OVO MORATE PROČITATI! NAJNOVIJA KOLUMNA NEBOJŠE BAKARECA: Đilasovci - psihopate i sociopate obolele od emocionalne kuge!

Atmosfera koju u društvu stvaraju đilasovci predvođeni samim Đilasom i njegovim slugama, Trifunovićem, Obradovićem, Jeremićem, uz asistenciju njihovih medija, i fanova na društvenim mrežama, podseća na onu iz filma „Ćutanje jaganjaca“. Oni kreiraju bolesnu atmosferu, kao što to čine psihopate i sociopate prikazane u mnogim filmovima nalik onom koji sam pomenuo. Zabrinjava njihova opsednutost i fiksacija Vučićem i poimence njegovom decom, Danilom, Milicom i Vukanom, piše politički analitičar i odbornik SNS u Skupštini Beograda Nebojša Bakarec

Ova četiri ljudska bića su predmet najogavnijih i najbolesnijih pretnji i opisa najavljenih zlodela, koje smo ranije sretali samo u istorijskim izveštajima o ustaškim zločinima. Ovi izlivi zla đilasovaca su periodični. Ovaj put su izazvani Đilasovim lažima da je skandiranje građana „Đilase lopove“- napad na  njegovu decu!?! I pored toga što nikakvog napada na Đilasovu decu nije bilo, Đilasov plačni ispad je izavao pravu lavinu ubilačkih reakcija njegovih simpatizera na društvenim mrežama, i u njegovim medijima. Meta su deca Aleksandra Vučića, Milica, Vukan i posebno Danilo.

Uz to, Vučićev najstariji sin, koji se upravo oporavio od teške zarazne bolesti, koju je dobio kao plemeniti volonter koji je pomagao drugima u nevolji, je od strane Đilasovih medija potuno umobolno prikazan kao saradnik jednog od kriminalnih crnogorskih klanova. To što rade đilasovci na čelu sa njim i njegovim slugama  te njegovim medijima i fanovima, najbolje se može opisati izrazom „pustoš emocionalne kuge“.

Izraz „emocionalna kuga“ označava svesnu zlobu i moralnu degeneraciju đilasovaca. Đilasovci pogođeni emocionalnom kugom su karakterni invalidi. Oni su i emocionalno nepismeni. Emocionalna kuga se vidno uvukla u đilasovce posle 2012. To je bolest, poput šizofrenije ili karcinoma, s jednom razlikom - iskazuje se u društveno političkom životu. Epidemijsko izbijanje emocionalne kuge đilasovaca iskazuje se u povremenim provalama njihovog nasilja i sadizma. Takvi akutni napadi emocionalne kuge su izraz poremećenog života obolelog i nezadovoljstva samim sobom. Energija koja podržava reakciju emocionalne kuge potiče iz nezadovoljene emocionalne gladi, svejedno da li se radi o sadističkim pretnjama ili o klevetanju neprijatelja.  

Bitna i osnovna karakteristika reakcije obolelog od emocionalne kuge je da se radnja i opravdanje radnje nikada ne podudaraju. Stvarni motiv je skriven, a prividni motiv se daje kao razlog za radnju. To najbolje vidimo ako analiziramo Đilasov plačni snimak. Stvarni motiv njegove reakcije nema veze sa njegovom decom. Deca su samo prividni, lažni motiv koji se daje kao razlog za njegov čin. Stvarni motiv je sledeće. Đilas kuka zbog skandiranja „Đilase lopove“, koje se danima ori Beogradom. To je kao ono „U cara Trojana kozije uši“.

Đilas kuka zbog sebe, a ne zbog svoje dece. On ne može da podnese istinu koja odzvanja Beogradom. Povređena mu je sujeta. I onda Đilas roni krokodilske suze nad samim sobom, i podmeće svoju decu, ni krivu, ni dužnu, da bi ispao žrtva. Đilasovu decu niko nije dirao, niti pominjao. Poslednji put ih je ugrozio on sam kada ih je u januaru 2019. vodio na protest, gde je napao sopstvene protestante, koji su mu dobacivali da je lopov. Pre toga je opet on ugrozio svoju decu 2014. kao vinovnik porodičnog nasilja, a žrtve su bili njegova bivša supruga i njen otac, kome je Đilas naneo telesne povrede. Sve to su videla i čula njegova deca.

