NEBOJŠA BAKAREC: Nema opozicije u parlamentu! - Neistina!

Zanimljivo je kako se neke očigledne neistine uzimaju zdravo za gotovo. Mediji su posle izbora preneli stav (uticajnih) pojedinaca (uglavnom analitičara i novinara) da u Skupštini Srbije nema opozicije. Ta neistina je potom usvojena kao apsolutna i nepromenjiva. I ta neistina se potom ponavlja i beskrajno vrti kao nekakva mantra.

 

Tom stavu se praktično (mada više prećutno) priključila i vladajuća stranka – SNS. Na stranu to što je i posle izbora bilo netačno reći da nema opozicije, zbog toga što se nije znalo kako će izgledati buduća vlast, ali i zbog toga što je lista SPAS na izborima nastupila kao opoziciona. To važi i za dve liste opozicionih parlamentarnih stranaka manjina (Albanska koalicija i SDA). Sada kada je poznato koje stranke čine vladajuću koaliciju, i posle početnih sednica Skupštine Srbije sasvim je jasno kako stoje stvari. Opozicije ima! Malobrojna je, ali daleko od toga da je nema.

Opoziciju u Skupštini Srbije čini sedam poslanika. Na prvom mestu to je poslanička grupa „Ujedinjena dolina- SDA Sandžaka“ koja ima šest poslanika. Troje poslanika te grupe su Bošnjaci - muslimani (Srbi islamske veroispovesti) - Enis Imamović, Selma Kučević i Mirsad Hodžić. Oni su članovi SDA – Stranke demokratske akcije (filijale bosanske SDA) čiji je lider Sulejman Ugljanin, bivši ministar bez portfelja u periodu od 2008. do 2014. Troje poslanika te grupe su Albanci – Šaip Kamberi, Nadije Bećiri i Arđend Bajrami. Oni su izabrani na listi „Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina“. Na prvim zasedanjima Skupštine Srbije ovih šest poslanika je jasno iskazalo svoj opozicioni status i protivljenje skupštinskoj većini. Njihov primarni narativ je bio na ivici šovinizma – izrazito nacionalistički (blago rečeno), uz iznošenje neistina o zločinima nad muslimanima i albancima. Sekundarni narativ im je bio čisto đilasovski. Iznosili su đilasovske mantre o sadašnjim vlastima Srbije i o „totalitarnom“ Vučićevom režimu. Slobodno možemo reći da tajkun Dragan Đilas, samoproglašeni vođa dela opozicije, u ovom trenutku, pod svojom kontrolom ima šest poslanika u Skupštini Srbije, koji imaju i svoj poslanički klub. Kako Đilas voli da „keširanjem“ rešava probleme, što reče Sergej Trifunović, jasno je da je lako našao zajednički jezik sa ove dve ekstremističke grupacije (Bošnjaci SDA i Albanci) koje zastupaju izrazito antisrpske stavove. Kako se radi o nejakim strankama iz siromašnih krajeva Srbije, Đilasov „keš kredit“ postaje moćna stvar. A Đilasu je sasvim svejedno što ga zastupaju antisrpske stranke. Dokle god pljuju Vučića – dobri su mu.

Sedmi opozicioni poslanik, koji sebe lažno reklamira kao jedinog opozicionog poslanika je Vladan Glišić. Poznajem ga odavno. Ne mogu da kažem da je loš, ali je, da upotrebim moderni pleonazam, stalno „antiprotivan“ svemu. I to odlikuje celu njegovu političku karijeru. Bio je u DSS-u, bio je nezadovoljan, otišao je. Bio je osnivač, praktično kopredsednik Dveri, bio je nezadovoljan, otišao je. Sarađivao je sa Parovićem (stranka NSP), bio je nezadovoljan, razišli su se. Sarađivao je sa Draganom Jovanovićem (stranka „Bolja Srbija“), bio je nezadovoljan, razišli su se. Konačno, 2019. je postao član i funkcioner stranke SPAS, Aleksandra Šapića.  Glišić je postao kandidat za poslanika i poslanik SPAS-a. Tu leži i kuriozitet. Čim je saznao da je osvojio mandat poslanika, a pre prve konstitutivne sednice Skupštine Srbije, Vladan Glišić je postao nezadovoljan, i pogađate, napustio je SPAS. Saopštio je da se sa Šapićem i SPAS-om, razišao zbog različitog gledanja na pitanje discipline i slobode poslanika u poslaničkom klubu SPAS. Stvarni razlozi su malo drugačiji. Prvo, gospodin Glišić zna da mandati pripadaju poslanicima. Meni je sasvim jasno, iz ponašanja odbornika SPAS-a u Skupštini Beograda i poslanika SPAS-a u Skupštini Srbije, da se oni drže uzdržano, „low profile“ i da se retko javljaju za reč. G. Glišić voli da govori, voli da bude zapažen, što nije ništa nenormalno. Zbog toga se i bavi politikom (kopredsednik Dveri, kandidat za predsednika Srbije u dva navrata…). Sujeta Vladana Glišića mu ne dozvoljava da ćuti u Skupštini, mada će naravno i poslanici SPAS-a govoriti onda kada im to kao celini odgovara. Njegova sujeta mu kaže da je njegov poriv da govori kad hoće i šta hoće, važniji od interesa zajednice, kolektiva – u ovom slučaju SPAS-a. I to je to. Sveukupno je licemerno i neistinito to što Vladan Glišić glumi jedinog opozicionara, da bi kao „unikat“ dobio pažnju medija. Licemerno je to što on previđa da je nečasno došao do mandata. Prvo, sa predumišljajem, a potom, sasvim otvoreno nečasno. Da je sto odsto častan i moralan, on bi mandat vratio onome od koga ga je i dobio – SPAS-u. Tako je gospodin Glišić sebe doveo u ravan sa ostalim prebezima u istoriji srpskog parlamenta, pre svega u ravan sa lažnim Vlahom Nikolom Tulimirovićem (NOPO), koji istina, nije nikome oteo mandat, nego je obmanuo i građane i izborne organe da se radi o stranci vlaške manjine. Gospodin Glišić je sebe izjednačio sa lažnim Vlahom, Đorđem Vukadinovićem, koji te 2012. nije uspeo da se dokopa mandata NOPO (bio je drugi), ali je 2016., uspeo da se dokopa mandata DSS-a, kome je naravno oteo mandat. U svakom slučaju gospodin Vladan Glišić će biti poslanik samo godinu i po dana i onda, ćao amore. Verovatno više nikada neće biti poslanik, posle svega što je uradio.

