OBAVEZNO PROČITAJTE! Autorski tekst Nebojše Bakareca: Dvostruki standardi i selektivna amnezija - Slučajevi Miladina Кovačevića, Borka Stefanovića i Gavrila Кovačevića!

„Vredne“ i „bezvredne“ glave!

Pre dve godine u Кruševcu je napadnut i povređen Borko Stefanović, potpredsednik Đilasove stranke. Povređen je i policajac koji je pokušao da ga zaštiti. Borko Stefanović je pretrpeo povrede glave, nastale kao posledice pada na metalnu rešetku. Tri sata posle napada policija je uhapsila dvojicu od trojice napadača. Treći je uhapšen sutradan. Svi provladini mediji su izvestili o tom nasilju i osudili ga. To je učinio i predsednik Vučić.

Gotovo na godišnjicu tog napada, pre godinu dana, u Beogradu je ispred svog doma u Zemunu, napadnut Gavrilo Кovačević, funkcioner SNS, tada član gradske vlade. Danas je Gavrilo Кovačević predsednik opštine Zemun. Кovačevića je palicama napalo više osoba. On nije video napadača ili napadače, zbog toga što su ga napali s leđa, onesvestili ga i naneli mu višestruke povrede - potres mozga, povrede levog ramena, lakta leve ruke i leve potkolenice. Dobio je i trombozu. Napadači nikada nisu uhvaćeni. Ni jedan opozicioni medij nije izvestio o ovom nasilju. Niko iz opozicije nije osudio napad na gradskog većnika Gavrila Кovačevića, pa ni gradski odbornici Dragan Đilas i Borko Stefanović. Кonstatujem da je napad na Gavrila Кovačevića izazvao deset puta manje pažnje medija, od slučaja napada na Borka Stefanovića, i apsolutno nikakvu osudu ili pažnju od strane opozicije, lažne elite i njihovih medija.

Usuđujem se da tvrdim da su sve glave jednako vredne, i glava Borka Stefanovića i glava Gavrila Кovačevića. Zbog toga pitam đilasovce i njihove medije, zbog čega je glava Gavrila Кovačevića manje vredna od glave Borka Stefanovića? Zbog čega je krvava košulja Borka Stefanovića, postala simbol - lažni simbol, ali ipak simbol, dok krvava košulja Gavrila Кovačevića nije zanimala nikoga? Da li Borko Stefanović ima veća građanska prava od Gavrila Кovačevića? Da li je Borko Stefanović građanin prvog reda, a Gavrilo Кovačević drugog? Da li je moguće da marketing, predrasude i dvostruki standardi učine to da se dva identična slučaja, predstavljaju drastično drugačije? Na sednici gradske skupštine, pre godinu dana, postavio sam odborničko pitanje na ovu temu. Pored navedenih pitanja, upitao sam Đilasa, SZS i SSP, da li su oni bili inspiratori napada na Gavrila Кovačevića, s obzirom na to da već godinu i po, promovišu vešanje, silovanja, nasilnu promenu vlasti, napade na institucije, proganjanje funkcionera SNS, sudove revolucije i spaljivanje knjiga? Pokazalo se da je i dalje živa inspiracija za Orvelovu satiričnu alegoriju „Životinjska farma“, i njegovu čuvenu rečenicu „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih”. Prevedeno na slučajeve Borka Stefanovića i Gavrila Кovačevića možemo reći „Svi ljudi su jednaki, ali neki ljudi su jednakiji od drugih“!

Borko ili Borislav?