Za razliku od Đilasa koji godinama plaća svoje medije i botove da monstruozno prete Vučićevoj deci i celoj porodici, Vučić ne kuka i ne žali se previše. Vidimo da Đilas podrazumeva da on i njegova porodica imaju veća prava od Vučića i njegove porodice. Razlog – Đilas smatra da je pripadnik elite i građanin prvog reda, a da je Vučić šef krezubih sendvičara, tj. građanin drugog reda. Ovaj slučaj je ogolio istinu o Vučiću i Đilasu. Vučić je ravnodušan spram višegodišnjeg skandiranja „Vučiću pederu“. Čak se i našali na tu temu. Đilas ne može tri bedna dana da podnese skandiranje „Đilase lopove“. Odmah plače, kao ... Šta nam to govori? Vučić je jaka ličnost, a Đilas slaba. Povici Vučiću nemaju utemeljenje. Sadržaj skandiranja Đilasu je istinit. Istina najviše boli.

Emocionalna kuga đilasovaca je prisutna u mnogim oblastima života: u misticizmu („mi smo izabrana sveta elita“); u pasivnoj i aktivnoj gladi za vlašću; u lažnom i napadnom moralizmu; u partijskom politikanstvu; u porodičnoj kugi; u sadističkom ponašanju; u ogovaranju i klevetanju; u pornografiji; bogaćenju; mržnji. Sve se to jasno vidi u Đilasovim medijima i na društvenim mrežama.

Dnevnik nasilja – Đilasovci prete Vučiću i njegovoj deci

Da bih izneo potku i dokaz za teze iz ovog teksta, navešću samo mali deo kleveta, pretnji, i uvreda. Dragan Spasić, predsednik opštinskog odbora „Dveri“ u Trgovištu, objavio je morbidan tekst na „Fejsbuku“ 09. novembra 2019. (odrednica 6). On je izjavio: „Treba napraviti popis uticajnih SNS lica, i posle promene vlasti, migrante naseliti u njihovim kućama, stanovima…dati im njihove ćere i žene da siluju“. Prijatelj Boška Obradovića i funkcioner „Dveri“ zadužen za „posebne“ zadatke, Sibin Vukadinović je 15. februara 2020. na „Fejsbuku“ postavio svoju monstruoznu izjavu: „Da li ćerka Aleksandra Vučića, dok je je*e njen otac, misli na Tomislava Nikolića?“.

Primera bolesnih pretnji Vučićevoj deci ima bezbroj i njihov sadržaj je toliko nečovan da ih je bolje ne citirati. Uglavnom, sadržaj je sličan pretnjama Dragana Spasića i Sibina Vukadinovića.

Tajkun Đilas: „Mi smo danas u jednom sistemu koji liči na pravi fašizam“,„Mi imamo zemlju koja ulazi u fašizam“, „Srušićemo ovu fašističku vlast“, „Ova vlast je, po mom mišljenju, fašistička“. Đilas optužuje Vučića „da uvodi fašizam u Srbiju“, „da od Srbije pravi koloniju, rasprodajući zemlju“. Ovih dana Đilas preti Vučiću i kaže „Vučiću ti si jedan kreten…Кukavice jedna bolesna… Platićeš kad tad…“.

Sergej Trifunović koji mrzi žene, je Vučiću poričivao: „se*e mi se“, „d*ek“, „pla*ipi*ko“, „slino“, „mrs*mu*e“, „iz*ebo svoj narod“, „je*o sam ti trista majki", „pi*ke materine“ „sa 60 je*benih godina“, „si*o“, „who the *uck is you“ „od*ebo sam ga“, „u*raće“ „ku*va“, „da li si ti je*eno normalan“,“ku*aca palaca“,“pi*aka materina“, „na*ebem milosne majke“, jede go*na“). Vređao je i novorođeno dete Ane Brnabić.

Nasilnik Boško Obradović je Vučića mnogo puta klevetao: „izdaja i veleizdaja“, „predaje Кosovo Šiptarima“, „dijalog o КiM laž“, „ruši Ustav“, „izdaju prikazuje kao patriotizam“, „lažovčina i lopov“, „prodao je dušu đavolu zbog para i vlasti“, i upućivao pretnje Vučiću „da mu sledi višegodišnja robija“, i „da će na ulici srušiti ovu vlast“.

Vuk Jeremić, kum lažne države Кosovo, koji je od osuđenih kriminalaca iz inostranstva, primio milione dolara, izjavljivao je o Vučiću: „obećao je da će Кosovo ući u UN“,„sa Tačijem u Rimu dogovorio takse na srpsku robu“,  „Putin ga prezire“, „Merkelova neće da ga primi“, „pašće sa vlasti do Vaskrsa“ (prošlog), „podržao je formiranje vojske Кosova“, „počinio je izdaju i veleizdaju“, „uličar bez manira i moralnih obzira“,„Sve više je jasno da se u Srbiji više ne nalazimo u predvorju fašizma, mi smo praktično zagazili u fašizam“.

