DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - SINDROM

Lepo kaže mnogouvažena koleginica Ljiljana Smajlović, ovde u Srbiji na medijsko-političkoj sceni zaista postoji "sindrom poremećaja Vučić"

 

Šta god on da uradi, uvek će biti kriv; koliko god dobro nešto bilo, ako je to učinio i postigao Vučić, onda to mora biti jako loše i posve užasno. Opoziciona politička scena pretvorila se, nažalost, u besomučno pljuvanje predsednika, uvek i u svakoj prilici, čak i onda kada za to nema ama baš nikakvog razloga

U danima kada gotovo svi američki, evropski i, što je za ovu našu priču još i važnije, albanski mediji izveštavaju da su Srbija i Vučić u Beloj kući odneli ubedljivu diplomatsku pobedu, đilasovski politikanti i tajkunski mediji ubiše se u pokušaju da na silu dokažu kako je sporazum u Vašingtonu nekakav poraz i strašna izdaja. Oni čija je postpetooktobarska, dosistička politika zapravo dovela do lažne države Kosovo, oni koji su svojom idiotskom diplomatijom i te kako doprineli da pola planete prizna Prištinu, oni koji su postavili granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku tamo gde je nikada nije bilo, tamo gde je čak ni Hitler u Drugom svetskom ratu nije postavljao, ti i takvi sada kao nekakvu 'izdaju' predstavljaju ekonomski sporazum potpisan u Trampovom Ovalnom kabinetu!?!

I sve će oni reći i svašta će slagati i na N1, i u 'Danasu', i u 'Ninu', i u 'Vremenu', samo vam niko od njih, žutih ološ-elitista, neće objasniti šta je po Srbiju loše to što su u Beloj kući Šiptari naterani da pristanu na 'mini-Šengen' ili kakva će tačno šteta po Srbe i srpske nacionalne interese nastati zbog izgradnje autoputa i brze pruge od Beograda i Niša do Prištine i Drača. O zaštiti srpskih crkava i manastira koju sada garantuju SAD, o resursima jezera Gazivode, koje danas prvi put od 1999. može da koristi i centralna Srbija, o otvaranju kancelarije američkog Fonda za razvoj (DFC) u Beogradu, da i ne govorimo... Nema tu, dakle, u optužbama đilasovaca nijednog argumenta, nijedne činjenice, nema ničega osim bolesne mržnje i još bolesnije ambicije da se na silu otme vlast.

Elem, ne bi sve to bilo vredno pomena i trošenja novinskih stubaca, da tu beogradsku hejtersku medijsko-političku histeriju ne zloupotrebljavaju najcrnji i najgori srpski neprijatelji koji navode đilasovskih medija koriste kao dokaz da je Srbija podeljena, posvađana i slaba. Đilasovska bolesna mržnja prema Vučiću nanosi tako veliku, nemerljivu štetu državi Srbiji i svima nama.

Ko ima bilo kakvu sumnju, samo neka pokuša da nađe sličan primer u Prištini. Mogu tamošnji političari i mediji, jelte, da se svađaju i međusobno glože koliko god, ali kada je u pitanju odnos prema Srbima i Srbiji, kada je u pitanju njihov nacionalni interes uvek će biti jedinstveni.

Mislite o tome.