Kolumna Dragutina Matanovića: Strani faktor, milijarde evra i obojena revolucija

Kolumna Dragutina Matanovića o finansiranju blokadera i obojenoj revoluciji.

Veličanstven je bio jučerašnji skup liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“ na Trgu slobode u Novom Sadu pred više od 100.000 ljudi! Vućić je govorio o tragediji 1. novembra 2024. kada je stradalo 16 ljudi usled pada betonske nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. „I još jedanput izražavam saučešće porodicama. Nadam se da su tamo negde u raju, tamo negde gore iznad nas, u stanju da svakome od nas oproste svaki greh, svaku krivicu. Ali ono što mi moramo da uradimo i izvršimo do kraja, to je da dođemo do pravde, do stvarne pravde, a ne političke“, rekao je.

Ovu užasnu tragediju već posle dve večeri neki su iskoristili da krenu u brutalan napad na Vučića i našu Srbiju. Beskrupulozno, čak ne znajući ni imena i prezimena nastradalih. Odmah je postavljena glavna meta - Aleksandar Vučić. I glavni ciljevi - rušenje Srbije i razaranje srpske Crkve. Mahnito su iznosili laži na luksemburškim medijima N1 i Novoj S, uz korišćenje nevladinog sektora pod inostranim uticajem.

Okrutno i nemilosrdno su dehumanizovali Vučića da bi uklonili glavnog branioca nezavisne i suverene Srbije. A stvarni razlozi su bili - neverovatan ekonomski napredak Srbije, nezamislivo jačanje Vojske Srbije i neuvođenje sankcija Rusiji.

Iznad svega, i u svemu, uvek je bio strani faktor.

Od ubistva Obrenovića i puča 27. marta 1941, preko 5. oktobra 2000, do današnjih pokušaja promene vlasti, jedno pitanje neprestano se vraća: gde prestaje spontana politička pobuna, a gde počinje geopolitika i mešanje stranog faktora?

Srbija ima tu nesreću ali i istorijsku privilegiju da se nalazi na mestu na kome se putevi ukrštaju. Nije dovoljno velika da bi ignorisala velike sile, ali je dovoljno važna da velike sile ne mogu da ignorišu nju. Naš geografski položaj je na pravcu gde zapadne sile vekovima pokušavaju da ograniče ruski uticaj na Balkanu.

Srbija je uvek bila središte velike šahovske table na kojoj drugi pomeraju figure. I gde su srpski vladari ponekad umeli da povlače sopstvene poteze.

Majski prevrat 1903. bio je delo domaćih zaverenika, ali ne bez stranog uticaja. Usledili su Carinski rat, aneksiona kriza, Balkanski ratovi i - Prvi svetski rat. Srbija se borila za oslobođenje i ujedinjenje, dok su velike sile tražile priliku da prošire uticaj i oslabe suparnike.

Iza velikih političkih lomova često su stajali mladi ljudi, studenti, verujući da imaju istorijsku misiju da promene svet. I koje je najlakše instrumentalizovati i obmanuti.

U drugoj polovini dvadesetog veka, velike sile usavršile su metode. Tamo gde je nekada trebalo voditi ratove, sada je dovoljno podstaći unutrašnju krizu, podržati opoziciju i promeniti politički pravac zemlje.

Srbija je to iskustvo imala 5. oktobra 2000, kada su američka vlada i organizacije koje je finansirala formirale srpsku opoziciju, „nezavisne“ medije i pokret „Otpor“. Na vlast su došli dosovci koji su ekonomski satrli Srbiju, izvršili lopovsku privatizaciju, otpustili 500.000 ljudi, ukinuli suverenitet države i stavili je pod kontrolu zapadnih ambasada.

U maju 2024. predsednik Aleksandar Vučić vodio je diplomatsku borbu protiv rezolucije Generalne skupštine UN o Srebrenici, koju su predložile Nemačka i Ruanda. Njen cilj je bio kolektivno žigosanje srpskog naroda. Vučićevo suprotstavljanje interesima Berlina i drugih zapadnih centara moći razlog je nebrojenim surovim pritiscima da se izazove nestabilnost u Srbiji.

Pad nadstrešnice je bio okidač za početak obojene revolucije i blokadu naših škola, univerziteta, ulica, puteva. Sa željom da se unese mržnja i nepoverenje, razbiju naše porodice. Da se slome stubovi našeg društva.

U javnosti su se nedavno pojavile i optužbe da iza studentskog pokreta stoje političke strukture povezane sa bivšim rukovodstvom Demokratske stranke, Bojanom Pajtićem i interesima Nemačke. Po podacima Narodne banke, od 2021. do 2025. NVO sektor dobio je iz inostranstva 1,3 milijarde evra. Zato je sasvim legitimno pitati kakvi se ciljevi tim novcem ostvaruju. Sada je to sasvim jasno - rušenje Aleksandra Vučića i Srbije.

To znači promenu spoljnopolitičkog kursa. To znači uvođenje sankcija Rusiji. To znači odricanje od sopstvene energetske i diplomatske samostalnosti. To znači da bi ekonomski i politički razvoj države bio podređen interesima Brisela i zapadnih centara moći.

Srpski narod ne sme da dozvoli da mu se uruši država. Ne sme da dozvoli da se domaće političke podele pretvore u sredstvo za ostvarivanje tuđih strateških ciljeva.

Srbija ne može da promeni svoj geografski položaj. Ne može da natera velike sile da prestanu da se interesuju za Balkan. Ali može da odluči da li će biti subjekt sopstvene politike ili objekat tuđih strategija.

Ima li načina da sve to sprečimo? Samo jedan. Da na predstojećim izborima podržimo nastavak politike Aleksandra Vučića. Da podržimo listu „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“. Da još jednom pokažemo da srpski narod nepogrešivo prepoznaje kada mu je država u opasnosti. I da tada pruža najčvršći otpor.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nećemo da nam stranci odlučuju - sudbinu Srbije određuje naš narod“.