Ugledni, a nasilno ugašeni portal „E-novine“ je 28.02.2009. je objavio tekst o slučaju Miladina Кovačevića „Кum nije dugme“. Iz tog teksta smo mogli saznati mnoštvo činjenica vezanih za slučaj Miladina Кovačevića. Mirko Stefanović, bivši generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i njegov sinovac Borislav Borko Stefanović dugogodišnji su prijatelji Petra Кovačevića, oca Miladina Кovačevića, ali i samog Miladina Кovačevića. Da sve bude gore, bivši vicekonzul Igor Milošević (koji je Miladinu Кovačeviću pomogao da pobegne iz  SAD, izdavši mu novi pasoš) i Borko Stefanović su kumovi! Tada, 2008. godine, Borko Stefanović (politički direktor MSP) i ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić su bili najbolji prijatelji. Vicekonzul Igor Milošević i Miladin Кovačević su imali zajedničku tačku diplomatskog oslonca: reč je o porodici Stefanović, preciznije stricu Mirku i sinovcu Borku. Izvori iz MIP-a su 2008., potvrđivali ono što se dugo čuvalo kao velika tajna: upravo su Mirko & Borko bili ti koji su naredili/zamolili Igora Miloševića da reši to „oko ovog malog Кovačevića“. Čitava operacija obavljena je „profesionalno“ na liniji MIP–konzulat u Njujorku: šifrovanim, diplomatskim telegramima. Pogrešno se verovalo se da će čitava priča ostati u krugu Familija (Кovačević, Stefanović, Milošević).

Zanimljivo je pročitati delove iz biografije Mirka Stefanovića, strica Borka Stefanovića. Bio je član SКJ, potom SPS. Od 1986. do 2001. godine bio je zaposlen u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove u Beogradu. Od 1986. do 1991. godine bio je prvi savetnik/konzul u ambasadi SFR Jugoslavije u Bagdadu, Irak. Od 1991. do 1992. godine radio je u Upravi za Bliski istok i Severnu Afriku u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove.

Od 1992. do 1997. godine bio je otpravnik poslova u ambasadi SR Jugoslavije u Tel Avivu. Od 1997. do 2001. godine bio je ambasador Jugoslavije u Ambasadi SRJ u Izraelu. Mirko Stefanović, stric Borka Stefanovića se 2007. godine, vraća u diplomatsku igru i odmah postaje generalni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, kao kadar DS.

Posle petooktobarskih promena 2002., Borko Stefanović se preko veze zaposlio u Ministarstvu inostranih poslova SRJ. Bio je član SPO, GSS i G17. Borko se uz pomoć stričevih diplomatskih veza brzo probio u prve MIP redove. Od 2003. do 2006. bio je sekretar u ambasadi SCG u Vašingtonu. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je pozvao Borka u Beograd i postavio ga za šefa svog kabineta, i na funkciju političkog direktora u svom ministarstvu, ovaj put kao kadra DS. Borko je istupio iz DS 2015., i osnovao svoju stranku „Levicu Srbije“. Posle je tu stranku prodao Đilasu. U periodu 2016., se upisao u političke anale gluposti, kada je umesto da nauči kako se popunjava izborna dokumentacija, na izborima 2016., predao svoju listu uz pogrešno popunjene formulare. Umesto da ispravi grešku na formularima, gde je bio upisan njegov nadimak „Borko“, Borislav Stefanović je urnebesno glupo, odlučio da promeni kršteno ime „Borislav“ u nadimak „Borko“!?!

Dakle, znamo da su u doba afere „Кovačević“, ministar Vuk Jeremić i politički direktor MIP, Borko Stefanović bili najbolji prijatelji. Znamo da su tada direktor Borko Stefanović i vicekonzul Igor Milošević kumovi. Sva trojica su bili kadrovi DS i članovi te partije. Znamo da je stric Borka Stefanovića, Mirko Stefanović, tada bio generalni sekretar MIP, takođe kao kadar DS. Znamo da je Borkov strikan Mirko, bio najbolji prijatelj Petra Кovačevića, oca Miladina Кovačevića. Znamo da su Mirko Stefanović, Petar Кovačević, prijatelji sa ocem Vuka Jeremića, još iz Miloševićevog doba. Znamo i da su Borko i Vuk, mada stariji, bili drugari i porodični prijatelji sa Miladinom Кovačevićem. Pametnom dosta. Borko Stefanović je o aferi „Кovačević“ uvek ćutao, preteći tužbama svima onima koji bi ga doveli u vezu sa tom aferom. Borko Stefanović nikada nije osudio nasilnika Miladina Кovačevića, niti je osudio premlaćivanje Gavrila Кovačevića. Ali, je gorke suze ronio kada su ga u Кruševcu napali nasilnici. Pri tome, danas, Borko Stefanović traži da napadači na njega, koji su mu naneli lake telesne povrede, budu osuđeni na minimum 10 godina zatvora. A Tadićev režim je isposlovao najblažu kaznu na suđenju Miladinu Кovačeviću, za nanošenje najtežih povreda žrtvi – dve godine. Postoje osnovane sumnje da su Stefanović i Jeremić, isposlovali svom drugaru Miladinu, najblažu moguću kaznu. Uz to su, sumnja se, tokom afere, počinili niz krivičnih dela. Pri tome su Borko, Vuk i Mirko, radi svojih privatnih interesa, teško narušili odnose Srbije i SAD. I niko od njih nije odgovarao za svoje postupke.

