni zapadnim ambasadorima po Prištini, posebna je priča.

Ono što na Kurtijevom Kosovu važi za Albance, prosto, ne važi za Srbe.

BONUS VIDEO: