Kolumna Dragutina Matanovića: Napadi blokadera na srpsku porodicu

Kolumna Dragutina Matanovića o napadima na srpsku porodicu.

Tokom vekova ropstva i herojskog otpora neuporedivo jačim zavojevačima, srpski narod nije imao svoju državu. Zato Srbin oduvek sanja slobodu. U tome se razlikujemo od nekih drugih naroda, koji su uvek služili moćnicima, a državu su dobijali na tacni kao marionetsku tvorevinu. Često utemeljenu na zločinima i krvi nevinih. Tipičan primer toga je Hrvatska. I još neki.

Iako nije uvek imao državu, Srbin je imao svoju Srpsku pravoslavnu crkvu. I tako opstajao i u najtežim vremenima. Sanjao je i čekao slobodu, dan kada će trijumfovati pravda i Božji zakon. Svetosavlje – kao poseban, istorijski i državotvorno utemeljen srpski oblik pravoslavlja – vekovima je bilo zvezda vodilja u tamnim noćima ropstva i okupacije. I uvek je bilo sunce slobode, razvoja i napretka koje nas je obasjavalo onda kada smo bili najhrabriji. I kada su nas predvodili najmudriji.

Ali ni države, ni Crkve ne bi bilo – da nije bilo srpske porodice. Ona je i Crkva i država u malom. Utočište u teškim vremenima. Radost krsne slave. Mesto prvih, nesigurnih dečjih koraka. Porodica je tačka spajanja prošlosti i budućnosti. Dar predaka i zavet potomcima. Neprobojna tvrđava za naše neprijatelje, domaćinska trpeza za sve ljude dobre volje.

Porodica je poslednji bedem odbrane države. I iskra nade kada smo je gubili. Porodica je temelj državotvornosti, trezor i najverniji čuvar vekovnih tradicionalnih vrednosti. Snaga srpske porodice je temelj ujedinjene Srbije. Ako ne sačuvamo i ujedinimo naše porodice, i najhrabrija borba može da postane uzaludna. Za koga se borimo, ako ne za porodicu? Za šta – ako ne za Srbiju!

Narodi koji su se odrekli porodice, ili su dozvolili da im ukinu porodične vrednosti i zamene ih zapadnom „vouk“ kulturom koja prezire tradiciju, na sigurnom su putu da ostanu i bez crkve i vere. I na kraju – bez države. Takvi narodi moraju da strepe za svoju budućnost.

Važno je da se zapitamo – zašto blokaderi tako ostrašćeno i neprestano napadaju srpsku porodicu? Zašto bestidno udaraju na žene i majke? Pod noge bacaju naše svetinje, tradiciju, Crkvu. Pljuju bezočno naš identitet, odriču se srpskog imena i prezimena. Stide se žrtava koje je naš narod imao, a spremni su da puze i gmižu pred svakim zločincem nad nevinim Srbima.

Blokaderi rade svim silama na urušavanju jedinstva našeg naroda. Njihov program je slamanje srpske porodice, kao glavni preduslov slamanja društva i čitave države. Ne pamtimo u istoriji da su se u Srbiji politički protivnici obračunavali preko porodica. To blokaderi Aleksandru Vučiću rade već duže od 10 godina. 

I moramo zauvek da zapamtimo – napadi na porodicu predsednika Vučića su pretnja za sve građane. Sutra, ukoliko blokaderi eventualno i uz pomoć stranaca preuzmu vlast u Srbiji, slično će se dogoditi bilo kojoj porodici. Njima nijedna porodica nije sveta. Drukčije da politički mislite od njih – to bi postalo opasno i za vas i za vašu porodicu. Kao nekada u vreme turskih zulumćara i raznih okupatora.

Blokaderi kidišu kao hijene na srpsku porodicu. Kada uništavaju naše porodice, oni znaju da je to neophodno da bi zavladalo njihovo carstvo jednoumlja. Da čovek bude usamljena jedinka laka za manipulaciju. A tada će i Zagreb i Brisel biti zadovoljni.

Setimo se kako im je tokom njihovih blokada bilo svejedno kada u zaglavljenim automobilima sede nemoćni vozači sa decom, trudnice, stari i bolesni ljudi. Ali za njih oni i nisu ljudi. Oni su „ćaciji“ i treba ih uništiti. Ujedinjena i snažna Srbija je moguća samo ako je porodica bezbedna i sigurna.

Pojedini strani centri moći stoje iza ovakvog zla. Zajedno sa unutrašnjim neprijateljima, oni su kreatori svih manipulacija i laži. Zadatak im je da podele Srbiju i naše porodice. To svakodnevno rade preko svojih medija i društvenih mreža, ulažući ogroman novac. Moramo da razumemo – prvi korak ka razaranju države je unošenje mržnje. A prvi korak ka obnovi je – ujedinjenje Srbije i svake naše porodice.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ja ne želim da delim porodice, ne želim da delim Srbiju, želim nas sve zajedno ujedinjene oko istog stola i oko ljubavi prema našoj otadžbini.“