DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - PATRIJARH!

Smrt Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja jeste strašan, nenadoknadiv gubitak ne samo za Srpsku pravoslavnu crkvu nego i za celu Srbiju i za svakog Srbina. Tek ćemo svi mi razumeti koliko smo velikog i važnog čoveka izgubili, tek ćemo shvatiti koga smo imali, a da to kao narod, nažalost, često nismo umeli da vidimo. Učenik, duhovni sin velikog patrijarha Germana, neposredni naslednik bez sumnje najvoljenijeg patrijarha Pavla, Irinej je od prvog do poslednjeg dana na tronu Svetoga Save bio narodski i pre svega dobar čovek

Ma koliko banalno to zvučalo, istina je. Patrijarh Irinej, Bog da mu dušu prosti, bio je pre svega i iznad svega dobar čovek. On je svojim životom i svojim ličnim primerom svedočio najveću istinu - da je Bog ljubav. Voleo je svakoga, pa i one koji to nikako nisu zasluživali. Praštao je svima, pa i onima koji su o njemu govorili najgore laži i najcrnje klevete. Za svakoga od nas grešnika imao je blagu reč i onaj divni, hristoljubivi osmeh, koji je sa sobom u veliki svet poneo iz rodnog mu sela Vidova kod Čačka.

Bogu se na službu zavetovao u vreme najcrnjeg komunizma, onda kada to nije bilo nimalo popularno, niti društveno prihvatljivo, ćutke je trpeo maltretiranja i šikaniranja šiptarskih esktremista dok se školovao i službovao na Kosovu i Metohiji, ali nikada o tome,

o svojoj žrtvi, nije pričao. Irinej zapravo nikada i nije mislio na sebe, na svoje lično dobro, uvek i jedino na druge - one nemoćne, one ugrožene, one od svih drugih zaboravljene - njegova ljubav prema Srpskoj crkvi i srpskom narodu, prema svetom, na krstu raspetom Kosmetu bila je neizreciva, neuporediva sa bilo čim i sa bilo kim. I to vam može posvedočiti svako ko je sa njim bar jednom razgovarao.

Za njegovog vakta, Srpska pravoslavna crkva je u svakom smislu napredovala. Ali sve i da ništa nije učinio, a učinio je mnogo, sve i da je samo posle punih 115 godina završio Hram Svetoga Save na Vračaru, zaslužio je da mu mi Srbi budemo večno zahvalni. Jer kao što je veliki i, nažalost, u narodu boljševičkom propagandom oklevetani patrijarh German svojom upornošću i silnom verom naterao bezbožničku, titoističku vlast da dozvoli nastavak gradnje Hrama, tako je i blaženopočivši Irinej svojom iskrenom, istinski hrišćanskom verom i fanatičnom posvećenošću uspeo da za poslednje četiri godine uradi maltene više nego što je urađeno pre toga za pun vek.

Patrijarh Irinej nije, nažalost, dočekao svečano otvaranje Hrama Svetog Save, a to mu je bila najveća želja. Znam, ipak, i svi mi znamo, biće on sa nama uvek i zauvek, u svakoj molitvi koju uznesemo u tom zavetnom hramu svih Srba i sve Srbije.
Rekoh vam već, tek ćemo mi shvatiti koga smo imali. Neka mu je večna slava i hvala.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.