I eto, to je sedam opozicionih poslanika u Skupštini Srbije, troje SDA ekstremista, troje albanskih ekstremista i jedan večito „antiprotivni“ Vladan Glišić. Tu se lista formalno završava. Međutim u redovima socijalista se nalazi najmanje jedan poslanik koji mrzi SNS, koji na jugu Srbije deluje kao opozicija SNS-u i republičkim vlastima. To je naravno crveni tajkun, kapitalista socijalista Novica Tončev. Da li je on pod Đilasovom ili Dačićevom kontrolom, pokazaće vreme. Pored Tončeva u klubu socijalista, ima još najmanje jedan poslanik koji je poznat po soliranju i naklonosti opoziciji.

Na kraju, objasniću zbog čega je mnogo ljudi poverovalo u neistinu da u Skupštini Srbije nema opozicije. Prvo, opozicija zaista jeste malobrojna u parlamentu. A za to nisu krivi ni SNS, ni Vučić. Pred izbore, već odlični izborni uslovi, su dodatno poboljšani nizom mera, od kojih je samo jedna, spuštanje cenzusa za 40 odsto. Drugo, mnogi mediji, analitičari i deo uticajne javnosti je poverovao u višegodišnji spin đilasovaca i samog Đilasa, da izbori nisu regularni ako na njima ne učestvuje Đilas. Oni su poverovali u Đilasovu mantru da je on vođa cele opozicije, štaviše da između pojma opozicija i imena Đilas, stoji znak jednakosti. Poverovali su u Đilasovu bajku „opozicija to sam ja“. Ovo plitko podmetanje jednog tajkuna biva lako razvejano kada samo malo napregnemo mozak i setimo se da je Đilas učestvovao na gradskim izborima 2014. i 2018. i da je imao, i da ima mandat gradskog odbornika već 6 godina. Dakle i po Đilasovim standardima ti izbori su bili regularni, zbog toga, što je zaboga on na njima učestvovao. Međutim, Đilas i njegovi, mandat i po, punih 6 godina, ne dolaze na sednice, odnosno ne koriste dobijene mandate. Iz ovoga se vidi da Đilasu nisu bitni ni izborni uslovi, niti mandati, niti fer izbori uopšte. On želi da učestvuje samo na onim izborima na kojima će mu unapred biti zagarantovana pobeda. A kako da pobedi, kada njegova stranka SSP ima 3 odsto podrške građana? Još više od učešća na bilo kakvim izborima, Đilas želi da mu pobedu pokloni EU, ili da neko sruši vlast na ulici. Zbog toga se on stalno poziva na podršku evroparlamenta, zbog toga on i njegovi stalno zagovaraju rušenje vlasti, na ulici.

I konačno, paralamentarni sistem u Srbiji se sastoji od republičkog, pokrajinskog, gradskih i opštinskih nivoa vlasti. Da, na republičkom nivou, parlamentarna opozicija je malobrojna. Ali na ostalim nivioma vlasti nije malobrojna. Eno brojne opozicije u skupštinama Vojvodine, Beograda i drugih gradova i opština. Sistem paralamentarizma nije narušen ni kada se izdvojeno posmatra samo Skupština Srbije. Kada taj sistem posmatramo u kontekstu koji sam izneo, ne postoji ni  jedan razlog da se toliko lamentira, mantra i laže na temu „nema opozicije“!