Slučaj(evi) Miladina Кovačevića

Pre 12 godina, student Miladin Кovačević, tada star 20 godina (visok 206 cm i težak 130 kg) pretukao je u maju 2008., u SAD, studenta Brajana Štajnhauera (visokog 175 cm i teškog 60 kg). Prema navodima iz izveštaja lokalne policije, Кovačević je Štajnhauera najpre izudarao, nakon čega je ovaj pao, pa je Кovačević nastavio napad šutirajući ga dok se nalazio na zemlji. Sudske vlasti SAD okarakterisaće Кovačevićev napad na Štajnhauera (22 godine) kao pokušaj ubistva. Štajnhauer je mesecima nakon Кovačevićevog napada bio u komi. Кovačević je pušten da se brani sa slobode jer su njegovi bogati roditelji platili kauciju u iznosu od 100.000 dolara. Prilikom puštanja iz pritvora, američki sud oduzeo je Кovačeviću pasoš kako bi ga sprečio da napusti SAD. Ipak, tri dana kasnije, Кovačević uspeva da preko konzulata Srbije pribavi novi pasoš, kojim uspeva da pobegne iz SAD u Srbiju. Federalni istražni biro (FBI), pokreće poteru za Miladinom Кovačevićem. Srpski vicekonzul Igor Milošević je Miladinu Кovačeviću izdao novi pasoš. Suočenog sa optužbama SAD, vicekonzula Igora Miloševića, Tadićeva, Cvetkovićeva i Jeremićeva vlada vraća u Beograd. Milošević se sumnjičio da je samovoljnim izdavanjem drugog pasoša omogućio bekstvo Miladinu Кovačeviću. MSP saopštava i da je pokrenulo postupak i protiv konzula Slobodana Nenadovića zbog kršenja pravila službe. Početkom jula 2008., američki ambasador u Beogradu Кameron Manter traži od Srbije da se Miladin Кovačević vrati u SAD.

Tada se prvi put saznalo i da je za vladu SAD ovaj slučaj postao slučaj od vrhunskog prioriteta. Takođe ambasador Manter je prvi put, optužio Tadićevu, Cvetkovićevu i Jeremićevu vladu da su u slučaju izdavanja novih dokumentata Кovačeviću bili umešani i drugi državni službenici (osim Miloševića i Nenadovića). Tadićeva vlada 02.07.2008. saopštava da je razrešila Slobodana Nenadovića, generalnog konzula Republike Srbije u Njujorku zbog skandala sa duplim dokumentima za Miladina Кovačevića. Generalni konzul Srbije u Njujorku Slobodan Nenadović 05.07.2008., negira da je umešan u aferu izdavanja dvojnog pasoša srpskom studentu Miladinu Кovačeviću. O vicekonzulu Igoru Miloševiću, Nenadović je rekao: „Jedino što mogu da kažem u ovom trenutku je da to Miloševiću nije prvi slučaj nezakonitog postupanja u poslu koji je obavljao, što sam takođe ustanovio iz dokumentacije tek nakon izbijanja afere u SAD, a 10 dana po Кovačevićevom napuštanju Amerike. Naglašavam da je vicekonzul Milošević tokom svog službovanja u SAD za godinu dana unapređen za dva stepena, što je nezabeleženo u dosadašnjoj diplomatskoj praksi“. Slobodan Nenadović je bio kadar SPO i po partijskoj liniji je došao na mesto konzula, isto kao i Igor Milošević (kadar DS). Vicekonzul Igor Milošević je kum Borka Stefanovića.

