BIRAM SARMU! Nova kolumna Ivana Radovanovića koju morate da pročitate!

Znate šta, gospodo anti-vučićevci: jednog dana, pošto je to neminovnost, vlast u ovoj zemlji će biti promenjena, i tek onda smo n...bali, pošto se vi, za razliku od vlasti, promeniti nikada nećete. I vladaćete kao komesari, što vam je jasna namera, proistekla iz soc-komunističkog gena, gena uravnilovke, partijskog gena krda, koji vas nikada neće napustiti.

I ne bio u koži onog nesrećnog Atlagića kada se to dogodi, pošto mu logor ne gine, sve sa teškim radom i prevaspitavanjem.

I to zbog verbalnog delikta.

Usudio se, pazi molim te, da zameri Seki Sablić da nije dovoljno patriota.

I na stranu to što se s njim ne slažem, jer o patriotizmu mislim slično kao Embrouz Birs, na stranu to što se ne slažem ni sa Sekom Sablić, jer mi se čini da uopšte nije tuđina tamo gde je sarma, mnogo više mi smeta histerija, partijska, mitingaška, koja je posle toga nastala.

I smeta mi što to “bolje društvo” za koje se histerici kao zalažu, treba da bude društvo ne prava i pravde, nego društvo partijske, ideološke odmazde - za jednu Seku, sto Atlagića - društvo u kojem će izmaštana “elita” zakonom biti zaštićena, društvo u kojem “nepismeni Atlagići” neće imati pravo da bilo šta kažu, sve, verovatno, i sa gubljenjem prava da glasaju.

Pošto je upravo takvo društvo najavljeno kada je Atlagić rekao šta misli o Sekinoj sarmi.

I bez obzira na to što joj ni on, ni bilo ko drugi, nije ni pretio, ni tražio da bude streljana-obešena-spaljena em prebijena, odmah je, kao odgovor, angažovana ideološka teška artiljerija.

I odmah je stigao poziv na okupljanje, odmah su organizovana društva za “odbranu Seke”, odmah su se javili agit-prop intelektualci, i još jednom je podvučena ta elitistička podela: mi smo divni, pametni, a oni su stoka, dno dna, brlog, analni zgrtači, prostaci, gluperde, klinički slučajevi, spodobe, neljudska bića... uz fenomenalan dodatak - nismo se, na vreme, od njih branili?!

Stvarno fenomenalno. Trebalo je, po toj logici, sve te Atlagiće na vreme poslati tamo gde im je mesto, zabraniti im da pričaju, da misle, da se pojave bilo gde, i sve bi ovde bilo krasno, tekli bi med i mleko, a narodom, tupavim, bi upravljali pametni i lepi.

E, pa ne bi. Pošto bi to, dragi moji, bila samo još jedna partijska država, još jedna Životinjska farma, i još jedan bastion svetog jednoumlja.

Zato mi je, pravo da kažem, i draži ovaj atlagićevski “režim”. Zato što u njemu Seka Sablić može da priča i ima ko i da je brani.

U ovom drugom, ne bi bilo ni Atlagića, niti i jedne reči njemu u prilog.

I imao bi da ćutiš, slušaš i klimaš glavom, pošto postoje oni pametniji, ispravniji, koji jedini imaju pravo da pričaju.

Sveta elita, iznikla iz boljševičke svesti.

Neka hvala.

Biram sarmu.