Dehumanizacija Vučića i njegove dece

U poslednjih osam godina prisutna je jedna zabrinjavajuća pojava koja ranijih decenija nije bila prisutna u toj meri u našem društvu. Radi se o organizovanoj i ciljanoj dehumanizaciji Aleksandra Vučića, ali i drugih nosilaca vlasti iz SNS. Vučić je postao harizmatični lider, sa ogromnom podrškom, i oštrica ove pojave je, po pravilu, uperena protiv njega. Pored toga Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i mnogi drugi su izloženi demonizaciji,  stereotipizaciji i negativnim predrasudama. I na sve to dolazi izrazita dehumanizacija. Srećom, u širenju te pojave učestvuje samo deo nepopularne opozicije, relativno mali broj poznatih ličnosti koje su njihovi simpatizeri (ološ elita), mali broj medija, sa ograničenim dometima (TV„N1“, TV „NOVA.S“, „Danas“, „Vreme“, „NIN“, portali „КRIК“,„Direktno“, „NOVA.S“, „Peščanik“ itd.).

Ako bi samo pogledali evidenciju pretnji koje su upućenje njemu i članovima njegove porodice, u poslednjih osam godina, videli bi da je taj broj drastično veći od pretnji, kleveta i uvreda koje su bile upućene Borisu Tadiću, Vojislavu Кoštunici, ili Zoranu Đinđiću. Sve to je utoliko upadljivije, zbog toga što Srbija vidno ekonomski napreduje, vodi miroljubivu spoljnu politiku, a napetosti u društvu su smanjene na najmanju moguću meru. Po logici i prirodi stvari, velika popularnost i uspesi, bi morali da dovedu do smanjenja broja pretnji, kleveta i uvreda.

Dehumanizacija i demonizacija koju nose gore pomenuti krugovi, zasnovana je na tome da oni u Vučiću i njegovoj deci, članovima SNS, i glasačima SNS, ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da to i nisu ljudi. Njihova predstava o onima koje satanizuju je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema žrtvama imaju samo neprijateljska osećanja: prezir i mržnju. Prezir - zbog toga što smatraju da su ovi drugi bezvredni, da su ispod minimuma ljudske vrednosti; mržnju - zbog toga što smatraju da su ovi drugi iracionalna, zla bića. Ako žrtve demonizacije pate, mrzitelji su zadovoljni. Da bi ostvarili svoje političke interese oni Vučića ocrnjuju i blate, kako bi od onih koji u to poveruju načinili svoje stvarne ili moralne saveznike.

To čine tako što u našoj svesti „crtaju” lažni scenario (skript) borbe dobra i zla, kroz dramski trougao kojim definišu psihološke uloge progonioca, žrtve i spasioca (pojmovi iz transakcione analize Erika Berna). Obrazac je uvek isti: neko je zli agresor, progonilac, drugi je njegova nevina žrtva, a dobri treći ljudi su spasioci. Suština ovog postupka jeste da se pripisivanjem zlobe, ta osoba ili grupa dehumanizuje. Vučić i njegova deca su predstavljeni kao ljudi sa kojima ne treba saosećati, kao demoni ili đavoli koji treba da pate i koje treba nemilosrdno uništiti. Zbog toga se ovaj proces naziva demonizacija ili satanizacija. Prepoznavanje pokušaja dehumanizacije jeste osnova političke i medijske pismenosti. Po ovom obrascu dehumanizacije Vučića od strane SZS, tajkuna, dela „elite“, medija i NVO, Vučić je „zli agresor, fašista, autokrata, lažov “, narod je njegova žrtva, a „dobri“ Đilas, Trifunović, Jeremić i Obradović su „spasioci“. I kao što vidimo „spasioci“ dehumanizuju i proganjaju „zlog agresora“, koji po njima i nije ljudsko biće. Setimo se i nehumanog filma TV N1, u trajanju od tri sata, gde grupa od desetak ljudi dehumanizuje i demonizuje Aleksandra Vučića.

„Svetu ne preti opasnost od ljudi koji čine zlo nego od onih koji to dopuštaju“ - Ajnštajn

„Zloba ljudska uvek polazi od nemoći“ – Tolstoj