Kolumna Dragutina Matanovića: Ujedinjena Srbija – otvaranje novog poglavlja istorije

Kolumna Dragutina Matanovića o mitingu "Srbija jedna porodica" .

Veličanstven je bio miting „Srbija jedna porodica” ispred Narodne skupštine. Prema zvaničnim podacima MUP-a, bilo je prisutno preko 200.000 građana iz cele Srbije. I nošena je srpska zastava dugačka skoro 500 metara i teška tonu.

Iz male poslastičarnice dva sata sam posmatrao kako reka ljudi ide Ulicom kralja Milana prema Narodnoj skupštini. Među njima je bilo i devojaka i mladića, i ljudi srednjih godina, i starijih. Video sam i nekoliko momaka pankerski obučenih i našminkane gospođe sa modernim slamnatim šeširima. I grupu bivših pripadnika specijalnih jedinica vojske sa bordo beretkama, ljudi koji su nesebično branili svoju otadžbinu na Košarama i širom Kosova i Metohije.

Oko 16 časova krenuo sam ka Skupštini Ulicom Svetozara Markovića i prošao pored zadnje strane škole „Vladislav Ribnikar”, gde je 13-godišnji dečak ubio devet učenika i radnika obezbeđenja. Na metalnoj ogradi škole postavljene su tablice sa njihovim imenima. Svaka tablica čuva sećanje na jedno dete i čuvara Dragana.

A Srbi su najstradalniji narod Evrope u 20. veku. Predsednik Vučić je pred svima nama otvorio knjigu ovih jezivih zločina nad srpskim narodom. Obeležavao je svake godine sećanje i na Jasenovac i na „Oluju” i na NATO agresiju. I to je važan segment njegove istorijske borbe za slobodarsku i nezavisnu Srbiju.

Na izvanredno organizovanom skupu, koji je pokazao snagu SNS-a, plato ispred Narodne skupštine i ulice koje gravitiraju ka njoj bili su prepuni. I ta masa prisutnih građana došla je tu da pokaže jedinstvo naroda, ali pre svega da čuje reči svog predsednika.

Vučić je rekao da je ovo „svakako poslednji put da se pred ovoliko naroda obraćam kao predsednik Republike”. Strani mediji su odmah preneli vest da je Aleksandar Vučić na istorijskom skupu najavio podnošenje ostavke u roku od nekoliko nedelja. A svojevremeno je antisrpska opozicija graktala da on nikada neće napustiti predsedničko mesto i da će na silu ostati na čelu Republike.

Ali ovo je kraj samo jednog poglavlja njegove političke uloge u borbi za interese Srbije. Služio je predano Srbiji 14 godina i kao potpredsednik vlade, i kao predsednik vlade, i osam godina kao predsednik Republike. Boreći se neumorno za ekonomski napredak Srbije i nacionalni preporod srpskog naroda.

U tom periodu bilo je izuzetno mnogo teških trenutaka. Svaki od njih su neki strani centri moći koristili da raspiruju mržnju u srpskom narodu i da pozivaju na proteste. Da ruše srpskog predsednika. I da Srbiju vrate pod komandu zapadnih ambasada.

Poslednjih godinu i po dana bili su najteži. Blokaderi i antisrpske kmetske duše pokušali su da preuzmu naše škole, naše sudstvo i da na svaki način, koristeći gebelsovske propagandističke platforme Šolakovih medija, izazovu građanski rat u Srbiji.

A Vučić ni u tim najtežim trenucima, trenucima njegove svakodnevne dehumanizacije i kriminalizacije, kada su režiseri obojene revolucije pokušavali da ga prikažu kao nečoveka, autokratu i zločinca – nije poklekao.

Ostao je uspravan, nastavljajući borbu za Srbiju. Nepokoran i hrabar kao u maju 2024, kada se u Njujorku borio da srpski narod ne proglase genocidnim. Njegov čin ogrtanja srpskom trobojkom na zasedanju Generalne skupštine UN bio je simbolički vrhunac te borbe. Moguće i inicijalna kapisla za pokretanje obojene revolucije. Ne zaboravimo da je moćna Nemačka bila glavni sponzor te rezolucije.

Za ovih 14 godina Vučićeve vlasti sačuvani su mir i stabilnost u Srbiji. Zaposleno je 550.000 ljudi više u odnosu na 2012, otvorene mnogobrojne fabrike širom Srbije, najmoderniji klinički centri i bolnice, završena je gradnja Hrama Svetog Save, dovedene desetine milijardi stranih investicija. Za samo 12 godina izgrađen je 651 kilometar auto-puteva i brzih saobraćajnica, više od 596 kilometara izgrađenih u prethodnih 70 godina, a gradi se još 435 kilometara. Pri svemu tome kurs dinara je sve vreme stabilan.

Mladi se ne sećaju revolucije 2000, kada su tadašnji žuti blokaderi silom oteli vlast. Kada je nezaposlenost bila na rekordnom evropskom nivou od 25,9%, a fabrike se svakodnevno zatvarale. Najbolji delovi srpske privrede bagatelno su prodavani strancima, uz velike lopovske provizije. Penzijski fond praktično nije postojao, a dinar je slabio na dnevnom nivou.

Nestajali su srpski nacionalni interesi. Izvinjavali smo se i agresorima, i našim neprijateljima. Mrtva tišina vladala je kada se odvojila Crna Gora, a zatim Priština proglasila otcepljenje.

Vučić je sve to promenio u kratkom periodu od 14 godina. Sada najavljuje veliko povećanje penzija do kraja godina. I to da je cilj države da za dve godine prosečna plata bude 1400 evra, a prosečna penzija 650 evra. I to će uspeti, nemam nikakvu sumnju.

Predsednik je predložio da se naša lista, pobednička, zove „Ujedinjena Srbija”. Da Srbi treba da razgovaraju jedni sa drugima, bez obzira na razlike u mišljenjima. Da nema mržnje među braćom, da se spreče bratoubilački sukobi.

Zato što samo ujedinjena i složna Srbija može uspešno u budućnost. Zato je važna pobeda liste „Ujedinjena Srbija” i otvaranje novog poglavlja istorije sa Vučićem kao premijerom. Jedino je on garant daljeg napretka Srbije. Jedino je on garant mira i stabilnosti.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nikome drugom nikada nisam hteo da služim, sem vama, građanima Srbije, i svojoj jedinoj otadžbini Srbiji.”