MILORAMA ili EDIĐUKANOVIĆ? Najnovija kolumna Nebojše Bakareca

Šta povezuje Albaniju i Crnu Goru? Isto podneblje. Sličan mentalitet. Konvertitstvo. Etnički i jezički inženjering. Mržnja prema Srbima. Otimanje srpskog nasleđa. Među prvima su priznali lažnu državu Kosovo. Članstvo u NATO. Krvna osveta. Trgovina narkoticima. Kriminal srastao sa državom. Slaba ekonomija. Siromaštvo. Primitivizam...

Značajan postotak srpskog porekla prisutan je kod oba naroda. Stopostotno kod Crnogoraca, a oko 30 odsto kod Albanaca. Crno i belo. Alba znači belo. Planine, gudure i vrleti. Jadran. Skadar. Đurađ Kastriotić (iz plemena Branilovića) – Skender beg. Violentni dinarski mentalitet. Razlikuju se po jeziku, i većim delom po etnicitetu. Razlikuju se po tome što su Crnogorci sto odsto Sloveni, a Albanci nisu. Razlikuju se po tome što Albanci vole da trguju organima ubijenih Srba, dok Milogorci vole da trguju imovinom Srpske pravoslavne crkve. Crnogorci imaju stojsere, a Albanci nemaju, već preferiraju čučavac.

Da je Milu Đukanoviću dogorelo do nokata, da je postao sve histeričniji zbog naznaka da će izgubiti predstojeće izbore, osim „Zakona slobodi vjeroispovijesti“, svedoči i podrška koja mu je stigla od Edija Rame, predsednika vlade Albanije, u vidu četvorominutnog spota, objavljenog 26.08.2020., u kome Rama iznosi hvalospeve na račun Mila Đukanovića (odrednice 1 i 2). Jasno je da su antisrpske snage u regionu, ali i u EU, u strahu da bi Đukanović mogao da izgubi izbore 30. avgusta. U svrhu spašavanja „redova Mila“, upregnut je i Edi Rama. Onaj ko je Rami napisao govor za spot, očigledno je prepisivao stare komunističke hvalospeve upućivane Enveru Hodži („Hvala što postojiš, dragi Milo“, „Milovo vizionarskio i lukavo liderstvo“, „Crna Gora blistava zvezda našeg regiona, primer za ugled svima nama“).

Za potrebe ovog teksta, preveo sam Ramine poruke iz spota, sa engleskog, izuzev nekoliko parola koje Rama izgovara na srpskom. Evo cele četvorominutne poruke Edija Rame, predsednika vlade Albanije, narodu Crne Gore: „(na srpskom ) Pozdrav iz Tirane dragi prijatelji. (na engleskom) Ne bih ovo radio da ne osećam duboku i iskrenu vezu između naše dve bratske zemlje, naše dve sestrinske stranke. I da kažem svima… Dozvolite mi da iskažem besu, zakletvu, uzmeđu Mila Đukanovića i mene…Veliku važnost za Albaniju i ceo region igra odluka koju naša crnogorska braća i sestre treba da donesu, u predstojećim danima…i to moje obraćanje vama čini imperativnim…Voleo bih da to mogu da učinim na istom jeziku, ali nažalost mogu da kažem samo nekoliko reči kao što su „Odlučno za Crnu Goru“ (na srpskom) ili „Hvala što postojiš dragi Milo!“ (na srpskom), (potom Rama ponavlja poslednju rečenicu na engleskom). Hvala što postojiš dragi Milo, ne samo zbog Crne Gore, već i zbog Albanije i Albanaca u Crnoj Gori, na Kosovu i u celom regionu, i zbog našeg regiona u celini. Nije na meni da sudim o onome što još nisi učinio za Crnu Goru do sada. Ostavljam to tvom narodu. Ali, mogu da im poručim da, bez sumnje, ono što je Milo Đukanović učinio za Crnu Goru i region, takođe, treba da čini ponosnim svakog građanina Crne Gore, i da svi roditelji mogu da budu uvereni u sigurnost svoje dece, i dece svoje dece. Ne znam šta bi divna Crna Gora danas bila, bez vođstva čoveka koji ju je vodio putem nezavisnosti ka veoma dobroj poziciji u kojoj je danas Crna Gora u životu Evropske unije. Kao što svi znamo, danas je Crna Gora neuporediva sa malom, siromašnom i slabom zemljom, kakva je bila na početku svog puta u bolju budućnost, pod vizonarskim i lukavim liderstvom Mila Đukanovića. Zadivljujuće je šta je sve on uradio, i koliko se zemlja promenila, postajući snažnija i bolja, i sve više poštovana širom sveta, posle svakih izbora. Znam da narod Crne Gore, kao i narod Albanije, uostalom kao i narodi regiona, traže više i bolje. To je normalno. Ali, nemojte sumnjati, rizik da se krene unazad, je uvek tu iza ugla…I zbog toga su ovi izbori presudni za Crnu Goru, zbog toga što, bez sumnje, svaki glas protiv Mila Đukanovića može gurnuti zemlju brzo unazad. Ne postoji niko ko može spasti budućnost Crne Gore, osim čoveka koji je to učinio toliko puta u prošlosti, i partije koja je teško radila da ostvari toliko mnogo do sada, vladajući Crnom Gorom. Nije vreme za eksperimente, koji mogu doneti nesigurnost i žaljenje. Jedino je potrebno stati iza „Odlučno za Crnu Goru“ i Mila Đukanovića, 30. avgusta, i nastaviti zadivljujući posao koji je od Crne Gore načinio blistavu zvezdu regiona, model za ugled, za sve nas, ponosne članove evroatlantske porodice, i najbolje mesto za život svojih građana. Mnogo sreće, prijatelji! I, molim vas, pobedite, „Pobedite za Crnu Goru i za sve nas“ (slogan izgovoren na srpskom)“. Posle ovog govora potpuno je normalno pomisliti da se ova dva „velika meštra sviju hulja“, što bi rekao Krleža, zovu Milo Rama ili Edi Đukanović!