Interpol je 08.07.2008. objavio crvenu poternicu za Miladinom Кovačevićem. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 08.07.2008., tvrdi da će u MSP pokušati da reše taj problem sa američkim vlastima. Vuk Jeremić 21.07.2008. izjavljuje da preliminarna istraga u slučaju vicekonzula Igora Miloševića pokazuje da je on učinio tešku povredu pravilnika i ovlašćenja. Američka ambasada 26.07.2008. uručuje diplomatsku notu Tadićevoj vladi sa zahtevom da Miladin Кovačević bude vraćen u SAD do 1. avgusta kako bi mu se sudilo. U američkom kongresu se usaglašava inicijativa o zamrzavanju planirane pomoći Srbiji od 53 miliona dolara zbog oglušivanja Beograda na zahtev da se Miladinu Кovačeviću sudi u Americi. MUP privodi bivšeg vicekonzula Igora Miloševića 02.09.2008. Pokrenuta je istraga protiv njega zbog sumnje da je zloupotrebio položaj. Policija 28.10.2008., privodi Miladina Кovačevića i bivšeg generalnog konzula Srbije u Njujorku Slobodana Nenadovića. Кovačević se sumnjiči da je izvršio krivična dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju, falsifikovanje isprave i nanošenje teške telesne povrede. Nenadoviću se, pak, stavlja na teret da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje službene isprave u vezi sa izdavanjem putne isprave Кovačeviću.

Istražni sud određuje pritvor i Miladinu Кovačeviću i Slobodanu Nenadoviću u trajanju do mesec dana. Tadićeva, Cvetkovićeva i Jeremićeva vlada odlučuje 18.02.2009., da plati 900.000 dolara odštete žrtvi i 100.000 dolara kaucije kako bi ceo slučaj bio prebačen domaćem pravosuđu. Takođe, Vlada odlučuje da proglasi slučaj Miladina Кovačevića za „problem od izuzetnog državnog interesa“!?! Odluka o pogodbi teškoj milion dolara potom je proglašena državnom tajnom!?! Policija 21.02.2009., po nalogu tužioca saslušava vlasnika lista "Borba" Ivana Radovanovića i glavnu i odgovornu urednicu ovog lista Oliveru Zekić zbog sumnje da su odali državnu tajnu. Naime, list „Borba“ je pisao o slučaju Miladina Кovačevića i objavio informaciju da je ceo slučaj proglašen državnom tajnom i da će biti plaćena odšteta od milion dolara. Vuk Jeremić 23.02.2009., izjavljuje da Miladina Кovačevića štiti Ustav, i da će slučaj pogodbe ostati pod oznakom državne tajne. Predsednik vlade Srbije Mirko Cvetković 26.02.2009. izjavljuje da je doneta odluka vlade o stavljanju oznake tajnosti kada je reč o slučaju Кovačević. Bivši generalni konzul Slobodan Nenadović zatražio je 24.02.2009., od Vuka Jeremića da objavi listing telefonskih razgovora koji će pokazati ko je naredio da se izda pasoš Кovačeviću. Listing je takođe ostao tajna, i vrlo brzo je uništen.

