Kolumna Dragutina Matanovića: Pucanj u Vučića je pucanj u Srbiju

Kolumna Dragutina Matanovića o napadima na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U analizi ubistva ili počinjenog zločina postroje tri elementa koji se nazivaju zlatnim trouglom istrage – motiv (zašto?), sredstvo (čime?) i prilika (kada?). Obojene revolucije imaju sličnu logiku – samo što one predstavljaju pucanj u državu.

Obojene revolucije su pokušaji promene vlasti u određenoj zemlji specijalnim dejstvima i hibridnim ratom. To je primena učenja drevnog kineskog vojnog stratega Sun Cua koji je još pre 2.000 godina shvatao da je indirektno ratovanje najefikasniji način borbe protiv neprijatelja.

Obojena revolucija u Srbiji je pucanj u predsednika Vučića. Zašto je Vučić na meti određenih stranih centara moći, organizatora i režisera događaja u našoj državi? On je sam odgovorio jednostavno i tačno na ovo pitanje – „Meni niko na svetu ne šalje mejl i kaže: ’Ovo ti je politika’!“

Vučić je demokratski izabran za predsednika 2022. sa preko 2,2 miliona glasova građana Srbije – ubedljivo u prvom krugu. Nije izabran da vodi državu tako što će sprovoditi instrukcije stranih ambasada. Nije izabran da bude politički epigon koji će se klanjati moćnima i izvinjavati neprijateljima. Nije izabran da zaboravi Jasenovac, Oluju i NATO agresiju. Nije izabran da ponavlja greške petooktobarskih revolucionara, da ostavi narod bez posla, bez autoputeva, modernih bolnica, DATA centara.

Vučić je upornim i osmišljenim dugogodišnjem radom izuzetno podigao srpsku ekonomiju i vojsku. Sačuvao identitet srpskog naroda, završio Hram Svetog Save i obnovio mnogobrojne manastire i crkve.

I sve to gradeći maestralno spoljnu politiku između Zapada i Istoka. Zato je njegovo rušenje motiv obojene revolucije. Zato što razgovara i sa predsednikom Kine i sa predsednikom Ruske Federacije, zato što je spreman na strateški dijalog sa Trampovom Amerikom. Pri tom se ne udaljavajući od Evropske unije. Ali, ta viševektorska spoljna politika nije po šablonu koju traže Brisel, London i Berlin. Za njih je Vučić nepouzdan saveznik, koji ne ispunjava njihove poruke.

Nije im po volji uspešna Srbija, vojno i ekonomski snažna, sa narodom koji zna svoju slobodarsku istoriju i spreman je da se bori za svoju državu. Sa oko milion ljudi koji su se strpljivo poklonili Pojasu Presvete Bogorodice. Neoprostivo za soroševsku globalističku Evropu!

Takav projekat se mora uništiti zbog onih sila koji Balkan vide kao trajnu zonu svojih geopolitičkih interesa. Ne sme se dozvoliti da Srbija sa državnikom Vučićem sama određuje svoju budućnost.

Zapad svoju politiku već decenijama vodi po istom obrascu – postoje mali i postoje veliki. Ono što je dozvoljeno Jupiteru, nije dozvoljeno volu. To nije samo politika dvostrukih standarda, to je politika proistekla iz neokolonijalne podsvesti najmoćnijih država EU.

A sredstva za realizaciju obojene revolucije su decenijama razvijana. Sve je jednostavno – upumpati veliki novac, stvoriti prozapadni nevladin sektor kroz decenije obuke, obezbediti “neovisne” medije, a u stvari političke platforme na gebelsovskim fundamentima, i formirati kolone intelektualaca, “kmetskih duša”, pre svega u školstvu, medijima i sferi kulture. To su šrafovi ogromne mašinerije kojom se upravlja sa Zapada. Društvene mreže su omogućile da ova mašinerija efikasno funkcioniše i u svoje “balone” ideološkog jednoumlja ubacuje ogroman broj građana.

Naravno, potrebno je imati narativ protiv Vučića, koji vodi nezavisnu i slobodarsku politiku Srbije. Njegova dehumanizacija, satanizacija i kriminalizacija su neophodni za uspeh poduhvata. Vučić se mora svakodnevno prikazivati kao nečovek, kao zlo, kao autoritarni lider koji vuče državu u propast.

Zato su sve manipulacije i medijske laži protiv njega opravdane. Njegova majka nije njegova majka, njegov otac nije njegov otac. Njegov najmlađi sin je hologram. Svaka optužba protiv njega prihvata se kao istinita. Nema potrebe za proverom, za dokazima. Poricanje ovih izmišljotina prikazuje se kao neosnovana propaganda.

Zato su protesti protiv njega moralno ispravni i pravedni. Zato su studenti “bogovi” – i kada uskraćuju drugima pravo na drugačije mišljenje. I kada brane ljudima da se slobodno kreću. I kada fizički napadaju i kada pale. A oni koji podržavaju Vučića su ćaciji. Sendvičari. Negativci.

U temeljima obojene revolucije je nevladin sektor. On predstavlja sredstvo za vođenje indirektne politike i za kontrolu školstva i kulture, koji su tradicionalno pod okriljem države. NVO sektoru nije cilj da osvaja vlast na izborima, već da prodire u državne institucije i da maksimalno slabi suverenitet nacionalnih država. Kroz postepeno razaranje klasičnog koncepta države, oni imaju ulogu da pruže lažni demokratski legitimitet organizacijama koje vladaju na globalnom nivou.

Ne igrajmo se gluvih telefona – peta kolona uspostavljena u Srbiji nije fatamorgana. Nju formiraju tajni agenti i prikriveni antidržavni činioci koji glume neutralnost. Ona je – precizno navođena municija neprijatelja Srbije.

Zato je normalno da neki Vladimir Đorđević, narodni poslanik Pokreta obnove Kraljevine Srbije, traži u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope u Strazburu da njegova država bude najstrože kažnjena!

I zapamtimo – sve što se dešava u Srbiji smišljeno je u neprijateljskim jazbinama regiona i Evrope. Sa ciljem da se uništi ekonomski napredna, nezavisna i suverena Srbija.

P.S. Aleksandar Vučić: „Kad pozivam ljude za 27. jun, ja ih pozivam ne da pokažu bes prema bilo kome, već da se okupimo pod zastavom Srbije“.