LAKU NOĆ I TEBI, LEPO SPAVAJ! Obavezno pročitajte odgovor Ivana Radovanovića na najnoviji intervju Borisa Dežulovića!

Stvarno, idi odspavaj malo. Pa kada odspavaš, javi se, ako hoćeš, da ozbiljno popričamo na temu Beograda, Krleže, Vinavera, Kapora, sela i čega god hoćeš. Ovako, mešaš babe i žabe, i počinješ da zvučiš otrcano otužno.

Pogotovo kada pokušavaš da nas sve strpaš u isti lonac, iz kojeg onda kusaš slatku samozaljubljenost, onu koja ti govori da se, eto, samo ti razlikuješ.

Od čega i koga tačno?

Kada sam, uostalom, pominjao da si "Hrvat", pošto me za to zabole, nemam pojma koje si vere, ili nacije, niti me to zanima.

Sve što si radio tokom devedesetih radio sam i sam, nemam čega da se stidim, nisam jednu reč o svemu što se dešavalo slagao. Ni kada sam pisao iz Sarajeva, ni iz Dubrovnika, Osijeka, Ljubljane, Banja Luke, Knina, Borovog sela...

Pri tom, da bi shvatio ko ti drma kavez, i zbog koga si se toliko uzbudio, i da bi video šta je taj jebeni BG, pazi ovo:

Negde '92. godine ušao sam, na Novom Beogradu u taksi. Nemaš ti pojma o tome, ali na NBGD taksista je veća vlast od bilo koje, glavni baja, sveznalica, gospodar života, smrti i saobraćaja, a, u konkretnom slučaju, isti je bio i moj drug iz OŠ Marko Orešković, po imenu Mitra, faca.

I naravno da je odmah rekao "Gde si Vanja, mamu ti tvoju", i naravno da sam ja uzviknuo "Mitro, pederu, jebem li ti...", pa smo se izgrlili i počeli da pričamo o drugarima iz razreda.

I pitam ja za Vesnu, najbolju učenicu, posle studirala medicinu, autoritet i kao čovek i kao riba, a Mitra mi kaže:

- Zapalila, brate, još prošle godine.

- Što zapalila?

- Pa Hrvatica.

- Ko? Vesna?

- Da majmune, Vesna, Franić. Njihova, sto odsto.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

Ubio me Mitra u pojam, ali sam još imao snage da pitam za drugara koji je sa njom bio nerazdvojan, pa su zajedno i krenuli na medicinu.

- Zapalio i on, hladno mi je saopštio Mitra.

- Nemoj da pričaš, zgranuo sam se, - I Kena Hrvat?

- Ti si Vanja, stvarno glup. Kenan Hadžišehović, ej, kakav bre Hrvat, Mujica, original.

Toliko, da ne dužim. Odrastao sam u paviljonima, sa decom milicionera i vojnih lica, u kraju u kojem su, u stanovima, sve do '90, visile Titove slike, a ne ikone, i u kojem su te pitali samo za koga navijaš, a ne koje si vere, pošto vera nije postojala, niti nacija.

I što bih se, onda, ja bavio time da li si ti isto što i Vesna, ili isto što i Kena. To su bila deca drugovi, koje sam poštovao i voleo, baš kao i Mitru,  Srbina taksistu, ili Gorana Pašovskog, verovatno Makedonca, taj je završio u Americi, toliko znam.

I jedini razlog zbog kojeg sam reagovao bila je tvoja potreba da se iskenjaš po nečemu što i ne poznaješ, i da zapišaš nešto što smo i sami toliko puta zapišavali, bez ikakvih posledica.

Pokušao si da budeš veći od jednog grada, i samo sam ti rekao da je to nemoguće. Da si beznačajan, kao i svi mi, i da si, baš zato, naš, ma koliko puta da promašiš, šta god da si gađao.

Uostalom, koliko god da se trudiš, ne možeš ni više ni grđe da kažeš ni o ovom gradu, niti o svim tim ljudima koje pominješ, nego što su toliki, ovdašnji, Beograđani pravi, o njima odavno izgovorili, te sve to tvoje onda i ne može da bude nikakav original, nego tek puko ponavljanje. Kopija ofucana.

Foto: Printskrin video

I to tek treba da shvatiš. Da si, samo, imitirao, Beograđanina, koji kenja po Beogradu, i to ne prosečnog Beograđanina, pošto takav ne postoji, nego tek jedan od njegovih mnogobrojnih modela.

A zašto? Da bi dobio prostor na Novoj?

Da bi te onaj Georgijev, što dimi kada piše, proglasio veličinom?

Da bi sam sebi dobro zvučao?

Ne vredi, brate. Nisi rekao ništa važno, niti si postao bilo šta posebno, što se, na tvoju žalost, desi većini i Hrvata i Srba. Ufurao si se u prosek.

I postao si, imitacija.

Zato, hajde lepo odspavaj, pa se javi. 

Laku noć i tebi.