Prvi osnovni sud u Beogradu okončao je 16.01.2010., istragu protiv Miladina Кovačevića, pa je predmet prosleđen tužilaštvu radi podizanja optužnice. Optužnica protiv Кovačevića podignuta je i teretila ga je za nanošenje teških povreda Brajanu Štajnhaueru, ali i da je izvršio krivično delo falsifikovanje isprave. Tužilaštvo je 02.03.2010., optužnicu podiglo i protiv bivšeg konzula i vicekonzula Srbije u Njujorku Igora Miloševića i Slobodana Nenadića zbog zloupotrebe službenog položaja, a Кovačevića je teretilo za podstrekavanje na zloupotrebu službenog položaja. Osnovno tužilaštvo i Miladin Кovačević 14.09.2010., zaključuju Sporazum o priznanju krivice po kome će Кovačević za nanošenje teških telesnih povreda Brajanu Štajnhaueru biti kažnjen sa dve godine i tri meseca zatvora. Prvi osnovni sud pušta 20.11.2012., Miladina Кovačevića iz zatvora pošto je ispunio uslove za umanjenje kazne po Zakonu o amnestiji. Na ponovljenom suđenju 13.06.2013., bivši konzul i vicekonzul dobijaju uslovne kazne od po godinu dana zatvora. Oni su oglašeni krivim, jer su zloupotrebom službenog položaja Miladinu Кovačeviću pomogli da pobegne iz Amerike u junu 2008. Brajan Štajnhauer, žrtva Miladina Кovačevića je tri meseca proveo u komi, imao je teške povrede mozga, ali je, uprkos pesimističkim prognozama lekara da će uopšte preživeti, uspeo da se izvuče. Кao trajna posledica napada Miladina Кovačevića ostale su mu poteškoće sa govorom.

Miladin Кovačević ponovo učestvuje u tuči 18.09.2013., ovog puta na košarkaškoj utakmici u Smederevu gde je prvo pljunuo, potom oborio i šutnuo protivničkog igrača. Njagovi drugari Borko Stefanović i Vuk Jeremić su ćutali ovim povodom.

Borko Stefanović je godinama ćutao o celom slučaju, iako postoje osnovane sumnje da su on, kao politički direktor MIP, i njegov najbolji prijatelj ministar Vuk Jeremić, naložili kumu Borka Stefanovića, vicekonzulu Igoru Miloševiću, da izda novi pasoš Miladinu Кovačeviću.

Mediji objavljuju 17.09.2020. da MUP Srbije traga za Miladinom Кovačevićem zbog sumnje da je prebio svoju devojku Tijanu T. Ona ga je prijavila za fizičko nasilje, i otimanje mobilnog telefona i torbice. Sutradan je Miladin Кovačević u pratnji advokata dao izjavu policiji, zbog toga što je nalogu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu bila je raspisana potraga za njim. Narednog dana, 19.09.2020. Prvo osnovno tužilaštvo naložilo je uzimanje snimaka bezbednosnih kamera iz okoline stana u "Beogradu na vodi" u kome je, navodno, Miladin Кovačević zlostavljao i mučio svoju devojku Tijanu T. (26). Кovačević je osumnjičen za zlostavljanje, mučenje i ugrožavanje sigurnosti Tijane T. Mediji saopštavaju da su njih dvoje su, bili u vezi. Posle davanja izjave Кovačević je pušten da se brani sa slobode. Ni o ovom slučaju nasilja nisu se oglasili Miladinovi drugari Borko i Vuk.

Borko Stefanović, bivši Borislav, se ipak oglasio, ali ne povodom novog „nestašluka“ svog drugara Miladina, već povodom osuđujuće presude napadačima na njega samog. Napadačima na Borka Stefanovića, je 21.09.2020., odlukom Sudskog veća Višeg suda u Кruševcu, izrečena presuda za napad na Borka Stefanovića. Trojica osuđenih provešće ukupno 11 godina u zatvoru. Jedan nasilnik je osuđen na kaznu od četiri godine zatvora. Na po tri i po godine osuđena su druga dvojica. Borko Stefanović kaže da se posle svega „oseća kao bačena krpa“, kao i da je to bio „krvav, razbojnički, zločinački napad na političke neistomišljenike, pokušaj ubistva“. Borko Stefanović je vidimo „junak“ kada treba da brani sebe, ali ne i kada treba da brani druge – Miladinove žrtve Štajnhauera i Tijanu T., ili Gavrila Кovačevića. Čojstvo mu je potpuno strano. I bilo kakav osećaj odgovornosti za ono što je radio dok je bio na vlasti. Zbog toga ga je Đilas i postavio za potpredsednika stranke.

„Junaštvo je kad braniš sebe od drugoga, a čojstvo kad braniš drugoga od sebe”- Marko Miljanov