DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - KU*VE, POŠTENJE, ĐILAS I MEDIJI

Ko o čemu, kurve o poštenju, a Đilas i đilasovci o medijima. Kukaju svaki dan. Kažu, ništa im ne valja, zabranjeni su, žrtve su strašne cenzure. Kažu, na meti su prljavih, režimskih kampanja, na koje nemaju gde da odgovore. Kažu, nikada nije bilo gore!

 

A da li je baš tako? Ima li u Srbiji zabranjenih tema, postoje li medijske 'crne liste' i ko je sve na njima? Ko je, zašto i kako zabranjen na Javnom medijskom servisu?

Kada iskreno, sami sebi, odgovorite na ova pitanja, shvatićete da je istina sasvim drugačija od onoga što pričaju Đilas i đilasovci.

Jer, danas i ovde ništa, ali ama baš ništa nije zabranjeno! Nema toga što danas ne možete reći i objaviti o bilo kome, pa i o predsedniku Aleksandru Vučiću. U Srbiji je danas dozvoljeno i nekažnjivo čak i ono što je svuda u civilizovanoj Evropi strogo zabranjeno i kažnjivo. Ili vi, dragi čitaoci, znate da je bilo gde, pa i u najdemokratskijim i najslobodnijim zemljama EU, moguće predsednika bez ijednog dokaza nekažnjeno optužiti za veleizdaju; ili ste čuli da je negde, bilo gde, moguće sina i brata šefa države na televiziji označiti kao mafijaše i u udarnom terminu sat vremena na ekranu držati infografiku na kojoj su oni izjednačeni sa osuđenim narko-dilerima (!?!); ili zaista mislite da je, bilo gde osim u Srbiji, danas moguće okriviti prvog čoveka države da je samo u jednom poslu ukrao osam milijardi dolara (!?!), a da posle toga taj koji je tu strašnu laž mrtav ozbiljan izgovorio ne samo da ne odgovara nego u medijima bude promovisan u lidera 'srpskog oslobođenja' (o Đilasovom kumu Mlađanu Đorđeviću govorim, jelte)!?!

I, hajte, molim vas, da vidimo ko je tačno i gde zabranjen? Đilas i đilasovci su dve televizije - one koje se polovini Srbije na daljinskim upravljačima nalaze na broju 1 i 2 - pretvorili u svoje najprljavije propagandne servise u kojima čak i voditelji lično prete i Vučiću i svima oko njega (!?!); njihovim tajkunskim interesima verno služe svi nedeljnici u Srbiji, bar tri dnevne novine i velika većina internet portala, a o mreži botova na društvenim mrežama da i ne govorimo. S druge strane, svi đilasovski analitičari, novinari, urednici uvek su dobrodošli i rado viđeni gosti na RTS, dok smo tamo strogo zabranjeni svi mi ostali koji se usuđujemo da mislimo i javno govorimo suprotno od stavova žute ološ-elite? I, moliću lepo, vi znate za primer da je bilo gde u Evropi glavni urednik ubedljivo najtiražnijih dnevnih novina u državi strogo zabranjen na Javnom medijskom servisu?!

Razumemo se. Koliko je, dakle, kurvama stalo do poštenja, taman toliko je i Đilasu stalo do istine u medijima i o medijima.