Kolumna Dragutina Matanovića: Kako je Vučić uspravio Srbiju posle 12 godina dosovskog razaranja

Kolumna Dragutina Matanovića o rezultatima politike Aleksandra Vučića.

U ekonomiji Vučić je postigao neverovatne rezultate u odnosu na dosovsku vlast.

Posle 5. oktobra 2000. dosovska vlada je rasprodala državnu i društvenu imovinu, a zahvaljujući beskrupuloznoj pljačkaškoj privatizaciji stanovništvo Srbije gurnuto je u bedu i siromaštvo. Stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla. Nezaposlenost je brzo rasla, dostigavši 34% u roku od tri godine. Uporedimo – nezaposlenost za vreme Aleksandra Vučića iznosi 8,7%.

Kada je Dejan Šoškić postao predsednik Saveta guvernera 2009, dinar je konstantno slabio i to na dnevnom nivou. Od 90 dinara za evro 2009, sredinom 2012. stiglo se do 118 dinara. Zato Šoškića i predlažu za budućeg premijera – da bi ponovo uništio kurs dinara.

Za vreme vlasti Aleksandra Vučića kurs dinara je potpuno stabilan tokom svih 12 godina. To je najvažniji pokazatelj za investitore. Za građane to znači realan rast primanja. Odlazeća dosovska vlast na računu je ostavila samo 70 miliona evra, znatno manje od potreba za penzije koje su iznosile 362 miliona evra. Nova vlada je morala odmah da se zaduži.

Za vreme dosovske vlasti izgrađeno je oko 44 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, a za vreme Aleksandra Vučića preko 670 kilometara – 16 puta više. Od 2000. do 2012. izvršena je samo rekonstrukcija delova opštih bolnica. Od 2012. do 2025. ogromno su povećana ulaganja u zdravstvo, uz izgradnju novih kapitalnih objekata i temeljnu rekonstrukciju najvećih kliničkih centara i bolnica. Završene su nove zgrade Kliničkog centra Srbije, Kliničkog centra Niš, radovi su odmakli i u kliničkim centrima u Novom Sadu i Kragujevcu. Ukupno oko 200 izgrađenih ili rekonstruisanih zdravstvenih objekata.

Sa prvobitnih osam u 2012, sada se o trošku države u inostranstvu od retkih bolesti leči preko 1000 pacijenata. Budžet za ove namene u 2025. je 75 puta veći u odnosu na 2012, za više od 40 retkih bolesti.

Vučićeva Srbija je zaposlila 500.000 ljudi, otvorila preko 300 novih fabrika, četiri naučnotehnološka parka i brzu železnicu do 200 km/h od Beograda do Subotice.

Prosečna minimalna mesečna zarada 2011. bila je oko 150 evra, a 2026. iznosi 550 evra. Prosečna penzija 2011. bila je 205 evra, a 2026. je 520 evra. Prosečna plata pri kraju dosovske vlasti iznosila je 330 evra, a 2026. očekuje se i do 1200 evra, zavisno od sektora rada.

Petooktobarske promene donele su uništenje državnih interesa i suvereniteta. Time su potvrđene teze u to vreme politički moćnog Stroba Talbota, koji je opravdavao NATO agresiju 1999. rečima: „Započevši rat protiv Milоševića, Zapad je naglašavao princip koji se oblikovao već nekoliko godina: suverenitet pojedinačnih država nije apsolutan.“ Dosovci su sve svoje političke odluke donosili po uputstvima i nalozima zapadnih ambasada. Ispunjen je zahtev koji su dobili u Budimpešti neposredno pre 5. oktobra, kada su preuzimali džakove sa novcem. Saglasili su se sa odvajanjem Crne Gore koje je usledilo 2006, što je dovelo i do samoproglašenja Kosova 2008. godine. Dosovci su i bespogovorno i poslušno isporučili Haškom tribunalu predsednika Srbije i generale koji su se borili za slobodu zemlje.

Aleksandar Vučić je za sve vreme svoje vladavine branio nezavisnu i samostalnu politiku i suverenitet države. Nije nikog izručio Hagu, nije uveo sankcije Rusiji, nije poklekao pred ultimatumima Brisela. Ostvario je čelično prijateljstvo sa Kinom, priprema se strateško partnerstvo sa Trampovom Amerikom. I pri tome je ostao na evropskom putu.

Zahvaljujući doslednoj nezavisnoj i suverenističkoj politici rade fabrike u Smederevu, Boru, Zrenjaninu, prirodni gas plaćamo svega 318 dolara za 1000 m3, dva i po puta manje nego Evropa.

A šta bi bila spoljna politika „Studentske liste“? Uveli bi odmah sankcije Rusiji, prekinuli ekonomske odnose sa moćnom Kinom i sledili sve naloge zapadnih ambasada. Sećamo se kako su se dosovci izvinjavali svima, posebno Hrvatskoj, gurali pod tepih srpske nacionalne interese, pitanje Kosova i odnose sa Republikom Srpskom. Stideli se da postave pitanje položaja Srba u Crnoj Gori ili Sloveniji. Zanemarivali interese i potrebe Srpske pravoslavne crkve.

Aleksandar Vučić je uveo kulturu sećanja, bitnu za opstanak svakog naroda. Pamtimo hrvatski genocid u Jasenovcu i NDH, etničko čišćenje u operaciji „Oluja“ i NATO agresiju. Vučić je omogućio homogenizaciju srpskog naroda i buđenje nacionalne svesti. Završio je i izgradnju velelepnog Hrama Svetog Save, pomaže obnovu manastira i crkava SPC. Sa neverovatnom hrabrošću i snagom branio je u Njujorku da srpski narod ne bude proglašen genocidnim. Ovo poslednje je bilo presudno da mu stave metu na čelo i započnu obojenu revoluciju. Vučić se bori iskreno i čvrsto za interese i prava srpskog naroda u Crnoj Gori.

Naše neprijatelje do ludila dovode nacionalna homogenizacija i jedinstvo srpskog naroda, čije je temelje on postavio. Petooktobarskom revolucijom strani faktor je srušio ekonomiju i državnost Srbije, želeći da ostanemo zauvek slabi i regionalno nevažni. Ali Aleksandar Vučić je Srbiju digao kao Feniks iz pepela. To se ne oprašta.

Zato kidišu na Vučića i Srbiju kao bezumni. I Zagreb i Sarajevo i Podgorica i Priština. „Studentska lista“, sastavljena od predstavnika NVO sektora i potrošenih političkih kadrova Demokratske stranke, za strani faktor predstavlja polugu za rušenje Vučića i poniženje srpskog naroda. Neće proći!

Srpski narod i građani Srbije odbraniće nezavisnu, suverenu i ekonomski naprednu državu. Zato će pobediti lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“!

P.S. Aleksandar Vučić: „Oni su potcenjivali protivnika, mislili završeno. Izgubiće, ne malom razlikom. Zato što mržnja ne pobeđuje.“