Kolumna Dragutina Matanovića: Studentska lista – sluge briselskih moćnika

U proteklom periodu, nevidljivi plenumi, iza kojih su dokazano stajali njihovi strani mentori, vešto su pokušavali da prevare narod zloupotrebljavajući tragediju u Novom Sadu. Studentski pokret predstavljan je kao organizacija bez lidera i šefova, slobodnomisleća grupa mladih ljudi koji žele promene.

Čim je došao trenutak da se sastavi izborna lista, pokazalo se da studenti nemaju pravo čak ni da odaberu svoje predstavnike. Pokazalo se da na „studentskoj“ listi nema nijednog radnika, poljoprivrednika – ali ni studenta! Pokazalo se i da je zbir godina svih kandidata sa „studentske“ liste za 1750 godina veći nego na listi „Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića! I onda kažu da „mladi pobeđuju“...

Iako su briselski moćnici još tokom blokada pokušali da u prvi plan stave rektora Vladana Đokića, koji je uvek bio poslušan sluga svojih gospodara, takozvani plenumi su ga vetirali, svesni da on jedino ima podršku stranih ambasada koje redovno obilazi. Na kraju su i stranci shvatili da rektor Đokić nema ni političkog znanja ni harizme i da ga treba zauvek ukloniti sa liste.

Dokaz da plenumi ne poseduju nikakvu stvarnu moć izneo je Milo Lompar, koji je već bio viđen kao nosilac Studentske liste. Umesto da stane iza konačnog izbora kandidata, Lompar se od liste ogradio, uz komentar da studentskom listom komanduje Bojan Pajtić, nekadašnja uzdanica Demokratske stranke. Njegova poruka bila je jasna: iza navodno spontanog studentskog procesa postoje mnogo iskusniji politički igrači. I očigledno da je Studentska lista izrasla iz političkih olupina Demokratske stranke i LDP-a.

Lompar je napomenuo da su njegovo ime istovremeno targetirali nemački i regionalni mediji, posebno „Dojče vele“ i „Frankfurter algemajne cajtung“. Upravo u vreme kada je on izbačen sa liste, kroz veting su prošli kandidati čije su akademske karijere godinama vezane za Nemačku. Marina Petrović Jilih, 45. na listi, bila je nemački stipendista, usavršavala se u Lajpcigu i učestvovala u projektima Fondacije dunavskih Nemaca, dok je Nikola Vujčić, kandidat pod brojem 208, kao stipendista DAAD-a u Nemačkoj završio doktorat.

Ali veting je prošao i izvesni Aleksandar Nešković. Informer je još ranije objavio njegove lascivne i sramotne poruke upućene koleginici, među kojima se izdvajaju gadosti poput „Pojeo bih te, trajalo bi duže od 20 minuta“ i „Siguran sam da ćeš uživati“. Nakon što nije dobio odgovor, Nešković je pokušavao i profesionalno da degradira koleginicu. Pravi primer moralnih vrednosti kandidata Studentske liste.

Poseban obrt viđen je kod Jove Bakića, jednog od najglasnijih protivnika Aleksandra Vučića. Još 2013. Bakić je pojedine Vučićeve poteze podržavao, dok je mnogo žešće govorio o Demokratskoj stranci i „žutom preduzeću“, smatrajući da su zemlji naneli ogromnu političku i ekonomsku štetu. Danas mu ne smetaju. To je onaj izdanak iz titoističkih šinjela koji bi političke protivnike bacao u reku, pržio i dinstao.

U moru sumnjivih kandidata koje je podržao Brisel nalazi se i Dejan Šoškić, crni guverner za vreme žute pljačke, koji je uspeo da podigne kurs evra sa 80 na 120 dinara. Njegova kandidatura u potpunosti potkopava priču o „novoj“ političkoj ponudi, jer vraća ljude koji su se istakli u uništavanju Srbije. Šoškić je izdanak titoističko-montenegrinske elite. Njegov otac bio je prvi čovek komunističke Crne Gore.

Kada se sva ova imena stave jedno pored drugog, zajedno sa principima koje zastupaju i načinom na koji je sastavljena Studentska lista, postaje jasno da se Srbiji ne nudi nikakva nova politička ideja, već da se kroz izbore pokušava perfidna okupacija države.

Potpuno je jasno da blokaderima pripadaju srpske ustaše i milogorci, čija je ideologija istovetna idejama fašiste Sekule Drljevića. Oni za koje demokratija ne postoji. Oni koji smatraju da samo njihovi pripadnici imaju pravo na političko mišljenje. Ako se ne slažeš sa nama, onda si ćaci, ucenjen si, krezub. Ako si sa nama, onda si elita i građanin. To su samo pažljivo upakovani netolerancija i totalitarizam. I u pravu je predsednik Vučić kada kaže da njemu „ponekad ovo liči kao na neku igru, kao neki eksperiment sa svima nama, da nam bukvalno nametnu najgore u zemlji i da pokušaju da nam kažu: to mora da bude tako“.

Kao što su studenti najpre izmanipulisani, a potom istisnuti sa liste, tako je izborna priča na Studentskoj listi pokušaj obmane građana Srbije, kako bi nova vlast, jednom kada preuzme državu, mogla da sprovede politiku zbog koje je čitav projekat i pokrenut – rušenje Aleksandra Vučića, priznanje Kosova, odricanje od Republike Srpske, proglašenje Srba za genocidan narod, sankcije Ruskoj Federaciji, uvođenje džender ideologije i potpuno potčinjavanje Srbije političkim zahtevima Brisela.

P.S. Aleksandar Vučić: „Što se politike tiče, nije ih teško pročitati. Nekad je teško suprotstaviti se, kada talog i mulj ispliva na površinu i kada vas pritisnu vetrovi sa svih strana. Ali smo svi zajedno uspeli da se izborimo. Pobedićemo ih!“