ZAŠTO ĆUTITE? Najnovija kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Imam jedno pitanje: Šta radi SNS? Stranka koja je, na ime čoveka koji je vodi, dobila dva miliona glasova, i koja, po istraživanjima, uživa gotovo nepodeljenu podršku birača. Šta radi kada su mediji postali opozicija, a opozicija medij? Kada nabeđeni tviter novinari izađu i kažu da ljudi koji vode državu i krizni štab treba da se sklone?

Ima li nekoga, iz SNS, ko može da im odgovori? Da ih pita, recimo: Ma, bravo, evo odmah ćemo da se sklonimo, samo da nam još kažeš, šta onda? Da prepustimo državu Đilasu i Mariniki? Krizni štab Radovanoviću, da piše kolumne protiv Kriznog štaba, pošto će sigurno da zaboravi da i sam u njemu sedi. Jovu Bakića da stavimo za predsednika, pa da sam sebe juri po ulici?

Gde je neko ko će da takvima kaže - ej, ako hoćeš da se baviš politikom, napravi stranku, pa neka ta stranka napravi rezultat, pa onda dođi da se praviš pametan, a, dotle, mi da se sklanjamo nećemo, naročito ne pred tobom.

I gde su, ljudi iz SNS, kada Teodorović krene da viče da je Srbija pod Vučićevom okupacijom? I da nama vladaju nepismeni, pošto je, valjda, svih dva miliona SNS birača takođe nepismeno, pa im zato ne pada na pamet da glasaju za akademika koji bi Srbiju da menja lutkarskim predstavama i folklorom.

Što nema onog koji bi mu rekao: samo ti, akademiče, igraj kolca, pocupkuj, poskakuj, i ne beri brigu, pošto je dva miliona ljudi glasalo za tu “okupaciju”, jerbo im je, nekako, draža od one koju ti predlažeš, a u kojoj bi svi oni bili lutkice, obešene o konopce čije krajeve ti potežeš.

Takođe, kada gomila glumaca zakuka zbog radnog vremena i pozorišta, zar, zaista, odgovor Ministarstva kulture treba da bude molba da ustanove kulture budu izuzete od onoga što važi za sve ostale?!

Nema, u tom ministarstvu, nikoga ko bi tim interpretatorima tuđih tekstova i naše stvarnosti, mogao da kaže: Izvinite, ali nemamo nameru da vas izuzimamo od pravila, izvolite pa igrajte predstave prepodne, ili nemojte, pošto je borba protiv korone važnija od vas. Baš kao što je, danas, važnija i od pevača, pisaca, slikara, o svim ostalim profesijama i da ne pričamo. Pravite on lajn predstave, igrajte i snimajte se u kućama, kupatilima, dnevnim i spavaćim sobama, budite maštoviti, kao što su, primera radi, ljudi iz Filharmonije, i prestanite da se ponašate kao da ste najvažniji deo društva, jer niste.

Gde su, takođe, svi iz SNS, dok oni sa par procenata podrške, kunu prvog čoveka njihove stranke, sve u fazonu - Crko dabogda - i optužuju ga da je organizovao patrijarhovu sahranu, sve da bi se još više ljudi zarazilo? Nema nikoga, u celom SNS, bar da kaže: pu, pu, pu?

I gde je jasan odgovor na ciku i vrisku zbog Vučićevog nastupa na televiziji 2009. godine?

Jedan bar da kaže: Naravno da je bio protiv toga da govori Tadić, jer smo svi bili protiv toga. I to zato što je sve što je radio, kao predsednik, bilo protiv interesa i crkve i države. I zato što je, kao predsednik, mudro pobegao iz zemlje kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Nije tada stajao pored patrijarha, i šta onda ima da traži na sahrani istog tog patrijarha, kojeg je, kao i sve ostale, napustio kada je bilo najteže?

Zašto ćute, zašto samo Vučić na to odgovara? Zašto Dragan J. Vučićević više brani i SNS i Vučića
od bilo kog drugog iz te stranke?

Zar stvarno misle da to tako može? I to u trenutku kada je, protiv njih, organizovana najveća medijska flota u istoriji, kada opozicija histerično svaki dan vrišti, kada organizujule akcije, kuka na sve četiri strane sveta, i jasno pokazuje da su za nju izbori ne za dve godine, nego sutra.

I to sutra će biti kasno, ako ljudi u SNS ne odustanu od toga da se bezrazložno plaše onih koji imaju i po sto puta manje glasova, ako ne odbiju da se stide pred onima koji za stid ne znaju, i ako ne počnu da odgovaraju na besmislice, patetične tirade i gomilu laži.

Za to, najpre, moraju da prestanu da brinu samo o sebi i svom imidžu u “drugoj Srbiji” i da počnu da brane interese svih onih koji su za njih glasali.

Interese dva miliona ljudi. Onih koji nisu glasali za kukavičluk i mudro ćutanje.