Normalnim političarima i većini lidera država regiona, porška Edi Rame, bi bila „poljubac smrti“, ali ne najdugovečnijem vladaru u Evropi (vlada od 1989. godine!). Milu Đukanoviću je podrška Edija Rame bila preko potrebna. Gledajući spot Edija Rame vidi se da je njegova podrška iskrena. Edi Rama se divi Đukanoviću, i želeo bi da vlada Albanijom isto toliko dugo, koliko Milo vlada Crnom Gorom. Drugo, sličan se sličnom raduje. Obojica su povezani sa kriminalom, obojica kradu na izborima, obojica su se obogatili. Rama se divi Milu i zbog Milovog ogromnog bogatstva, koje je stekao pljačkajući Crnu Goru trideset godina. Rama se divi Đukanoviću, zbog toga što obojica mrze Srbe, srpski jezik, ćirilicu i Srpsku pravoslavnu crkvu. Obojica su opijeni vlašću i bez vlasti im nema života. Rama se divi Milu Đukanoviću zbog toga što je postao šampion u zatiranju srpstva, donošenjem „Zakona o slobodi vjeroispovijesti“ i zaokruživanjem procesa otimanja srpskog nasleđa i imovine SPC, stvaranjem crnogorske crkve, rasrbljavanjem Crne Gore, konvertovanjem Srba u Crnogorce, kreiranjem novog crnogorskog etnosa i identiteta, pretapanjem srpskog jezika u „crnogorski“ jezik, širenjem srbofobije i antisrpstva, i uzdizanjem narcizma malih razlika do neslućenih razmera. Sve to neodoljivo podseća na ono što su Osmanlije i Albanci radili na Kosovu i Metohiji 500 godina. Turcima, uz pomoć Arnauta, komunistima i lažnoj državi „Kosova“ je bilo potrebno 565 godina da na KiM, konvertuju Srbe u Arnaute (od 98 odsto Srba i 1 odsto Arnauta, po turskom popisu iz 1455., do 90 odsto Albanaca i 8 odsto Srba, 2020.). Komunistima, od 1945. do 1989., i režimu u Crnoj Gori od 1989. do 2020. za sličan proces konverzije Srba u Crnogorce, doveden na pola puta, je bilo potrebno svega 75 godina. Drugu polovinu puta režim u Crnoj Gori želi da pređe znatno brže. Koliko brže, pokazaće sledeći popis stanovništva u CG. Naredni parlamentarni izbori koji će se održati 30. avgusta 2020. su presudni po sudbinu Srba i SPC u Crnoj Gori. Mandat trenutnog predsednika Crne Gore traje do maja 2023. Ukoliko se promeni vlast u Crnoj Gori ove godine, Srbi i SPC u Crnoj gori će moći da odahnu. Ukoliko DPS ostane na vlasti uslediće mučne godine po SPC i srpski narod u Crnoj Gori.

"Ne bojim se od vražjeg kota, neka ga je ka na gori lista, no se bojim od zla domaćega."

(P. P. Njegoš, Gorski vijenac, stih 528-530)