Kolumna Dragutina Matanovića: Na Vidovdan se sve videlo – ko su antisrbi, a ko je za mir i Srbiju

Kolumna Dragutina Matanovića o Vidovdanu.

Vidovdan nije samo crkveni praznik, već dan od posebnog značaja za srpski nacionalni identitet. Naš kosovski zavet za budućnost, naš izbor mučeničke smrti za pravdu i pravoslavnu veru. Kosovski boj se odigrao 1389. na praznik Vidovdan na Kosovu polju nedaleko od Prištine. To je jedan od najsudbonosnijih događaja u celokupnoj srpskoj istoriji, kada je nakon smrti cara Dušana i raspada moćnog Srpskog carstva knez Lazar Hrebeljanović okupio vojsku da bi zaustavio prodor turskog sultana Murata I.

Te godine srpski narod je odabrao da se bori. Ne da trguje, ne da daje svoje žene u hareme, a decu u janičare, već da se bori! Ako treba i da pogine. Ali da u tom boju potuče i najjaču silu tog doba i na bojnom polju pogubi njenog sultana. Jedinog turskog sultana koji je ikada igde poginuo na polju boja.

Vidovdan je pobeda slobode nad ropstvom, patriotizma nad izdajom.

Na Vidovdan 1914. student Gavrilo Princip ubio je tiranina – nadvojvodu Franca Ferdinanda, naslednika austrougarskog prestola u Sarajevu, centru Bosne i Hercegovine, koju je Beč anektirao 1908. godine.

I Slobodan Milošević je na Vidovdan 1989. održao čuveni govor na Gazimestanu, pred stotinama hiljada ljudi. Zato nije slučajno što su ga – po naredbi Zapada – petooktobarske srpske vlasti izručile antisrpskom Haškom tribunalu 12 godina kasnije. Ovo nelegalna i protivustavna odluka dosovaca bila je čin svesnog nacionalnog poniženja srpskog naroda.

Mogu da se razumeju nesrećne srpske porodice, prinuđene na danak u krvi koji su im nametnuli turski porobljivači. Ali je sasvim nerazumljiva odluka dosovskih izrabljivača Srbije. Novac? Politička ambicija? Strah od kazne? Teško je reći.

Iz ideoloških korena dosovskih petooktobaraca isklijali su današnji srpski blokaderi. Ni na Vidovdan 2026. nisu odustali od izazivanja građanskog rata u Srbiji. Po scenariju koji su napisali i režirali neki centri moći osovine Berlin-Brisel-London, uz aktivno i agresivno učešće poslušnika iz Zagreba, Sarajeva i Prištine. Sa ciljem da sruše predsednika Vučića i spreče Srbiju da postane vodeća ekonomska i politička sila na Balkanu.

Zato ne čudi izjava jedne studentkinje koja je negirala državu u kojoj živi, na blokaderskom skupu u Kraljevu, gde se okupilo oko 3.900 ljudi. Blokaderka je rekla – „vlasti takozvane Republike Srbije“. Nezamislivo! Nestvarno! I niko od prisutnih se nije izvinio. Niko se nije ni pobunio. Zato što svi oni žive u jednom „revolucionarnom“ ideološkom balonu. I zato što bi svi oni da unište Srbiju do temelja i na njenim zgarištima otpočnu život nekog „svog“ zamišljenog društva.

Blokaderi bi – opet po nalogu stranih sila – priznali nezavisnost tzv. Kosova, proglasili Srbe za genocidan narod i ukinuli Republiku Srpsku. Uveli sankcije Rusiji i prekinuli ekonomsku i političku saradnju sa moćnom Kinom. Ukinuli srpsko Svetosavlje i sve tradicionalne vrednosti našeg društva. Trovali decu i omladinu kroz lažne udžbenike, da nove generacije mladih odrastaju kao anacionalni, drugosrbijanci i antisrbi. Nametnuli svima vouk „kulturu“, koja zahteva da se sva deca vaspitavaju u LGBTQ+ duhu, bez obzira na uzrast, i bez znanja i pristanka roditelja.

I zato je važno kad se predsednik Vučić poklonio moštima kneza Lazara, rečima da je „naša obaveza da čuvamo svetinje koje smo nasledili i da ih ostavimo budućim pokolenjima. Samo narod koji poštuje svoju istoriju, svoju tradiciju i svoje svetinje može sa sigurnošću da gradi svoju budućnost“.

I zato je važno što je na Vidovdan organizovan prikaz novih i modernizovanih vojnih sredstava i sistema na vojnom aerodromu u Batajnici, a zatim i gađanja iz sredstava ratne tehnike na poligonu „Pasuljanske livade“. Mogli smo da vidimo kako dron Lanius-X ulazi u prostoriju i goni metu, nove granate, rakete, tenkove, višecevne bacače rakete, srpski „Oganj“ i „Vampire“, helikoptere H-145 koji su raketama uspešno pogađali ciljeve sa šest kilometara udaljenosti. Mogli smo da vidimo gađanje iz sistema „Pasars“ i „Pancir“, kao i avion MIG-29 koji nosi hipersoničnu raketu kineske proizvodnje C-400.

Srbija pod vođstvom predsednika Vučića pokazala je svoju vojnu moć. Američki vojni časopis Militari Voč je naveo da bi posle nabavke kineskog PVO sistema dugog dometa HQ-9 Srbija „mogla da ima najdalekometnije i najsposobnije kopnene sisteme protivvazdušne odbrane u Evropi“. Zato su frustracija i bes kuljali do neba u Zagrebu i Prištini. I to je bilo uočljivo preko napisa na društvenim mrežama kmetskih srpskih duša, svedenih na pitanje „zašto se Srbija naoružava?“

„Bolje smrt u podvigu nego život u sramoti“, to je postao tajni kod Srba koji se ispoljavao vekovima. To nekada možda nije bilo najisplativije, ali je uvek bilo tako. Junački i pravedno. Na Vidovdan, dan kada se sve vidi, branjena je srpska civilizacija i kultura, srpska posebnost. Biće branjena i ubuduće. I niko da ne sumnja – posebno naši unutrašnji i spoljašnji neprijatelji, domaće i strane ustaše – Srbija će biti odbranjena!

P.S. Aleksandar Vučić: „Ako bi Srbija bila napadnuta gubici neprijatelja bi bili veliki, malo ko u svetu bi krenuo na tako opremljenu zemlju“.