Nebojša Bakarec: Dva sjajna zakona o donorstvu organa u Skupštini!

Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa i o izmenama i dopunama Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima se omogućuje povećanje broja donora i obavljenih postupaka presađivanja tkiva i smanjenje liste čekanja za presađivanje tkiva, u cilju unapređenja zdravlja građana i kvaliteta zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse u ovoj oblasti.

Foto: Informer

Još u avgustu 2016., na potrebu za donošenjem Zakona o presađivanju ljudskih organa, ukazao je tadašnji predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić. On je tom prilikom, u razgovoru sa pacijentima koji su bili na listi čekanja za transplantaciju organa, uputio ličnu podršku novom Zakonu. „Razumem brigu, strepnju i trku sa vremenom svakog od ovih ljudi sa kojima sam danas razgovarao i znam da takav problem ima i stotine drugih kojima bi novi organ spasao život“, rekao je Vučić tada. Skupština Srbije je ogromnom većinom glasova „za“, usvojila Zakon o presađivanju organa 24. jula 2018. Inicijativu za ispitivanje ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa pokrenula je pred Ustavnim sudom Srpska radikalna stranka 21. septembra 2018. Ustavni sud je 2021. osporio pojedine odredbe ovog Zakona.

Na transplantaciju organa u Srbiji trenutno čeka između 1.700 i 1.800 pacijenata, na bubreg čeka 600 odraslih i 40 dece, na jetru čeka 90 pacijenata, na srce čeka između 50 pacijenata, na rožnjaču čeka 1.000 ljudi. Prema zvaničnim podacima za proteklu godinu, 63 pacijenta u Srbiji su izgubila život čekajući novi organ. U istom periodu urađeno je samo 30 transplantacija. Oni koji se sada protive ovom humanom Zakonu, a to su antisrpska opozicija i nekoliko antisrpskih NVO, u stvari se zalažu da u Srbiji umre oko 60 pacijenata godišnje, zbog nedostatka organa za presađivanje. Protivnici ovog Zakona iznose nesuvislosti o tome da je ovaj humani Zakon, prinuda nad građanima, da otvara prostor za zloupotrebe, krađu organa, da je protivustavan i slično. Zakon pruža mogućnost izbora svim građanima. Zakon podržavam zbog njegove nesporne ljudskosti i koristi po srpsko društvo. To je dobar Zakon, human Zakon.

Foto: Informer

Zakoni o donorstvu organa u svetu, dele se na dve grupe zakona: opt-in (izričit pristanak) i opt-out (pretpostavljeni pristanak). U opt-out sistemu se automatski smatra da ste donor osim ako se izričito niste prijavili u registar onih koji to ne žele. U opt-in sistemu morate izričito dati pristanak (potpisom ili donorskom karticom) da biste postali donor. Zemlje sa opt-out sistemom (pretpostavljena saglasnost) su npr. Austrija, Belgija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Portugal, Hrvatska, Singapur. Zemlje sa opt-in sistemom (izričit pristanak): SAD, Nemačka, Australija, Kanada, Japan, Meksiko, Španija, Bosna i Hercegovina. Istraživanje koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija, pokazuje da su u zemljama koje su usvojile princip „prećutne saglasnosti“ („Opt-out“), stope donorstva prosečno veće za 25 do 30 odsto, nego u državama koje traže izričitu saglasnost potencijalnog donora.

Šesti jun je bio nedavno i to je Nacionalni dan donora. Pozivam sve koji to žele da potpišu donorske kartice. Dva puta sam bio donor organa! Dva puta sam učestvovao u spašavanju života, dvoje izgorele dece, kojima je bila neophodna donacija i transplantacija kože. U junu 2005., sam prvi put donirao kožu teško izgorelom dečaku iz Kraljeva Urošu Karoviću. Drugi put sam donirao kožu u januaru 2006., teško izgoreloj devojčici Milani Šukundi iz sela Prigrevica, kod Apatina. Bio sam na VMA dva puta po 10 dana, posle dve teške operacije. Svaka takva operacija znači da se skida koža sa obe butine, ukupno 15 odsto telesne kože, koja se koristi da prekriju izgorele regije žrtve. Davalac krvi sam od 1993. Organe sam zaveštao na VMA, 2005. godine i dobio donorsku karticu. Narodni poslanici Srpske napredne stranke su 8. maja 2015. godine, potpisali donorske kartice u Domu Narodne skupštine. Takođe, 8. septembra 2017. godine, odbornici SNS i SPS u Skupštini grada Beograda su potpisali donorske kartice. Tada sam ponovo potpisao donorsku karticu.

Foto: Informer

Nažalost, opet se javljaju nihilisti antisrbi koji se protive svemu, pa i dobrobiti koje će doneti ovaj zakon. 6. februara 2026. su Građanske inicijative, Helsinški odbor, JUKOM, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, ANEM i Fond B92 čiji je direktor Saša Mirković, a predsednik Upravnog odbora Veran Matić, objavili saopštenje u kome iznose neistine o ovom zakonu. Najavili su da će podneti Inicijativu za ispitivanje ustavnosti ovog zakona. Nažalost, hajci protiv ovog zakona pridružio se i poverenik za zaštitu ravnopravnosti, čiji službenici, a službenici ove države, idu po medijima i pljuju ovaj zakon.

Foto: Informer

Sve kritičare zakona, pitam da li bi oni primili organ kada bi im to bio jedini lek i upućujem ih da odu na klinike gde leže pacijenti koji čekaju organ ili pacijenti na dijalizi. Što se tiče svakoga od nas, pa i nehumanih kritičara ovog Zakona, mnogo je verovatnije da ćemo imati potrebu za organom u nekom trenutku svog života, nego da ćemo biti donor posle smrti. Biti human, nije teško, ali je nepodnošljivo lako biti nehuman. Dovoljno je da neko bude zaslepljen mržnjom prema Vučiću i SNS-u i da automatski odbacuje sve što vlast predloži. Donošenje ovog Zakona je prilika da naše društvo konsenzusom pokaže da je doseglo jedan visok nivo svesti i ljudskosti.

Foto: Informer

Pozivam sve građane da dođu 27. juna na skup Srpske napredne stranke, ovde ispred Skupštine, gde ćemo predstaviti plan i program, pokazati brigu o ljudima, reći im šta mogu da očekuju, kakve plate, penzije, kakvu politiku, koje će ime naše liste biti, i još jednom ćemo pružiti ruku neistomišljenicima. SRBIJA POBEĐUJE!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS